О, ти Дено, кара-Дено,
кој ти мину синоч двори?
Тамно беше, не видо га,
месечина, не позна га;
на прилиће овчар беше. 5
За појес му меден дудук,
у руће му златно котле,
па искочи на голем дол,
па искочи, па засвира,
па засвира, па заигра. 10
Референце
Извор
Етнолошка грађа и расправе: из Лужнице и Нишаве, Владимир М. Николић, [Београд] : Српска краљевска академија, 1910., стр. 283.
