O, ti Deno, kara-Deno

---

[O, ti Deno, kara-Deno]

O, ti Deno, kara-Deno,
koj ti minu sinoč dvori?
Tamno beše, ne vido ga,
mesečina, ne pozna ga;
na priliće ovčar beše. 5
Za pojes mu meden duduk,
u ruće mu zlatno kotle,
pa iskoči na golem dol,
pa iskoči, pa zasvira,
pa zasvira, pa zaigra. 10

---

Reference

Izvor

• Etnološka građa i rasprave: iz Lužnice i Nišave, Vladimir M. Nikolić, [Beograd] : Srpska kraljevska akademija, 1910., str. 283.