О, гдје си, боже?

Извор: Викизворник
Алекса Шантић

О, гдје си, боже?... Ја те свуда тражим;
Вјерујем у те и вјером се снажим,
И кад ми душу тешки сумор свлада,
Она те зове и теби се нада,
И теби, боже, глас молитве спрема
И њом те зове, али тебе нема!...
О, гдје си, боже?... На овој планети
Куда те воде твоји пути свети?
Јеси ли тамо гдје пламови горе,
У славу твоју гдје се псалми хоре;
Гдјено ти тамјан и измирну пале
И тебе, бога, хоровима хвале;
Гдје звона славе час твога постања
И вјечну свјетлост твојега саздања?
Ил' тајно ступаш од људи до људи,
Па смирен гледаш како правда суди,
Како се ломе вериге са робља
И живот ниче из мртвога гробља,
Како се слави твојега свемира
Подижу храми освештеног мира,
И како смјерно човјечанство ово
Љуби и штује твоје свето слово?
О, гдје си, боже?... Милост ми подари,
Јави се мени и дух ми озари!
Ал' заман питам, твога гласа нема,
Тек пусти ехо одговор ми спрема...
Ти, боже, овдје међу нама ниси,
Царства су твога недогледни виси;
Гријехом, ком је црни пакô мета,
Прогна те, боже, та црна планета...
Ту тебе нема, јер ту љубав гоне;
Ту тебе нема, јер све у гријех тоне;
Ту тебе нема, јер ту цвиле слаби,
А тиран кличе и туђ хљебац граби;
Ту дрска воља фарисеја црни'
Истине твоје свето слово скврни;
Ту ланци звече, грми анатема, -
Не, тебе, боже ту на земљи нема.