Ој травице ситнице
Ој травице ситнице!
Што си тако сићaнa?
Све си поље прекрила
Само мало остало.
На њем расти божур цвет
И крај њега ружица.
Божур ружи говорио:
„Ој ружице румена!
Ја сам лепши од тебе
Још да ми је твој мирис
Још би лепши ја био.
Вио би се превио
Ка но свила предена
Око златна вретена,-
Ал’ говори бела ружа:
Ој божуре мио цвете!
Да је мени дико моја
Твоје рујно руменлно
Сво би цвеће премамила
По највише мог божура
Мог божура руменога.
Извор
[уреди]М. С. Милојевић. 1869. Песме и обичаи укупног народа србског. Обредне песме. Државна штампарија: Београд. стр. 2.