Oj travice sitnice
Oj travice sitnice!
Što si tako sićana?
Sve si polje prekrila
Samo malo ostalo.
Na njem rasti božur cvet
I kraj njega ružica.
Božur ruži govorio:
„Oj ružice rumena!
Ja sam lepši od tebe
Još da mi je tvoj miris
Još bi lepši ja bio.
Vio bi se previo
Ka no svila predena
Oko zlatna vretena,-
Al’ govori bela ruža:
Oj božure mio cvete!
Da je meni diko moja
Tvoje rujno rumenlno
Svo bi cveće premamila
Po najviše mog božura
Mog božura rumenoga.
Izvor
[uredi]M. S. Milojević. 1869. Pesme i običai ukupnog naroda srbskog. Obredne pesme. Državna štamparija: Beograd. str. 2.