„Ој, дјевојко, дјевојчице,
Не било те у мајчице,
Јер те није ђе виђети,
Јал’ у колу, јал’ у пољу,
Јали рано пред говеди, 5
Јали касно пред овцама,
Ил’ ти нећеш душо моја,
Ил’ ти неда мајка твоја”? -
„Мени моја, душо моја,
Не брани ми мајка моја, 10
Ја несмијем крај језера проћи,
У језеро нешто живо цичи,
Јал’ је вила, јал’ је љута змија?
Нит’ је вила, нит’ је љута змија,
Већ је оно љепа Мандалина, 15
Зуб је боли, од зуба се мами.
К њој долазе два доктора млада,
Зуб јој ваде, бјело лице љубе,
Ал’ говори љепа Мандалина:
„Од’ отале, два доктора млада, 20
Нису моји зуби за вађење,
Ни бијело лице за љубљење”!
Милорад Радевић, Миодраг Матицки: Народне песме у Српско-далматинском магазину, Матица српска, Институт за књижевност и уметност, Нови Сад * Београд, 2010., стр. 92.
