Ој дјевојко, Рукосава,
Што ће т' слама за косама,
Јер се ниси почешљала?
Ил' си чешаљ изгубила,
Ил' га ниси ни имала? 5
„Ја сам чешаљ баш имала,
Али сам га изгубила,
Пратећ' браца до јабланца,
Од јабланца, до јавора;
У јавора дуге гране, 10
А у мене кратке руке:
Ја се попе' на јаблана,
Па устрго' једну грану,
Па ју дадо брацу моме,
Да је носи куј-ковачу, 15
Да ми скује граду кључе,
Да отворим б'јеле дворе,
Да ја видим шта ј' у двору:
Ал' у двору огањ гори,
Око огња коло игра! 20
У том колу Руменика,
И дјевојка бједолика.
Ал' говори Руменика:
„Што с' дјевојко бједолика?
Ил' си Сунцу косе плела, 25
Ил' Мјесецу дворе мела?"
„Нисам Сунцу косе плела,
Ни Мјесецу дворе мела,
Већ сам стала, те гледала,
Гђе се муња с громом игра - 30
Муња грома надиграла,
Двјема, трима јабукама,
И четер'ма наранчама.
Кад наранча к небу лети,
Ведро небо јеком јечи; 35
Кад наранча земљи пане,
Црна земља циком цичи!
Сигнатура етнолошке збирке: Етн. зб. 55-3 (XXXV) бр.58
15. ОЈ ДЈЕВОЈКО РУКОСАВА / ШТА ЋЕ Т' СЛАМА ЗА КОСАМА - модификован мотив о небеској игри; почетни стих познат у више вар. (овде у песми бр.9); Обрадовић бр. 134
