Ох, како сам срећан био
| Ох, како сам срећан био Писац: Јован Грчић Миленко |
Ох, како сам срећан био
Пре некол’ко мутних лета,
У недрима Фрушке горе,
У недрима дична цвета!
Ходао сам сваког јутра
По ’ладовној лепој гори;
Слушао сам сваког дана
Шумски поток где ромори.
Здрављао сам стазе многе;
Слуш’о славље где ми поје;
Бирао сам шарно цвеће,
С њим радов’о миље своје.
Другов’о сам с браћом добром,
Што их љубљах више свега,
А на дому тешила ме
Материна скупа нега.
Оку ми се дало глати
Све штогод је срце снило:
Поносите српске славе
И у њима коло мило.
Куд год пођох — свога нађох,
Па ми златни дани беху;
Јутро, вече здрављао сам
У радости, у осмеху.
Али, јао! — свега тога
Немам сад у туђој страни:
Трајем дане као птица
На скрxаној сувој грани...
Па и Фрушка, што заоста
Од варљивих оних сласти,
И она је на далеко,
Не могу вам путе каз’ти.
Тек кроз спомен на њу гледам,
Ил’ кроз какав санак мно,
Што ме гони да узда’нем:
Ох, како сам срећан био!
У Пожуну, 1865.
Извор[уреди]
Јован Грчић Миленко: Целокупна дела, Библиотека српских писаца, Народна просвета, стр 72-73
|