Отмица и избављање сењских дјевојака

Извор: Викизворник
Пређи на навигацију Пређи на претрагу


Отмица и избављање сењских дјевојака

0001 Књигу пише Мејо од Видина
0002 У тавници Сењанина Иве
0003 Па је шиље своме побратиму,
0004 На кољено Брдарић Мерџану,
0005 У књизи му овако говори:
0006 „Да мој брате, Брдарић-Мерџане,
0007 Ил’ не чујеш ил’ не мариш за ме,
0008 Па не вадиш мене из тавнице
0009 Јал’ за благо јал’ за коње вране?
0010 Тешки сам ти допаднуо мука
0011 У тавници Сењанина Иве!“
0012 Кад је књигу побре разгледао,
0013 Одма другу Меји отписује:
0014 „Да мој брате, од Видина Мејо,
0015 И ја чујем и ја марим за те,
0016 Али заман, помоћи не могу,
0017 Пустог нам је понестало блага,
0018 Врани су нам коњи оронули,
0019 Оронули па и повјештали
0020 Сир и масло на море носећи
0021 И отуда чоју доносећи
0022 Да се кроје синовом доламе!“
0023 Опет Мејо другу књигу пише,
0024 Те је шаље Брдарић-Мерџану,
0025 У књизи му овако говори:
0026 „Да мој побре, Брдарић-Мерџане,
0027 Ти отиди б’јелу двору моме,
0028 На кољено Шими барјактару,
0029 Од мене га лијепо поздрави,
0030 Па развијте свилена барјака,
0031 Сакупите тридесет јунака,
0032 Вас тридесет, а шездесет коња,
0033 Један јунак, а на два коњица,
0034 С њима иди на равно бусење,
0035 Куд пролазе девојке на воду,
0036 На свакој је ђердан од дуката,
0037 Од дуката и ситна бисера ─
0038 Један ђердан на сењској девојки
0039 Све триест вас оженит мог’о би,
0040 А некмоли једног искупити!“
0041 То дочуо Сењанину Иво,
0042 Па он шеће сестрици Марици,
0043 Те је њојзи тијо беседио:
0044 „Сејо моја, јединице Маро,
0045 Опремај се како лепше знадеш,
0046 Мећи на се и свилу и злато,
0047 На врат вежи ђердан од дуката,
0048 Од дуката и ситна бисера,
0049 Па ти иди Јели Кружићевој,
0050 Реци њојзи нек се исто спрема;
0051 Ви зовите по Сењу дјевојке
0052 И шећите младе на водицу!“
0053 То је брта послушала Мара,
0054 Опрема се што год лепше знаде,
0055 На се меће и свилу и злато,
0056 На врат веже ђердан од дуката,
0057 Од дуката и ситна бисера,
0058 Који вреди два царева града.
0059 П’ онда шеће Јели Кружићевој,
0060 И Јела се тако оправила,
0061 Сакупише по Сењу дјевојке
0062 И одоше на воду студену.
0063 На бусији бистроме студенцу
0064 Свака своје налила је суде,
0065 А што им воде заостало,
0066 С тим се оне поливале младе.
0067 Поливала Мара Иванова
0068 Другарицу Кружићеву Јелу;
0069 Беседи јој Јела Кружићева:
0070 „Не поливај, сестро Иванова,
0071 Тебе Турци вином поливали!“
0072 Јели вели Мара Иванова:
0073 „Другарице, Јело Кружићева,
0074 Не куни ме, тако т’ дјевовања,
0075 Не куни ме тако наопако!
0076 Ноћеске сам чудан санак снила,
0077 Чудан санак добрим наслутио ─
0078 Да ми знаде мој братац Иване,
0079 Не б’ ми дао ни пред двор изићи,
0080 А камоли на бусију доћи! “
0081 Беседила Кружићева Јела:
0082 „Другарице, Иванова сејо,
0083 Кажи мени шта си ноћас снила!
0084 Ја сам млада, али сам досетна,
0085 Многом сам се досетила санку,
0086 Можда ћу се и твом досетити!“
0087 Казује јој сестра Иванова:
0088 „Ја сам снила зелено језеро,
0089 По језеру силне утве плове
0090 И пред њима до две златокриле ─
0091 Сву су воду утве помутиле
0092 И по води пену начиниле.
0093 К њима слеће јато јастребова,
0094 Те разнеше утве златокриле ─
0095 У том сам се разабрала млада!“
0096 Сан толкује Кружићева Јела
0097 И дружини ’вако беседила:
0098 „Граб’те воду, жалосне дјевојке,
0099 Па бјежимо двору бијеломе,
0100 Јер све ће нас поватати Турци,
0101 Поватати, одвести у робље!
0102 Што си снила зелено језеро,
0103 То је ова водица студена;
0104 По језеру силне утве плове
0105 И пред њима до две златокриле,
0106 То смо, друго, ми до две господске
0107 И остале за нама дјевојке!“
0108 Јошт сан Јела и не истолкова,
0109 Ал’ ето ти млади јаничара,
0110 Ударише Турци на дјевојке,
0111 Поваташе све сењске дјевојке ─
0112 Шиме вата Јелу Кружићеву,
0113 А Брдарић сестру Иванову,
0114 Па се даше Турци у одбјеге.
0115 За њима се потера повија,
0116 Па отеше од Сења дјевојке
0117 И отеше Јелу Кружићеву
0118 Од Турчина Шиме барјактара.
0119 Утече им Брдарић Мерџану,
0120 Он однесе сестру Иванову,
0121 Па је меће за се на коњица,
0122 Три пута је опасао пасом,
0123 А четврти од сабље кајасом.
0124 Мила му је, на њу се обзире,
0125 Драга му је, с њоме проговара:
0126 „Душо моја, лепото девојко,
0127 Јесу л’ теби у вољи сватови,
0128 Јесам ли ти мио ђувегија?“
0129 Мара силом Турчину говори:
0130 „Јесу мени у вољи сватови
0131 И ти си ми мио ђувегија,
0132 Ал’ се томе ја надала нисам
0133 Да бијеле дарове понесем ─
0134 Стани, дакле, незнан ђувегијо,
0135 Стан’ почекај мало, замалена,
0136 У мене су браћа милостива,
0137 За мном ћеду донети дарове
0138 И тебе ми л’јепо даривати!“
0139 Превари се Брдарић Мерџане,
0140 Превари га гуја у њедарцу,
0141 Па се слази са коња витеза,
0142 Јунак стере зелену доламу,
0143 Аљку стере на зелену траву,
0144 Доле леже да очи одмори,
0145 Па беседи Мари Ивановој:
0146 „Душо моја, лепото дјевојко,
0147 Поишти ме по црну перчину
0148 Не би ли ме сладје успавала!“
0149 Јошт говори Мари Ивановој:
0150 „Душо моја, лепото дјевојко,
0151 С тобом пређо земљу и градове,
0152 Прођо турску кано и каурску,
0153 Ја не пита чијега си рода,
0154 Чијег рода, чијег ли племена?“
0155 Одговара Иванова Мара:
0156 „Имам брата Сењанина Иву,
0157 Имам стрица Перу Мрконића,
0158 Тетак ми је Јанко Десанчићу,
0159 А ујко ми Гојко Жегарчићу,
0160 Пријатељи сви сењски јунаци!“
0161 Мари вели Брдарић Мерџане:
0162 „Ти си, душо, рода великога,
0163 Ја сам јунак рода маленога,
0164 А скоро сам чудан санак снио
0165 Змија ми се око врата вила
0166 И сабља ће око русе главе!“
0167 Истом Туре у ријечи било,
0168 Ал’ ето ти у гори потере,
0169 Зарзаше коњи Иванови,
0170 Зарзаше у гори зеленој.
0171 Кликну соко Пере Мрконића,
0172 Пуче пушка Јанка Десанчића,
0173 Сину сабља Гојка Жегарчића
0174 Баш над главом Брдарић Мерџана.
0175 Ђипила је лепота дјевојка
0176 И за оштру сабљу приватила,
0177 Па бесједи ујку Жегарчићу:
0178 „Нека, ујко, такога јунака!“
0179 Срдито јој ујко проговара:
0180 „Себи руке, нећака дјевојко,
0181 Тврда вјера, оцећ’ ћу ти главу!“
0182 Ману сабљом, растави га с главом.
0183 Повратише и Мару дјевојку,
0184 А Мерџану спремише дарове
0185 Брез динара и жице танане ─
0186 Само једном од сабље измајем,
0187 Па одоше двору бијеломе
0188 Пјевајући, коње играјући;
0189 Мерџан оста на трави дремајућ’,
0190 Сужан Мејо у тавници Иве
0191 Чекајући од побре помоћи.



Извор[уреди]

Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности. Пјесме јуначке средњијех времена, књига трећа, Београд, 1974.