Otmica i izbavljanje senjskih djevojaka
0001 Knjigu piše Mejo od Vidina
0002 U tavnici Senjanina Ive
0003 Pa je šilje svome pobratimu,
0004 Na koljeno Brdarić Merdžanu,
0005 U knjizi mu ovako govori:
0006 „Da moj brate, Brdarić-Merdžane,
0007 Il’ ne čuješ il’ ne mariš za me,
0008 Pa ne vadiš mene iz tavnice
0009 Jal’ za blago jal’ za konje vrane?
0010 Teški sam ti dopadnuo muka
0011 U tavnici Senjanina Ive!“
0012 Kad je knjigu pobre razgledao,
0013 Odma drugu Meji otpisuje:
0014 „Da moj brate, od Vidina Mejo,
0015 I ja čujem i ja marim za te,
0016 Ali zaman, pomoći ne mogu,
0017 Pustog nam je ponestalo blaga,
0018 Vrani su nam konji oronuli,
0019 Oronuli pa i povještali
0020 Sir i maslo na more noseći
0021 I otuda čoju donoseći
0022 Da se kroje sinovom dolame!“
0023 Opet Mejo drugu knjigu piše,
0024 Te je šalje Brdarić-Merdžanu,
0025 U knjizi mu ovako govori:
0026 „Da moj pobre, Brdarić-Merdžane,
0027 Ti otidi b’jelu dvoru mome,
0028 Na koljeno Šimi barjaktaru,
0029 Od mene ga lijepo pozdravi,
0030 Pa razvijte svilena barjaka,
0031 Sakupite trideset junaka,
0032 Vas trideset, a šezdeset konja,
0033 Jedan junak, a na dva konjica,
0034 S njima idi na ravno busenje,
0035 Kud prolaze devojke na vodu,
0036 Na svakoj je đerdan od dukata,
0037 Od dukata i sitna bisera ─
0038 Jedan đerdan na senjskoj devojki
0039 Sve triest vas oženit mog’o bi,
0040 A nekmoli jednog iskupiti!“
0041 To dočuo Senjaninu Ivo,
0042 Pa on šeće sestrici Marici,
0043 Te je njojzi tijo besedio:
0044 „Sejo moja, jedinice Maro,
0045 Opremaj se kako lepše znadeš,
0046 Meći na se i svilu i zlato,
0047 Na vrat veži đerdan od dukata,
0048 Od dukata i sitna bisera,
0049 Pa ti idi Jeli Kružićevoj,
0050 Reci njojzi nek se isto sprema;
0051 Vi zovite po Senju djevojke
0052 I šećite mlade na vodicu!“
0053 To je brta poslušala Mara,
0054 Oprema se što god lepše znade,
0055 Na se meće i svilu i zlato,
0056 Na vrat veže đerdan od dukata,
0057 Od dukata i sitna bisera,
0058 Koji vredi dva careva grada.
0059 P’ onda šeće Jeli Kružićevoj,
0060 I Jela se tako opravila,
0061 Sakupiše po Senju djevojke
0062 I odoše na vodu studenu.
0063 Na busiji bistrome studencu
0064 Svaka svoje nalila je sude,
0065 A što im vode zaostalo,
0066 S tim se one polivale mlade.
0067 Polivala Mara Ivanova
0068 Drugaricu Kružićevu Jelu;
0069 Besedi joj Jela Kružićeva:
0070 „Ne polivaj, sestro Ivanova,
0071 Tebe Turci vinom polivali!“
0072 Jeli veli Mara Ivanova:
0073 „Drugarice, Jelo Kružićeva,
0074 Ne kuni me, tako t’ djevovanja,
0075 Ne kuni me tako naopako!
0076 Noćeske sam čudan sanak snila,
0077 Čudan sanak dobrim naslutio ─
0078 Da mi znade moj bratac Ivane,
0079 Ne b’ mi dao ni pred dvor izići,
0080 A kamoli na busiju doći! “
0081 Besedila Kružićeva Jela:
0082 „Drugarice, Ivanova sejo,
0083 Kaži meni šta si noćas snila!
0084 Ja sam mlada, ali sam dosetna,
0085 Mnogom sam se dosetila sanku,
0086 Možda ću se i tvom dosetiti!“
0087 Kazuje joj sestra Ivanova:
0088 „Ja sam snila zeleno jezero,
0089 Po jezeru silne utve plove
0090 I pred njima do dve zlatokrile ─
0091 Svu su vodu utve pomutile
0092 I po vodi penu načinile.
0093 K njima sleće jato jastrebova,
0094 Te razneše utve zlatokrile ─
0095 U tom sam se razabrala mlada!“
0096 San tolkuje Kružićeva Jela
0097 I družini ’vako besedila:
0098 „Grab’te vodu, žalosne djevojke,
0099 Pa bježimo dvoru bijelome,
0100 Jer sve će nas povatati Turci,
0101 Povatati, odvesti u roblje!
0102 Što si snila zeleno jezero,
0103 To je ova vodica studena;
0104 Po jezeru silne utve plove
0105 I pred njima do dve zlatokrile,
0106 To smo, drugo, mi do dve gospodske
0107 I ostale za nama djevojke!“
0108 Jošt san Jela i ne istolkova,
0109 Al’ eto ti mladi janičara,
0110 Udariše Turci na djevojke,
0111 Povataše sve senjske djevojke ─
0112 Šime vata Jelu Kružićevu,
0113 A Brdarić sestru Ivanovu,
0114 Pa se daše Turci u odbjege.
0115 Za njima se potera povija,
0116 Pa oteše od Senja djevojke
0117 I oteše Jelu Kružićevu
0118 Od Turčina Šime barjaktara.
0119 Uteče im Brdarić Merdžanu,
0120 On odnese sestru Ivanovu,
0121 Pa je meće za se na konjica,
0122 Tri puta je opasao pasom,
0123 A četvrti od sablje kajasom.
0124 Mila mu je, na nju se obzire,
0125 Draga mu je, s njome progovara:
0126 „Dušo moja, lepoto devojko,
0127 Jesu l’ tebi u volji svatovi,
0128 Jesam li ti mio đuvegija?“
0129 Mara silom Turčinu govori:
0130 „Jesu meni u volji svatovi
0131 I ti si mi mio đuvegija,
0132 Al’ se tome ja nadala nisam
0133 Da bijele darove ponesem ─
0134 Stani, dakle, neznan đuvegijo,
0135 Stan’ počekaj malo, zamalena,
0136 U mene su braća milostiva,
0137 Za mnom ćedu doneti darove
0138 I tebe mi l’jepo darivati!“
0139 Prevari se Brdarić Merdžane,
0140 Prevari ga guja u njedarcu,
0141 Pa se slazi sa konja viteza,
0142 Junak stere zelenu dolamu,
0143 Aljku stere na zelenu travu,
0144 Dole leže da oči odmori,
0145 Pa besedi Mari Ivanovoj:
0146 „Dušo moja, lepoto djevojko,
0147 Poišti me po crnu perčinu
0148 Ne bi li me sladje uspavala!“
0149 Jošt govori Mari Ivanovoj:
0150 „Dušo moja, lepoto djevojko,
0151 S tobom pređo zemlju i gradove,
0152 Prođo tursku kano i kaursku,
0153 Ja ne pita čijega si roda,
0154 Čijeg roda, čijeg li plemena?“
0155 Odgovara Ivanova Mara:
0156 „Imam brata Senjanina Ivu,
0157 Imam strica Peru Mrkonića,
0158 Tetak mi je Janko Desančiću,
0159 A ujko mi Gojko Žegarčiću,
0160 Prijatelji svi senjski junaci!“
0161 Mari veli Brdarić Merdžane:
0162 „Ti si, dušo, roda velikoga,
0163 Ja sam junak roda malenoga,
0164 A skoro sam čudan sanak snio
0165 Zmija mi se oko vrata vila
0166 I sablja će oko ruse glave!“
0167 Istom Ture u riječi bilo,
0168 Al’ eto ti u gori potere,
0169 Zarzaše konji Ivanovi,
0170 Zarzaše u gori zelenoj.
0171 Kliknu soko Pere Mrkonića,
0172 Puče puška Janka Desančića,
0173 Sinu sablja Gojka Žegarčića
0174 Baš nad glavom Brdarić Merdžana.
0175 Đipila je lepota djevojka
0176 I za oštru sablju privatila,
0177 Pa besjedi ujku Žegarčiću:
0178 „Neka, ujko, takoga junaka!“
0179 Srdito joj ujko progovara:
0180 „Sebi ruke, nećaka djevojko,
0181 Tvrda vjera, oceć’ ću ti glavu!“
0182 Manu sabljom, rastavi ga s glavom.
0183 Povratiše i Maru djevojku,
0184 A Merdžanu spremiše darove
0185 Brez dinara i žice tanane ─
0186 Samo jednom od sablje izmajem,
0187 Pa odoše dvoru bijelome
0188 Pjevajući, konje igrajući;
0189 Merdžan osta na travi dremajuć’,
0190 Sužan Mejo u tavnici Ive
0191 Čekajući od pobre pomoći.
