Откуп
Особа која жели да јој се баје од откупа долази код врачарице и доноси свој белег. Врачарица узима какав суд с водом у који гаси угљевље. Кад баци угљевље, она каже да откупљује. Гаси се више комадића, све док угљевље при изговору имена од кога се особа откупљује писне и не ухвати белег. Тада се зна од кога се особа откупљује.
При повратку кући особа којој треба да се баје мора да уради следеће: пре откупа, у чисту памучну крпу треба да стави два-три жута цвета, кору хлеба, мало соли, металну пару и шаку пшенице. То све треба да завеже, стави под јастук и на томе да преспава. Сутрадан увече долази код врачарице. Баје се крај проточне воде на мосту. Особа долази с једне, а врачарица с друге стране. Кад се сретну, особа врачарици предаје памучну завезану крпу коју она одрешује. Потом врачарица прво узима цвеће и баца га у воду. Том приликом каже:
Откупљујем роба од гроба,
откупљујем га од тога и тога (име).
Потом у воду баца кору хлеба и со и казује:
Откупљујем роба од гроба,
откупљујем га од тога и тога (име).
Затим у воду баца пару и каже:
Откупљујем роба од гроба,
откупљујем га од тога и тога (име).
Потом у воду баца пшеницу и казује:
Откупила сам роба од горба,
цветом сам га закитила,
пшеницом, хлебом и сољу сам га нахранила,
паром сам га откупила,
цвећем сам га закитила,
роба од гроба сам откупила.
Врачарица и особа се растају тако што особа којој је бајано одлази страном којом је дошла. При растанку она на врачарицу баца крпу у којој су били цвеће, хлеб, со, пшеница и пара. Врачарица с крпом одлази својој, а особа својој кући. Врачарици платнена крпа остаје као дар.
