Откуд је Герзелез

Извор: Викизворник
Пређи на навигацију Пређи на претрагу


Откуд је Герзелез

0001 Два јунака снијег запануо
0002 у Роман’ји више Сарајева,
0003 у пећини студеној стијени
0004 о Митрову данку бијеломе,
0005 баш Новака и ш њим Радивоја,
0006 али Новак Раду бејседио:
0007 "Сад што ћемо, брате, од живота?
0008 Не имамо за хашлука блага
0009 су чим бисмо зимовали зиму,
0010 нег’ ме води шехер-Сарајеву,
0011 не би л’ мноме преварио Турке
0012 и у Турак’ измамио благо
0013 су чим бисмо зиму изимили."
0014 Али му је Раде бесједио:
0015 "До сад сам те три пут продавао,
0016 познаће те Сарајлије Турци,
0017 па ћ’ изгубит и мене и тебе;
0018 нег’, Новаче, мој рођени брате,
0019 обриј мене што мореш најљепше,
0020 а ођеди што мореш најбоље,
0021 па ти мене води Сарајеву,
0022 те ти мене продај на телеала,
0023 тако ћемо преварити Турке."
0024 Па обрија и ођеде Рада,
0025 одведе га шехер-Сарајеву
0026 те га даде на турског телала.
0027 Мили боже чуда великога!
0028 Чудила се и гора и трава
0029 ђе продава Новак Радивоја
0030 у лијепу шехер-Сарајеву,
0031 у Турака на турског телала.
0032 Добра му се муштерија нађе
0033 турска млада Ирама ђевојка,
0034 за њег’ дава два товара блага,
0035 враг донесе булу удовицу
0036 те ђевојку благом надметнула,
0037 за њег’ дава три товара блага
0038 и сувише три коња витеза
0039 на чиме ће благо поћерати.
0040 Кад се Ново блага дофатио,
0041 ш њиме бјежи гори Романији,
0042 у пећину студену стијену.
0043 Рада була узима за руку
0044 па га води у бијеле дворе,
0045 једва чека док до двора дође,
0046 млого јој се лијеп учинио.
0047 А кад дође у бијеле дворе,
0048 даде Раду вина и ракије
0049 и даде му лулу и тамбуру,
0050 нека пјева те се разговара.
0051 Вечеру је була приправила,
0052 у свем двору што има најљепше,
0053 једва чека була удовица,
0054 док јој, брате, мукла ноћца дође,
0055 па прострије мекахну постељу,
0056 стере була душек вр’ душека,
0057 меће свилен јорган свр’ јоргана,
0058 леже, брате, с Радом у постељу,
0059 ш њим се љуби од ноћи до дана.
0060 А кад сјутра понеђељник свану,
0061 ма се диже бане Радивоје
0062 те излази на пенџер од куле,
0063 на десну се поднимио руку,
0064 а у себи невесело љуто,
0065 ма га була грли и целива:
0066 "А мој мио, што си невесео?
0067 Ол’ ти није угодна вечера,
0068 ол’ ти није мекахна постеља,
0069 ол’ у вољу није тебе була,
0070 млада була турска удовица,
0071 оли сам ти лоша вина дала,
0072 оли мислиш да ја нејмам блага,
0073 него да сам све за тебе дала?
0074 Имам, душо, живота ми твога,
0075 три пут више нег’ сам за те дала!"
0076 Ма је њојзи Раде бесједио:
0077 "Све ј’ увољно мене и погодно,
0078 а по вољи була удовица,
0079 и ја знадем да још имаш блага,
0080 нег’ сам јунак ловац од планине,
0081 који сам се често научио
0082 ловак ловит по гори зеленој,
0083 а сад ловци иду у планину
0084 те да лове лова свакојака.
0085 То је мене, каде, необично
0086 овђе сједећ’ у дворе код тебе,
0087 ја сам зато невесело љуто,
0088 јер ме могу ловци прекорити."
0089 То кад чула була удовица,
0090 том се була обрадова тешко,
0091 ђе је була ловца добавила,
0092 а не знаде, жалосна јој мајка,
0093 да ј’ купила из горе хајдука
0094 по имену дели-Радивоја,
0095 пак се скочи од земље на ноге,
0096 најбољега коња оправила,
0097 ођеде га што може најљепше,
0098 њему даде свијетло оружје,
0099 у свем двору што има најбоље,
0100 а насу му пуне џепе блага
0101 и даде му на руку сокола,
0102 до вратах га була испратила:
0103 "Ајде збогом, моје мило драго!
0104 Потежи се те ми брзо дођи,
0105 немој ми се млого утрудити,
0106 ако нећеш ни уловит лова."
0107 Кад се Раде коња добавио,
0108 добра коња а бољег оружја,
0109 за Турцима иде назорице
0110 док се Раде горе дофатио,
0111 сокола је о ками удрио,
0112 а коњу је главу осјекао,
0113 па из горе Турке дозиваше:
0114 "Ајте збогом, Сарајлије Турци!
0115 Поздравте ми булу удовицу,
0116 ја ћу њојзи брзо тамо доћи,
0117 кад јој врба ситно грожђе роди,
0118 љута драча зелене јабуке!"
0119 Па заграја како црни вране,
0120 зачуо га брате из пећине,
0121 те завија како мрки вуче,
0122 по томе се гласу састадоше.
0123 Зимоваше у пећини ст’јени.
0124 И то време за друго не било,
0125 али була чедо породила,
0126 лудо чедо него мушка глава,
0127 лијепо му име изабрала
0128 по имену Герзелез-Алија.
0129 Колико ’но чедо омрцаше,
0130 трипут више јутром освиташе,
0131 кад нарасте од двадесет годинах,
0132 поче пити по механи вино
0133 и с Турцима игре заметати,
0134 свакога је игром надиграо,
0135 пак их поче звати на мејдане,
0136 млоге Турке брзо исјекао,
0137 ал’ бесједе Сарајлије младе:
0138 "Ну погледај курве копиљана
0139 што је нама млого дојадио,
0140 а њему се ни бабо не знаде!"
0141 То је чуо Ђерзелез-Алија,
0142 зао бјеше јунак од укора,
0143 брже трчи свом бијелу двору,
0144 пак је бритку сабљу извадио:
0145 "Кажи, мајко, ђе ми је бабајко,
0146 зашто мене зову копиљаном,
0147 ја ли ћу ти сад осјећи главу!"
0148 Кад се була на невољи нађе,
0149 све му право каза по истини,
0150 то кад чуо Ђерзелез-Алија,
0151 то је њему млого мило било:
0152 "Та ја нисам курвин копиљане,
0153 баба имам бана Радивоја!
0154 Кухај, мајко, лахке брашненице,
0155 ја опраљам себе и дората,
0156 идем тражит свога родитеља."
0157 Ал с’ ођеде што може најљепше,
0158 сину јунак као жарко сунце,
0159 метну на се чудо и зламење,
0160 а о коњу топуз објесио
0161 и на бедру сабљу припасао,
0162 још у руку тростурку канџију,
0163 ћера коња гори Романији.
0164 А кад био близу Романије,
0165 јунак, брате, пјева иза гласа:
0166 "Ха, дорате, врло добро моје!
0167 Сад идемо у гору зелену,
0168 тамо кажу три горска хајдука,
0169 баш Новака и ш њим Радивоја,
0170 још и ш њима Грујицу дијете,
0171 сва три ваља нам’ свезати жива."
0172 А Грујица на стражи бијаше,
0173 па отрча те Новаку кажу
0174 и свом стрицу дели-Радивоју:
0175 "Ев’ одовуд голема јунака,
0176 од како смо пошли у хајдуке,
0177 оваки нас није налазио,
0178 вас се сјаје к’о на гори сунце,
0179 још се јунак с коњем разговара
0180 да ће наске сва три савезати."
0181 Али Новак љута змија бјеше,
0182 овако је њима бесједио:
0183 "Није лахко таком ударити,
0184 нег’ витешки да га дочекамо,
0185 ти Грујица на дно Романије,
0186 ја ћу чекат на крај Романије,
0187 а ти, Раде, на сред Романије."
0188 Лијепо је разредио друштво,
0189 у то доба Туре на Грујицу:
0190 "Веж’ се Туре, жалосна ти мајка!"
0191 Ал’ Алија наћера дората,
0192 удари га троструком канџијом,
0193 па му свеза и ноге и руке,
0194 па г’ објеси коњо о ункашу,
0195 а кад било на сред Романије,
0196 дочека га бане Радивоје:
0197 "Стан’, Турчине, твоју ли ти нену,
0198 лахко ти је лудо везат д’јете!
0199 На њ’ Алија наћера дората,
0200 па г’ удара троструком канџијом,
0201 савеза му и ноге и руке,
0202 објеси га коњу о ункашу,
0203 с друге стране да седло не крива.
0204 Кад изиђе на крај Романије,
0205 дочека га Старина Новаче,
0206 виче, брате, Новак у планини,
0207 а колико лахко виче Ново,
0208 з буковине полијеће лишће:
0209 "Стан’ Турчине, кукала ти мајка!
0210 Лахко ти је везат луду ђецу,
0211 лахко ђецу, ал’ им ево бабо,
0212 што ће данас ђецу осветити!"
0213 Бре ни Али мило не бијаше,
0214 па дорату дизгин прикупио,
0215 а у руку зграби топузину,
0216 удари га неколико пута
0217 и једва га бјеше освојио,
0218 па му свеза и ноге и руке,
0219 ал’ с’ Алија тешко узмучио,
0220 нејма о’ шта објесит Новака,
0221 док је њему доцне на ум пало,
0222 те Новака у теркију веже,
0223 ђе му стоји диван-кабаница,
0224 пак се врати к шехер-Сарајеву,
0225 а кад дође више Сарајева,
0226 завикао Новак из теркијах:
0227 "Богом брате, незнана делијо!
0228 Кажи ми се тко си и окле си,
0229 кога ли си рода јуначкога,
0230 којим ли ћеш уморит нас мукам?"
0231 Ал’ му вели Герзелез-Алија:
0232 "Да л’, Новаче, не познаваш мене?
0233 Ја нијесам незнада делија,
0234 него главом Ђерзелез-Алија,
0235 бабо ми је бане Радивоје,
0236 а мој стриче Старина Новаче,
0237 мој рођаче дијете Грујица.
0238 Знаш ли, бабо, јеси л’ запазио,
0239 кад те моја мајка куповала,
0240 у телала на сред Сарајева,
0241 за те дала три товара блага,
0242 и сувише три коња витеза,
0243 теб’ одвела свом бијелу двору,
0244 ш њом си једну ноћцу преноћио,
0245 а сјутрадан мајку м’ оставио,
0246 утекао у гору зелену,
0247 сад ме Турци зову копиљаном?
0248 Ако ћете мени дати вјеру,
0249 прођите се врага и хајдуштва,
0250 у хајдуку нигде господара,
0251 а ја ћу вам живот опростити
0252 и довест вас шехер-Сарајеву,
0253 нека виде Сарајлије младе,
0254 ја јесам ли курвин копиљане."
0255 Они њему тврду вјеру даше,
0256 пак Алија свог осједе коња,
0257 свој тројици одријеши руке
0258 и води их шехер Сарајеву.
0259 Кад Алија Сарајеву дође,
0260 ондај виче иза свега гласа:
0261 "Сад виђите, Сарајлије младе,
0262 је л’ Алија курвин копиљане?
0263 Ев’ ми баба дели-Радивоја,
0264 ево брата нејака Грујице,
0265 сад ми рец’те, ја ви вашу нену,
0266 је л’ Алија куривн копиљане?!"
0267 Тад их води к двору бијеломе,
0268 ту живјеше док и помријеше.



Извор[уреди]

Сима Милутиновић Сарајлија, Пјеванија црногорска и херцеговачка, приредио Добрило Аранитовић, Никшић, 1990. [Пјеванија церногорска и херцеговачка, сабрана Чубром Чојковићем Церногорцем. Па њим издана истим, у Лајпцигу, 1837.]