Otkud je Gerzelez
0001 Dva junaka snijeg zapanuo
0002 u Roman’ji više Sarajeva,
0003 u pećini studenoj stijeni
0004 o Mitrovu danku bijelome,
0005 baš Novaka i š njim Radivoja,
0006 ali Novak Radu bejsedio:
0007 "Sad što ćemo, brate, od života?
0008 Ne imamo za hašluka blaga
0009 su čim bismo zimovali zimu,
0010 neg’ me vodi šeher-Sarajevu,
0011 ne bi l’ mnome prevario Turke
0012 i u Turak’ izmamio blago
0013 su čim bismo zimu izimili."
0014 Ali mu je Rade besjedio:
0015 "Do sad sam te tri put prodavao,
0016 poznaće te Sarajlije Turci,
0017 pa ć’ izgubit i mene i tebe;
0018 neg’, Novače, moj rođeni brate,
0019 obrij mene što moreš najljepše,
0020 a ođedi što moreš najbolje,
0021 pa ti mene vodi Sarajevu,
0022 te ti mene prodaj na teleala,
0023 tako ćemo prevariti Turke."
0024 Pa obrija i ođede Rada,
0025 odvede ga šeher-Sarajevu
0026 te ga dade na turskog telala.
0027 Mili bože čuda velikoga!
0028 Čudila se i gora i trava
0029 đe prodava Novak Radivoja
0030 u lijepu šeher-Sarajevu,
0031 u Turaka na turskog telala.
0032 Dobra mu se mušterija nađe
0033 turska mlada Irama đevojka,
0034 za njeg’ dava dva tovara blaga,
0035 vrag donese bulu udovicu
0036 te đevojku blagom nadmetnula,
0037 za njeg’ dava tri tovara blaga
0038 i suviše tri konja viteza
0039 na čime će blago poćerati.
0040 Kad se Novo blaga dofatio,
0041 š njime bježi gori Romaniji,
0042 u pećinu studenu stijenu.
0043 Rada bula uzima za ruku
0044 pa ga vodi u bijele dvore,
0045 jedva čeka dok do dvora dođe,
0046 mlogo joj se lijep učinio.
0047 A kad dođe u bijele dvore,
0048 dade Radu vina i rakije
0049 i dade mu lulu i tamburu,
0050 neka pjeva te se razgovara.
0051 Večeru je bula pripravila,
0052 u svem dvoru što ima najljepše,
0053 jedva čeka bula udovica,
0054 dok joj, brate, mukla noćca dođe,
0055 pa prostrije mekahnu postelju,
0056 stere bula dušek vr’ dušeka,
0057 meće svilen jorgan svr’ jorgana,
0058 leže, brate, s Radom u postelju,
0059 š njim se ljubi od noći do dana.
0060 A kad sjutra poneđeljnik svanu,
0061 ma se diže bane Radivoje
0062 te izlazi na pendžer od kule,
0063 na desnu se podnimio ruku,
0064 a u sebi neveselo ljuto,
0065 ma ga bula grli i celiva:
0066 "A moj mio, što si neveseo?
0067 Ol’ ti nije ugodna večera,
0068 ol’ ti nije mekahna postelja,
0069 ol’ u volju nije tebe bula,
0070 mlada bula turska udovica,
0071 oli sam ti loša vina dala,
0072 oli misliš da ja nejmam blaga,
0073 nego da sam sve za tebe dala?
0074 Imam, dušo, života mi tvoga,
0075 tri put više neg’ sam za te dala!"
0076 Ma je njojzi Rade besjedio:
0077 "Sve j’ uvoljno mene i pogodno,
0078 a po volji bula udovica,
0079 i ja znadem da još imaš blaga,
0080 neg’ sam junak lovac od planine,
0081 koji sam se često naučio
0082 lovak lovit po gori zelenoj,
0083 a sad lovci idu u planinu
0084 te da love lova svakojaka.
0085 To je mene, kade, neobično
0086 ovđe sjedeć’ u dvore kod tebe,
0087 ja sam zato neveselo ljuto,
0088 jer me mogu lovci prekoriti."
0089 To kad čula bula udovica,
0090 tom se bula obradova teško,
0091 đe je bula lovca dobavila,
0092 a ne znade, žalosna joj majka,
0093 da j’ kupila iz gore hajduka
0094 po imenu deli-Radivoja,
0095 pak se skoči od zemlje na noge,
0096 najboljega konja opravila,
0097 ođede ga što može najljepše,
0098 njemu dade svijetlo oružje,
0099 u svem dvoru što ima najbolje,
0100 a nasu mu pune džepe blaga
0101 i dade mu na ruku sokola,
0102 do vratah ga bula ispratila:
0103 "Ajde zbogom, moje milo drago!
0104 Poteži se te mi brzo dođi,
0105 nemoj mi se mlogo utruditi,
0106 ako nećeš ni ulovit lova."
0107 Kad se Rade konja dobavio,
0108 dobra konja a boljeg oružja,
0109 za Turcima ide nazorice
0110 dok se Rade gore dofatio,
0111 sokola je o kami udrio,
0112 a konju je glavu osjekao,
0113 pa iz gore Turke dozivaše:
0114 "Ajte zbogom, Sarajlije Turci!
0115 Pozdravte mi bulu udovicu,
0116 ja ću njojzi brzo tamo doći,
0117 kad joj vrba sitno grožđe rodi,
0118 ljuta drača zelene jabuke!"
0119 Pa zagraja kako crni vrane,
0120 začuo ga brate iz pećine,
0121 te zavija kako mrki vuče,
0122 po tome se glasu sastadoše.
0123 Zimovaše u pećini st’jeni.
0124 I to vreme za drugo ne bilo,
0125 ali bula čedo porodila,
0126 ludo čedo nego muška glava,
0127 lijepo mu ime izabrala
0128 po imenu Gerzelez-Alija.
0129 Koliko ’no čedo omrcaše,
0130 triput više jutrom osvitaše,
0131 kad naraste od dvadeset godinah,
0132 poče piti po mehani vino
0133 i s Turcima igre zametati,
0134 svakoga je igrom nadigrao,
0135 pak ih poče zvati na mejdane,
0136 mloge Turke brzo isjekao,
0137 al’ besjede Sarajlije mlade:
0138 "Nu pogledaj kurve kopiljana
0139 što je nama mlogo dojadio,
0140 a njemu se ni babo ne znade!"
0141 To je čuo Đerzelez-Alija,
0142 zao bješe junak od ukora,
0143 brže trči svom bijelu dvoru,
0144 pak je britku sablju izvadio:
0145 "Kaži, majko, đe mi je babajko,
0146 zašto mene zovu kopiljanom,
0147 ja li ću ti sad osjeći glavu!"
0148 Kad se bula na nevolji nađe,
0149 sve mu pravo kaza po istini,
0150 to kad čuo Đerzelez-Alija,
0151 to je njemu mlogo milo bilo:
0152 "Ta ja nisam kurvin kopiljane,
0153 baba imam bana Radivoja!
0154 Kuhaj, majko, lahke brašnenice,
0155 ja opraljam sebe i dorata,
0156 idem tražit svoga roditelja."
0157 Al s’ ođede što može najljepše,
0158 sinu junak kao žarko sunce,
0159 metnu na se čudo i zlamenje,
0160 a o konju topuz objesio
0161 i na bedru sablju pripasao,
0162 još u ruku trosturku kandžiju,
0163 ćera konja gori Romaniji.
0164 A kad bio blizu Romanije,
0165 junak, brate, pjeva iza glasa:
0166 "Ha, dorate, vrlo dobro moje!
0167 Sad idemo u goru zelenu,
0168 tamo kažu tri gorska hajduka,
0169 baš Novaka i š njim Radivoja,
0170 još i š njima Grujicu dijete,
0171 sva tri valja nam’ svezati živa."
0172 A Grujica na straži bijaše,
0173 pa otrča te Novaku kažu
0174 i svom stricu deli-Radivoju:
0175 "Ev’ odovud golema junaka,
0176 od kako smo pošli u hajduke,
0177 ovaki nas nije nalazio,
0178 vas se sjaje k’o na gori sunce,
0179 još se junak s konjem razgovara
0180 da će naske sva tri savezati."
0181 Ali Novak ljuta zmija bješe,
0182 ovako je njima besjedio:
0183 "Nije lahko takom udariti,
0184 neg’ viteški da ga dočekamo,
0185 ti Grujica na dno Romanije,
0186 ja ću čekat na kraj Romanije,
0187 a ti, Rade, na sred Romanije."
0188 Lijepo je razredio društvo,
0189 u to doba Ture na Grujicu:
0190 "Vež’ se Ture, žalosna ti majka!"
0191 Al’ Alija naćera dorata,
0192 udari ga trostrukom kandžijom,
0193 pa mu sveza i noge i ruke,
0194 pa g’ objesi konjo o unkašu,
0195 a kad bilo na sred Romanije,
0196 dočeka ga bane Radivoje:
0197 "Stan’, Turčine, tvoju li ti nenu,
0198 lahko ti je ludo vezat d’jete!
0199 Na nj’ Alija naćera dorata,
0200 pa g’ udara trostrukom kandžijom,
0201 saveza mu i noge i ruke,
0202 objesi ga konju o unkašu,
0203 s druge strane da sedlo ne kriva.
0204 Kad iziđe na kraj Romanije,
0205 dočeka ga Starina Novače,
0206 viče, brate, Novak u planini,
0207 a koliko lahko viče Novo,
0208 z bukovine polijeće lišće:
0209 "Stan’ Turčine, kukala ti majka!
0210 Lahko ti je vezat ludu đecu,
0211 lahko đecu, al’ im evo babo,
0212 što će danas đecu osvetiti!"
0213 Bre ni Ali milo ne bijaše,
0214 pa doratu dizgin prikupio,
0215 a u ruku zgrabi topuzinu,
0216 udari ga nekoliko puta
0217 i jedva ga bješe osvojio,
0218 pa mu sveza i noge i ruke,
0219 al’ s’ Alija teško uzmučio,
0220 nejma o’ šta objesit Novaka,
0221 dok je njemu docne na um palo,
0222 te Novaka u terkiju veže,
0223 đe mu stoji divan-kabanica,
0224 pak se vrati k šeher-Sarajevu,
0225 a kad dođe više Sarajeva,
0226 zavikao Novak iz terkijah:
0227 "Bogom brate, neznana delijo!
0228 Kaži mi se tko si i okle si,
0229 koga li si roda junačkoga,
0230 kojim li ćeš umorit nas mukam?"
0231 Al’ mu veli Gerzelez-Alija:
0232 "Da l’, Novače, ne poznavaš mene?
0233 Ja nijesam neznada delija,
0234 nego glavom Đerzelez-Alija,
0235 babo mi je bane Radivoje,
0236 a moj striče Starina Novače,
0237 moj rođače dijete Grujica.
0238 Znaš li, babo, jesi l’ zapazio,
0239 kad te moja majka kupovala,
0240 u telala na sred Sarajeva,
0241 za te dala tri tovara blaga,
0242 i suviše tri konja viteza,
0243 teb’ odvela svom bijelu dvoru,
0244 š njom si jednu noćcu prenoćio,
0245 a sjutradan majku m’ ostavio,
0246 utekao u goru zelenu,
0247 sad me Turci zovu kopiljanom?
0248 Ako ćete meni dati vjeru,
0249 prođite se vraga i hajduštva,
0250 u hajduku nigde gospodara,
0251 a ja ću vam život oprostiti
0252 i dovest vas šeher-Sarajevu,
0253 neka vide Sarajlije mlade,
0254 ja jesam li kurvin kopiljane."
0255 Oni njemu tvrdu vjeru daše,
0256 pak Alija svog osjede konja,
0257 svoj trojici odriješi ruke
0258 i vodi ih šeher Sarajevu.
0259 Kad Alija Sarajevu dođe,
0260 ondaj viče iza svega glasa:
0261 "Sad viđite, Sarajlije mlade,
0262 je l’ Alija kurvin kopiljane?
0263 Ev’ mi baba deli-Radivoja,
0264 evo brata nejaka Grujice,
0265 sad mi rec’te, ja vi vašu nenu,
0266 je l’ Alija kurivn kopiljane?!"
0267 Tad ih vodi k dvoru bijelome,
0268 tu živješe dok i pomriješe.
