Остале белешке

6. Остале белешке

1. Ми смо за сваку песму дали име и презиме казивача песме и место (село) у коме он живи, односно у коме је песма записана. Како смо напред навели, ми смо све песме записали у периоду од 1953. до 1978. године. Исту песму може диктирати више казивача, а сматрали смо случајношћу што је баш та особа казала песму јер смо, стицајем околности, код ње дошли да тражимо да нам је пева или казује.

2. Уколико за неку песму нема имена казивача, онда је сам аутор књиге песму записао слушајући је непосредно од оних који су је певали. Има слу-чајева да смо неке песме добили од других записивача из Заплања, па су они изоставили име казивача, а записали само место у коме су чули ту песму. Песме припевке је махом аутор записао још 1953. год. слушајући Заплањке (девојке и девојчице) док су их певале у разним приликама.

3. Читалац лако може запазити да су казивачи лирских песама скоро искључиво жене. Поуздано се може тврдити да су лазаричке песме спевале искључиво жене, као и многе друге. У сваком случају треба подвући да су Заплањке у овим песмама дале пун израз својим осећањима, односно свом лирском виђењу света у коме су живеле или живе. А највећи број њих су неписмене. У ствари, најлепше песме певале су или казивале баш неписме-не Заплањке.

4. Како смо поменули, уз песме припевке смо додали, у свакој од њих, одговарајућа имена да би песма имала целину. У песмама се пева увек кон-кретним особама, па се и наводе њихова права имена. Песма је увек иста, али се имена могу мењати зависно од тога ко се припева.
5. Треба истаћи да лазаричке песме опевају не само све периоде чове-кова живота, већ се певају и стоци и предметима. Наша класификација ла-заричких песама на то јасно упућује. Лазаричка песма је у суштини похвална, али, како се види има и подругљивих односно таквих које се певају да би се распевало, тј. кудило. Овакве песме певају се ако нека кућа тако тражи. Тада лазарице распевају да би „разбиле“ малер куће. Али ове песме се певају и у случају кад неко не жели да прими лазарице да му певају или после певања не жели да плати.

6. Читалац је лако уочио да се у многим песмама свеза „и“ користи ради попуњавања броја слогова у стиху. То је доста карактеристично за зап-лањске песме. Најчешће се ради о песмама спеваним у осмерцу односно о лазаричким песмама. Ево једног примера:
Цар Костадин и седеше на високи и чардаци. Рујно вино и пијеше, беле паре и бројеше.

Туј прооде и невесте, па муума и заносе пау паре погрешује.
Лазаричка песма која се пева момку „Дојде момче и на оро“ (бр 87) у свим стиховима има ову свезу. Она је у осмерцу. Ако би се избацило ово „и“, песма би била у седмерцу, али би изгубила ритам.

7. Мада је то врло лако уочити, ипак истичемо и овде да у нашој збирци има песама у једанаестерцу. Такве су, на пример, пееме: „Извирала бистра вода Радика“ и песма „Стрижи, куме, русе косе, не бој се.“ Ова последња пева се „кад се прави стрижба дете гу“. Песма „Широко је лишће орово“ је у деветерцу. Песма „Овчаро, ало, будало“ има шест стихова у осмерцу, а задња два у десетерцу. Оваквих или сличних примера има још.

8. Желимо да истакнемо да неколико песама нисмо унели у овај део „Народне песме“ јер смо их дали у другим деловима књиге. То је случај са песмом о кући бусари, са песмама којим Заплањци опонашају певање поједи-них птица као и са неким другим.

9. Стихови из песме „Стринкина здравица“ одражавају реалне односе:
„ Чујеш мене, моја мила стринке, мен’је стара запретила мајка: када дојдему војнови двори, за три дана ништа да не једем, ни да једем, нити што да пијем. “

Ове стихове треба повезати са доскорашњим обичајем у Заплању да млада невеста ништа није смела да- једе или пије док носи „провес“ (вео), тј. од око 9-10 часова у недељу ујутру па до око поноћи (око 24 часа) када јој кум, уз музику, скида провес и предаје је младожењи. Овај обичај је напуштен око 1950. године.
10. Песма „Женидба Пере Доњоземца“ има ове стихове:

„Божеми.ш, дај ми зимњу млаву, дај ми, боже, пролетњу грмљаву и дО()и ми светиилијски месец. “

Запдањци зову „зимња млава“ јаку мећаву са обилном снежном палавином. „Пролетња грмљава“ је најјача грмљавина, обично се провалом облака. „Све-тиилијски месец“ је август и тада је највећа врућина. У песми се тражи, дакле, нешто немогуће како би се разбила „кула од кремена.“ „Кремен“ је за Зап-лањце најгврђи камен који користе као подлогу да на њега ставе труд (суву гљиву са дрвета) и огњилом, ударајући о њега, тако запале труд.

11. Наслове епских и лирско-епских песама најчешће смо добијали од самих казивача, али смо неке и ми дали. Код лирских песама углавном смо као наслов сгављали први стих песме, али смо код неких дали и наше насло-ве. Песме припевке, пошто су веома кратке, без наслова су.

12. Песма „Јован и сестра Јованка“ дошла је веровагно са стране.П) Међутим, наша варијанта је, сматрамо, лепша. Због тога је и доносимо.

13. Песма „Јанко и сестра Јаника“ има неке објављене варијанте.|2)Наша варијанта је, сматрамо, садржајнија и лепша, па је с тога и доносимо.

14. ГТесма: „Два су брата лепо живовала“ је варијанга познате песме „Бог ником дужан не остаје.“|3)Наша варијанта има детаље које не садржи поменута песма.

15. „Ђура Тамничар.“ Прву варијанту је објавио М. Ђ. Милићевић.* 12 13 14* Наша варијанта је знатно богатија.

16. Песма: „Млади Радојица и Невена девојка“ је вероватно дошла са стране, али је попримила локалну боју. Због гога је доносимо.

17. „Моравка девојка.“ Ову песмује на Крфу 1917. г. спевао чувени гуслар Петар Перуновић. Кад ју је он певао, војници су плакали. Наш певач, Трајко Митић, је понешто изоставио или додао, тако да има и локалних елеме-ната.,5)

18. „Солунка девојка.“ Ова песма је позната у целој Југоисточној Србији. Други записивачи су је класификовали као жетелачку или сватовску песму. Наша варијанта представља посебну целину.

19. Песма „У овога дома“ је краљичка. Има и у другим лазаричким пе-смама елемената ових песама. Пошто није ни било већих разлика између лазаричких и краљичких песама, то смо ми све ове песме уврстили у лаза-ричке.

20. Група: „Митолошке и друге верске и обредне песме“ може се поде-лити на ове подгрупе: Славске („Што ми је мило да гледам“, „Скинул би те да си синоћ била“, „Самни, зоро“, „Сокол пије“) јер су најчешће певане на славама, Митолошке („Света Петка цркву гради“, „Стојала Стојанка“), Крста-ношке (Крстоноше крсти носи“, „Те ги иду крс гоноше“, „Крстоноше крсти носе“, „Отуд иду лепи крсгоноше“), Коледарске („Кокац, кокац, коледо“, „Сестро Петро, Коледо“, „Стојан ралнике иза врата“). Песма „Стрижи, куме, руси косе, не бој се“ је стрижбарска и нема везе са верским песмама, већ више можда са митолошким обредом.

21. Песму Извирала бистра вода Радика“ нашли смо у „Летопису цркве гркињске.“ Песму је записао свештеник Риста Поповић. Не може се утврди-ти да ли је језик поправио Поповић или овако потиче од певача.

22. Песма „Опкладила се Петкана“ спада у групу жетелачких. Али она садржи изражене елементе породичне — задружне песме као шго садржи и митолошке елементе. Ми смо се определили за групу породичних (зад-ружних) песама.

23. Песму „Јело, Јелице, око шарено“, у другачијој варијанти, неки са-купљачи народних песма су уносили у групу сватовских.

24. Песму „Ој врбо, врбице“, у другом облику, други записивачи су увршћивали у групу орских песама.

25. Песма „Језди, језди, Данице“ је несумњиво лазаричка. Пошто лаза-ричке песме, како смо писали, опевају кућну задругу, то су све оне истовре-мено и задружне. Међутим, ову смо песму уврстили у групу задружних јер је једна од ретких у којој се опева како се ,јетрве слогују“, па смо желели да овом групом песама остваримо целовитију слику о кућној задрузи.

26. „Цар Костадин и седеше“ јавља се и као лазаричка.

27. Песма „Вино пије краљ Матеја“ испевана је према Вуковој песми „Дојчин Пе гар и краљ Матијаш.“16,Пошто је доста измењена то је доносимо.

28. Песма „Заплањски смо млади партизани“ је адаптирана песма Кра-јинске чете.

Референце

Извор

• Симоновић, Драгољуб, Заплање - природа, историја, етнографија, друштвено-економски развој, породица, народне песме, Ниш, Градина; Београд, Народна књига; Етнографски институт САНУ, 1982., стр. 812-.