[Остала је Мара удовица]
Остала је Мара удовица,
остала је су две сирочета.
Јанка даде у Будима града,
а Јенику у Прилипа града.
Расли, расли, големи порасли. 5
Дојде земан Јанко да се жени.
Нигде нема Јанкова прилика.
У Прилипа Јанкова прилика.
Што би закон све су прекарали.
Кад је било црквено венчање, 10
долетело сиво соколенце;
тужно пишти а жално изрица:
„Вала Богу, вала јединоме,
да брат сестру за љубе узима!"
Кад то дочу Јанко добар јунак, 15
он говори Јениће девојће:
„Тако т’ Бога, Јениће девојћо,
имала ли с’ једнога братића?"
Т'г говори Јеника девојћа:
„Ја си имам једнога братића." 20
„Да га видиш, познала ли би га?"
„Да га видим, познала би га.
Дангу[1] има на туј десну веџу."
Таг подиже Јанко вина веза,
данга му је на туј десну веџу. 25
Толико од Саве Ј. Ранчића
из Гњилана.
(Једна девојка овако свршава ту песму:
Т(а)г позна Јеника девојћа да вој је брат.
Живи се ставише, мртви се раставише).
