[Ostala je Mara udovica]
Ostala je Mara udovica,
ostala je su dve siročeta.
Janka dade u Budima grada,
a Jeniku u Prilipa grada.
Rasli, rasli, golemi porasli. 5
Dojde zeman Janko da se ženi.
Nigde nema Jankova prilika.
U Prilipa Jankova prilika.
Što bi zakon sve su prekarali.
Kad je bilo crkveno venčanje, 10
doletelo sivo sokolence;
tužno pišti a žalno izrica:
„Vala Bogu, vala jedinome,
da brat sestru za ljube uzima!"
Kad to doču Janko dobar junak, 15
on govori Jeniće devojće:
„Tako t’ Boga, Jeniće devojćo,
imala li s’ jednoga bratića?"
T'g govori Jenika devojća:
„Ja si imam jednoga bratića." 20
„Da ga vidiš, poznala li bi ga?"
„Da ga vidim, poznala bi ga.
Dangu[1] ima na tuj desnu vedžu."
Tag podiže Janko vina veza,
danga mu je na tuj desnu vedžu. 25
Toliko od Save J. Rančića
iz Gnjilana.
(Jedna devojka ovako svršava tu pesmu:
T(a)g pozna Jenika devojća da voj je brat.
Živi se staviše, mrtvi se rastaviše).
