Осман бајрактар и задарски бан

Извор: Викизворник
Пређи на навигацију Пређи на претрагу


Осман бајрактар и задарски бан

0001 Ал’ загрмље, ал’ се земља тресе,
0002 али море бије о брегове,
0003 ал’ се бију по небу вјетрови
0004 ал’ пуцају на Задру топови?
0005 Нити грми, нит се земља тресе,
0006 нит се бију по небу вјетрови,
0007 већ пуцају на Задру топови.
0008 Шенлук чини од Задарја бане:
0009 сад му чета од Крајине сиђе,
0010 мала чета од хиљаду друга,
0011 пред четом су до два капетана,
0012 јесу чудна змаја ухватили,
0013 ухватили ускок-Радована.
0014 Свезан Раде стоји на авлији,
0015 а гледа га са пенџера бане
0016 и са баном тридест капетана.
0017 Кад га бане сејир учинио,
0018 па он викну до два капетана:
0019 „Повед’те ми у одају Рада,
0020 имам нешто говорити с њиме!”
0021 Воде Рада уз бијелу кулу,
0022 довели га у одају бану,
0023 па му бане оде бесједити:
0024 „Чујеш мене, ускок-Радоване!
0025 Ти нијеси хесабио, Раде,
0026 да ми свезан до Задарја сађеш.”
0027 А оде му говорити Раде:
0028 „Тако, бане, у земану дошло.”
0029 Бане њему тихо говорио:
0030 „Чујеш мене, ускок-Радоване,
0031 што те питам да ми право кажеш.”
0032 „Питај, бане, право ћу ти казат.”
0033 „О бога ти, ускок-Радоване,
0034 камо моја и отац и мајка,
0035 а камо ми до два брата моја,
0036 камо моје двије сестре, Раде?”
0037 Оде Раде говорити бану:
0038 „Твога баба на колац набио,
0039 стару мајку с коњим раскинуо,
0040 обадва ти брата посјекао,
0041 двије сам ти секе заробио,
0042 одвео их на нашу Крајину,
0043 оженио до два побратима:
0044 једно побра бега Брдарића,
0045 другог побра Бојичић Алију.”
0046 Кад је бане ријеч разумио,
0047 па су бану сузе полећеле,
0048 покапале низ бијело лице,
0049 па он опет Раду говорио:
0050 „Чујеш мене, ускок-Радоване!
0051 Којом ћу те муком уморити?
0052 Ал’ ћу тебе на ватри спржити,
0053 али ћу те с коњма раскинути,
0054 али ћу тебе посијећи, Раде?”
0055 Оде бану говорити Раде:
0056 „Хај не лудуј, од Задарја бане,
0057 дрво нисам да на ватри горим,
0058 а ни курва да ме с коњим мориш.
0059 Да ти речем да ме посијечеш
0060 богами ме посјећи не смијеш,
0061 јер ја имам до два побратима:
0062 једног побру са Кладуше Мују,
0063 другог побру Мујина Халила.
0064 Знаш ли, бане, на зло ти свануло,
0065 не би прошла ни недјеља дана,
0066 шала би ти за срамоту била,
0067 кад би моју посјекао главу.”
0068 Види бане, зло га не убило,
0069 гдје не смједе посјећ Радована,
0070 већ он Ђуру тамничара виче:
0071 „Чујеш ли ме, Ђуро тамничаре,
0072 узми Рада, води у тамницу,
0073 одведи га на дно у зиндана,
0074 у дубљину стотину аршина,
0075 гдјено лежи вода до кољена,
0076 по води је трава проникнула,
0077 ту се легу гује и акрепи,
0078 гује једу а акрепи пију,
0079 изједнуће кости од јунака.
0080 Није ласно туде сужњевати.
0081 Добро ћеш му Ђуро намекшати:
0082 простри њему студеног камења,
0083 по камењу све глогово трње,
0084 удри њему троје букагије,
0085 а на руке троје билензуке,
0086 да се Раде почешат не може,
0087 а на врат му синџир ударите,
0088 синџир халку од стотину ока,
0089 а на плећи тахту од челика,
0090 челик тахту од педесет ока.
0091 На тамници затворићеш врата,
0092 ту ће Раду кости окапати.”
0093 Одведоше у тамницу Рада.
0094 У тамници вода до кољена,
0095 шевар трава тамам до појаса,
0096 па добро су Раду намекшали,
0097 простријеше студено камење,
0098 по камењу све глогово трње,
0099 удрише му троје букагије,
0100 а на руке двоје билензуке,
0101 а на врат му синџир ударише,
0102 синџир халка од стотину ока,
0103 а на плећи тахту од челика,
0104 љутијем га гвожђем опасаше,
0105 на тамници врата претворише.
0106 Не би нитко ни једну ноћ ноћио,
0107 Радо ноћи и ноћи четири.
0108 Кад је пета вечер настанула,
0109 па бијаше уочи недјеље,
0110 па процвиље ускок-Радоване
0111 у банову студену зиндану.
0112 Прошло ноћи четири сахата,
0113 кад бијаше Раде процвилио.
0114 Тамам Раде у тамници пишти,
0115 докле неко у тамници јекну.
0116 Каранлук је по клетој тамници,
0117 по тамници ништа се не види,
0118 свјеће нејма а пенџера нејма,
0119 па говори неко Радовану:
0120 „Чујеш мене, нови сужње овдје,
0121 колко има вакта и земана,
0122 откако си овдје запануо
0123 у банову студену тамницу?”
0124 Говори му ускок-Радоване:
0125 „Ноћас пета вечер настанула.”
0126 Вели њему ускок-Радоване:
0127 „Ко се ноћас са мном разговара?
0128 Ал’ си ђаво, ал’ си анђел с неба?
0129 кажи ми се, бога ти јединог!”
0130 А вели му сужањ у тамници:
0131 »Ја сам човјек и на гласу јунак.
0132 Ево пуно седам годин дана,
0133 како лежим овдје у тамници.
0134 Да му лежим још седам година,
0135 богами му заплакати нећу.”
0136 А вели му ускок-Радоване:
0137 „А бога ти, сужње у тамници,
0138 отклен јеси, од кога си града,
0139 од које си земље завичаја,
0140 како ли те по имену вичу?”
0141 „Јеси л’ чуо ти Удбину малу,
0142 у Удбини Арнаут Османа?
0143 Ја сам главом Осман-бајрактаре
0144 и сестрић сам Муја и Халила.”
0145 Кад то чуо ускок-Радоване,
0146 па закука кано кукавица:
0147 „А ти ли си, Осман-бајрактаре?
0148 О Османе, сладак побратиме,
0149 на злу ли се мјесту састадосмо,
0150 у тамници бана задрскога.
0151 Једа л’ бог да и срећа донесе,
0152 тамница се брзо оборила.”
0153 Оде Осман питат Радована:
0154 „Чујеш ли ме, сужањ у тамници,
0155 ти оклен си, од којег си града,
0156 те ме ноћас побратимом вичеш?”
0157 А вели му ускок-Радоване:
0158 „Побратиме, Осман-бајрактаре,
0159 ја сам главом ускок-Радоване.”
0160 Кад то чуо Осман-бајрактаре:
0161 „Радоване, богом побратиме,
0162 зар и тебе жива ухватише?!
0163 Кад си отуд, са наше Крајине?”
0164 „Ев’, Османе, седам, осам дана.”
0165 „Радоване, богом побратиме,
0166 да те тамо за Крајину питам:
0167 У коме је халу и ахвалу?
0168 Је л’ Удбина јоште у Турака,
0169 али су је Власи префатили?”
0170 „А богами, Осман-бајрактаре,
0171 Удбина је јоште у Турака,
0172 нијесу је Власи префатили.”
0173 „Чујеш мене, ускок-Радоване,
0174 црн вам образ на оба свијета,
0175 јазук Мују а јазук Халилу,
0176 јазук било свој бутум Крајини,
0177 не бише ме кадер избавити
0178 из Задарја, града каменога.”
0179 Радо му се богом кунијаше:
0180 да за њега нико знао није
0181 „гдје тамнујеш у Задарју овдје!
0182 Да су знали наши Крајишници,
0183 тебе бише одвлен избавили;
0184 јали би се сва листом Крајина
0185 ископала или пропанула,
0186 јали бише тебе избавили.
0187 Већ је нама хабер долазио,
0188 да си умро, Осман-бајрактаре.”
0189 Па му вели Осман у тамници:
0190 „А бога ти, ускок-Радоване,
0191 да те питам за бијелу кулу.
0192 Је ли моја кула на ћенару,
0193 да ми кула није опанула?
0194 Јесу л’ жива до два родитеља,
0195 моји, Раде, и отац и мајка?
0196 Да се није љуба преудала?
0197 Је ли мени дорат у подруму,
0198 да нијесу дората продали?
0199 Је л’ приспјела сестра за удају,
0200 моја сестра Ајкуна дјевојка?
0201 Је л’ мејхана крај градскије врата?
0202 Је л’ у њојзи крчмарица Јања?
0203 Купе ли се аге Крајишници
0204 у мејхани Јање крчмарице?
0205 Долази ли Мујо са Халилом?
0206 Је ли Мујо вома остарио?
0207 Да му Халил није погинуо?”
0208 А вели му ускок-Радоване:
0209 „А мој побро, Осман-бајрактаре,
0210 мејхана је крај градскије врата,
0211 а жива је крчмарица Јања,
0212 ту се купе аге Удбињани
0213 и долази Мујо са Халилом.
0214 Није Мујо вома остарио,
0215 нит је њему Халил погинуо,
0216 тебе жали сва бутум Крајина.
0217 Јесте твоја кула на ћенару,
0218 твоја кула није опанула,
0219 жива ти је и отац и мајка,
0220 још је дорат у мрачном подруму,
0221 нијесу ти коња препродали,
0222 ама ти се препросила љуба —
0223 да за кога, ни пол јада твога,
0224 за Турчина Бојичић Алију.”
0225 А кад Осман зачу лакрдију,
0226 па заплака Осман у тамници.
0227 Осман цмиљи тамам до сабаха,
0228 од сабаха док огреја сунце,
0229 вас је Задар забун учинио,
0230 баници је Осман утужио
0231 јера сву ноћ спават није могла
0232 од жалости Арнаут Османа.
0233 Па баница на ноге скочила,
0234 па ето је у одају бану,
0235 она бану јутро наздравила.
0236 Око бана бјеху капетани,
0237 Пред баницом на ноге скочили,
0238 Па јој поздрав с ногу префатили.
0239 Па баница бану говораше:
0240 „Аман, бане, за синовље здравље!
0241 Није шала ни седам мјесеци,
0242 а камоли седам годин дана
0243 откако си ухватио, бане,
0244 са Крајине Осман-бајрактара,
0245 турио га на дно у зиндану.
0246 Ноћас ти је Осман процмилио
0247 у нашему ледену зиндану.
0248 Сав је Задар забун учинио,
0249 па ни ја ти спавала нијесам —
0250 од жалости слушати не могу.
0251 Ил’ га пушћај, или га посјеци,
0252 или њему дуговање кажи.”
0253 Када бане зачу лакрдију,
0254 па од земље на ноге скочио,
0255 стар банина а млада Влахиња,
0256 не смједе јој ријеч прекратити.
0257 Ето бана низа мердевине.
0258 Бане дође на тамничка врата,
0259 па дозива Осман-бајрактара:
0260 „О Турчине, Осман-бајрактаре,
0261 што с’ толико ноћас узаврио
0262 у мојему студену зиндану?
0263 А што ти је, болан, нестануло?
0264 Али нејмаш вина црвенога,
0265 ал’ бешкота, хљеба бијелога,
0266 ал’ дебелог говедине меса?”
0267 А вели му Осман из зиндана:
0268 „Чујеш мене, од Задарја бане!
0269 Ти се са мном немој пошаливат,
0270 нејма пива а нејма једива;
0271 јал’ ме пушћај, јали ме посјеци,
0272 јал’ ми, бане, казуј дуговање.”
0273 Кад то чуо од Задарја бане,
0274 па Осману тихо бесједио:
0275 „Ја ћу теби дуговање казат:
0276 Чуо јесам и казују људи,
0277 добра имаш дора у Крајини.
0278 Да ми дадеш твојега дората,
0279 да ми дадеш твоју милу секу,
0280 милу секу Ајкуну дјевојку,
0281 да ми буде вијерница љуба;
0282 да ми дадеш господске хаљине,
0283 не носиш их, Осман-бајрактаре,
0284 него двапут у години дана,
0285 и то, — вели, — кад бајрами дођу;
0286 да ми дадеш токе сердареве,
0287 јоште више тока тридестере,
0288 што их носи тридест агалара;
0289 да ми дадеш, Осман-бајрактаре,
0290 тридес чифта малије пушака,
0291 што их тридест носи агалара;
0292 да ми дадеш до два веденика,
0293 пушке мале са Кладуше Муја;
0294 да ми дадеш тридест џефердара;
0295 да ми дадеш бистрог џефердара,
0296 џефердара ускок-Радована —
0297 ето Рада с тобом у тамници;
0298 да ми дадеш до триста овнова,
0299 свијех триста нек су преходници;
0300 да ми дадеш стотину волова;
0301 да ми дадеш, Осман-бајрактаре,
0302 шест хиљада жутије дуката!
0303 Ето теби дуговање казах.”
0304 Кад то чуо Осман-бајрактаре,
0305 па говори задарскоме бану:
0306 „Чујеш мене, од Задарја бане!
0307 Све ћу дати што си поискао,
0308 али не дам Ајкуне дјевојке,
0309 јер ми вјери поднијет не може.
0310 Како ћу ти сестру обрекнути,
0311 иза мене сестра останула,
0312 болан бане, од тринест година.
0313 Ево пуно седам годин дана
0314 како лежим у твоме зиндану.
0315 Ето сестри двадест годин дана.
0316 Море бити да с’ је преудала.
0317 А ја имам токе тридестере,
0318 да не ишћем од тридест ага,
0319 сваке су ми боље од њихових;
0320 а ја имам тридест чифта своји,
0321 тридест чифта малије пушака,
0322 да не ишћем од тридесет ага;
0323 а ја тридест имам џефердара.
0324 А што имам пушку граналију!
0325 Јесте боља моја граналија
0326 нег џефердар ускок-Радована.”
0327 Па му бане вели лакрдију:
0328 „Ој, Османе, турски бајрактаре,
0329 ја ти сестре ни искати нећу,
0330 кад ти дину поднијет не може,
0331 а друкчије кабулити нећу:
0332 да ми дадеш токе све аганске,
0333 да ми дадеш њих’ве џефердаре,
0334 што их носи тридест агалара,
0335 тридест чифта њихових пушака!”
0336 А кад Осман зачу лакрдију,
0337 „Пушћај мене, од Задарја бане,
0338 све ћу дати што си заискао.”
0339 „Ој Османе, турски бајрактаре,
0340 што ћеш мени дати у рехуму,
0341 да те пушћим на твоју Крајину?”
0342 А вели му Осман-бајрактаре:
0343 „Чујеш мене, од Задарја бане!
0344 А ја паре ни динара нејмам,
0345 све сам овдје паре исхарчио.
0346 А ако ћеш мени вјеровати,
0347 доста ћу ти мала оставити
0348 у рехуму у Задарју овдје.
0349 Оставићу дина и имана —
0350 турску вјеру дат ти у рехуму.
0351 Знаш ли, болан, од Задарја бане,
0352 прије ће се камен растопити,
0353 него вјера у добра јунака.
0354 Опет ћу ти са Крајине доћи,
0355 теби, бане, откуп донијети.”
0356 Кад то зачу од Задарја бане,
0357 па он викну Ђуру тамничара,
0358 а Ђуро му пред тамницу дође,
0359 па му рече од Задарја бане:
0360 „Отвор’, Ђуро, од тамнице врата,
0361 па ћеш доље у тамницу саћи,
0362 па ћеш скинут гвожђе са Османа,
0363 па изведи Осман-бајрактара
0364 горе мени на танехну кулу.”
0365 Оде бане на бијелу кулу,
0366 Ђуро доље у тамницу сиђе,
0367 по све гвозђе са Османа скида,
0368 из тамнице изведе Османа.
0369 Кад с Османом на авлију дође,
0370 погледа га тамничаре Ђуро.
0371 А какав је Осман-бајрактаре!
0372 На Осману коже не имаде,
0373 љуто гвожђе кожу однијело,
0374 црна крвца љева од Османа,
0375 кости му се готов’ указати,
0376 нокти су му ка у орла панџе,
0377 коса му је пала преко паса,
0378 полу стере, полом се покрива.
0379 Па га води уз танехну кулу,
0380 уведе га у одају бане.
0381 Осман бану божју помоћ викну,
0382 а бане му љепше префатио.
0383 А пред баном трпеза бијаше,
0384 на трпези пива свакојака.
0385 Скочи бане од земље на ноге,
0386 па он узе Осман-бајрактара,
0387 за готову сједоше трпезу,
0388 па стадоше испијати пиво.
0389 А кад су се напојили пива
0390 и дебелим нахранили месом,
0391 Осман скочи од земље на ноге,
0392 па дохвати дренову тољагу,
0393 па бесједи Задранину бану:
0394 „Остај збогом, од Задарја бане,
0395 сад ја одох на нашу Крајину!”
0396 Па му вели од Задарја бане:
0397 „У час добар, Осман-бајрактаре!”
0398 Оде Осман низ бијелу кулу.
0399 Часком доље на авлију сађе,
0400 из авлије на демир-капију,
0401 зеленог се поља прехватио.
0402 Бане сједи у демир-пенџера,
0403 оде гледат Осман-бајрактара,
0404 како иде пољем на ногама.
0405 Па је бане срцем помислио:
0406 „Фала богу, чуда големога,
0407 а лахк ти је Осман на ногама,
0408 на њему се ништа не познаје
0409 што је лежо у моме зиндану
0410 равније седам годин дана.”
0411 Хитро Осман поље прегазио,
0412 прифати се коснате планине,
0413 па планину здраво прегазио.
0414 Оде Осман земљом и ћенаром.
0415 Путовао шест пуније дана
0416 док изађе у турску Крајину.
0417 Осман паде брду Рамовоме,
0418 па на брду сједе отпочиват.
0419 Одтале се сва види Удбина.
0420 Оде Осман куле сејирити,
0421 па погледа ћенару Удбине,
0422 па је своју кулу угледао,
0423 а на кули од злата јабука,
0424 па му кула није опанула,
0425 а под кулом угледа ливаду,
0426 преко ње је тамам пет чејрека,
0427 ливада је Осман-бајрактара,
0428 на ливади чудо угледао:
0429 с крај до на крај попети чадури,
0430 вијају се зелени бајраци.
0431 Зачуди се Осман-бајрактаре:
0432 „Какав свијет по мојој ливади!”
0433 То је сашла кита и сватови,
0434 тамам свата четири хиљаде.
0435 Оно свати Бојичић Алије,
0436 јер Алија свате покупио,
0437 да он води љубу Османову.
0438 Све су аге пошле у сватове,
0439 све бијаху аге и бегови,
0440 међу њима бег Мустај-бег Лички
0441 и пошо је Мујо са Халилом.
0442 Што ћ’, Алији толико сватова?
0443 Алија се боји од Кавура,
0444 те толико скупио сватова,
0445 да му Каври љубе не отимљу.
0446 Када Осман угледа сватове,
0447 љуто писну Осман-бајрактаре:
0448 „Леле мени од бога милога,
0449 што дочеках за живота мога,
0450 да се води моја вјерна љуба,
0451 за живота Осман-бајрактара!”
0452 Па од земље на ноге скочио,
0453 па ето га брдом Рамовијем,
0454 па Рамово брдо прегазио,
0455 хитро сађе на росну ливаду,
0456 Осман паде између сватова.
0457 Пита њега кита и сватови:
0458 „О бога ти, сужан невољниче,
0459 гдје си био и гдје си лежао?
0460 Нејмаш ли нам какав хабер казат
0461 за нашега Осман-бајрактара?”
0462 „Ој богами, кићени сватови,
0463 ја (сам) ниско богме тамновао,
0464 у Задарју, граду каменоме,
0465 у тамници од Задарја бана.
0466 И Осман је са мном тамновао.
0467 Разбоље се Осман у тамници,
0468 на моме је крилу боловао
0469 и умро је на мојему крилу.
0470 Ја сам њему мезар ископао
0471 у тамници ребром од јунака.
0472 Надајте се сунцу и мјесецу,
0473 а Осману никад за вијека.”
0474 Он расплака киту и сватове:
0475 „Хеј Османе, наша рано грдна,
0476 изгубисмо наког бајрактара.”
0477 Оде сужањ бесједит сватима:
0478 „А бога вам, кићени сватови,
0479 гдје је чадор Личког Мустај-бега?”
0480 А веле му кита и сватови:
0481 „Ајде горе до демир-капије,
0482 па погледај на лијеву страну,
0483 ти ћеш зелен чадор угледати,
0484 на чадору од злата јабука,
0485 на јабуци цареве челенке:
0486 ту ћеш наћи Личког Мустај-бега,
0487 са њим сједи тридест агалара.”
0488 Оде Осман између сватова,
0489 па он дође зеленом чадору.
0490 Ту ми сједи тридест Крајишника,
0491 међу њима бег Мустај-бег Лички,
0492 до њег сједи од Кладуше Мујо,
0493 а Бојичић стоји на ногама,
0494 те агама чаше додаваше.
0495 У то доба Осман под чадором,
0496 па агама турски селам викну.
0497 Све му аге селам префатише.
0498 Свако шути, нико не бесједи.
0499 Проговара са Кладуше Мујо,
0500 јер је Мујо срца жалоснога.
0501 Оде Мујо сужњу говорити:
0502 „Јадан сужањ, колико си дужан?”
0503 „Не питај ме, са Кладуше Мујо,
0504 тамам три пут по триста дуката.”
0505 А оде му говорити Мујо:
0506 „О бога ти, сужан невољниче,
0507 гдје си био и гдје си тамново?”
0508 „Тамново сам у Задарју граду,
0509 у тамници задарскога бана.”
0510 А вели му од Кладуше Мујо:
0511 „Кад си доље тамновао, сужње,
0512 у тамници задарскога бана,
0513 можеш мени за Османа казат?”
0514 „Има, брате, сердар-ага Мујо,
0515 заједно сам тамновао с њиме.
0516 Разбоље се Осман-бајрактаре,
0517 на моме је боловао крилу,
0518 и умро је на мојему крилу.
0519 Ја сам њему мезар ископао
0520 у тамници ребром од јунака.
0521 Спушћо сам га у земљицу црну.
0522 Надајте се сунцу и мјесецу,
0523 а Осману никад за вијека.”
0524 Кад то Мујо зачу под чадором,
0525 па закука кано кукавица,
0526 а преврће како ластавица:
0527 „Хеј Османе, моја рано грдна,
0528 оста нама сиротна Крајина!”
0529 Колико је Мујо заплакао,
0530 све је аге редом расплакао,
0531 сваки сузе рони од очију.
0532 Осман пружи из рамена руку:
0533 „А бога вам, аге Крајишници,
0534 нећете л’ ме чиме угледати,
0535 нећу л’ себи откуп сакупити?”
0536 Сваки тури руку у џепове,
0537 дадоше му по десет дуката,
0538 тридес ага — триста маџарија,
0539 сам Мустај-бег стотину дуката.
0540 Ондар Осман Муји бесједио:
0541 „Чујеш ли ме, са Кладуше Мујо!
0542 Кад је Осман хтио умријети,
0543 аманет је мени оставио,
0544 да му одем на бијелу кулу,
0545 да му видим и оца и мајку,
0546 да им јаде Османове кажем.”
0547 Кад то чуо од Кладуше Мујо,
0548 па дозива Бојичић Алију:
0549 „Узми сужња за бијелу руку,
0550 изведи га у шикли одају,
0551 нека види оца Османова
0552 и нек мајку види Османову.”
0553 Кад то чуо Бојичић Алија,
0554 прифати га за бијелу руку,
0555 одведе га уз бијелу кулу,
0556 уведе га у шикли одају,
0557 гдјено сједе до два ихтијара,
0558 Османова и отац и мајка,
0559 па он њима турски селам викну,
0560 они сужњу селам префатише.
0561 Питају га до два ихтијара:
0562 „О бога ти, сужањ из зиндана!
0563 Право кажи гдје си тамновао?”
0564 „У Задарју ја сам тамновао
0565 у тамници од Задарја бана.”
0566 „А вјере ти, сужањ невољниче,
0567 имаш ли нам какав хабер казат
0568 за мог сина Осман-бајрактара?”
0569 „Казат ћу вам, до два ихтијара.
0570 Заједно сам с њиме тамновао.
0571 Разбоље се Осман у тамници,
0572 на моме је боловао крилу
0573 и умро је на мојему крилу.”
0574 Кад зачуше до два ихтијара,
0575 закукаше кано кукавица,
0576 они сина жале бајрактара:
0577 „Наш Османе, ране непреболне!”
0578 Дадоше му стотину дуката:
0579 „Халали нам, сужањ невољниче,
0580 што си нашег укопао сина.”
0581 Па изађе Осман из одаје
0582 и за њиме Бојичић Алија.
0583 Хоће Аљо низа мердевине,
0584 ал’ не иђе Осман-бајрактаре,
0585 већ Алији оде говорити:
0586 „Чујеш мене, Бојичић Алија,
0587 уведи ме у шикли одају,
0588 ђено сједи љуба Османова.
0589 Кад је Осман хтио умријети,
0590 аманет је мени оставио,
0591 да му видим вијерницу љубу,
0592 да јој јаде Османове кажем.”
0593 То Алија једва дочекао,
0594 одведе га у женску одају.
0595 Када Осман у одају дође,
0596 ал’ ту сједи тридест дјевојака,
0597 све сестара турскије сердара,
0598 међу њима дилбер Умихана,
0599 Умихана, сестра Бојичића.
0600 Осман њима турски селам викну.
0601 Све дјевојке на ноге скочише,
0602 па су с ногу селам префатиле,
0603 јер бијаху господске дјевојке.
0604 Свако шути, нико не говори,
0605 проговара дилбер Умихана,
0606 по имену сестра Бојичића:
0607 „О бога ти, сужањ из зиндана,
0608 гдје си био, гдје си тамновао?”
0609 А вели јој Осман-бајрактаре:
0610 „О богами, лијепа дјевојко,
0611 у Задарју јесам тамновао,
0612 у тамници бана задарскога.”
0613 „Богом брате, сужањ невољниче,
0614 можеш ли нам за Османа казат?”
0615 „Заједно сам тамновао с њиме.
0616 Разбоље се Осман у тамници,
0617 на моме је боловао крилу
0618 и умрије на мојему крилу.”
0619 Кад то чула сестра Бојичића,
0620 па закука кано кукавица,
0621 па на брата окренула главу:
0622 „О мој брате, Бојичић Алија!
0623 Хеј Алија, да од бога нађеш,
0624 једа бог да и бог догодио,
0625 кад ти прву чету покупио
0626 те отишао низ земљу каурску,
0627 Каури ти осијекли главу!
0628 Пусти гласи мени твоји дошли,
0629 хеј Алија, на нашу Крајину!”
0630 А вели јој Бојичић Алија:
0631 „Сестро моја, дилбер Умихана,
0632 што ме кунеш, ако бога знадеш?”
0633 „Како тебе данас клети нећу,
0634 што испроси љубу Османову,
0635 што уцвили до два ихтијара,
0636 зар ли нигдје нејма дјевојака,
0637 Аљо брате, низ нашу Крајину,
0638 већ ти проси љубу Османову!
0639 Јазук теби и твојему наму!
0640 Ти, Алија, кад си мушка глава,
0641 видиш бајрак Осман-бајрактара,
0642 хајд’ подигни бајрак с чивилука!
0643 Ако могнеш бајрак подигнути,
0644 рећи ћу ти да си мушка глава,
0645 за тебе је љуба Османова.”
0646 Кад то чуо Бојичић Алија,
0647 па прискочи китну чивилуку,
0648 па је десну руку опружио,
0649 да подигне бајрак с чивилука,
0650 не може га ни с мјеста помаћи,
0651 а камоли да ће подигнути.
0652 И лијеву опружио руку,
0653 не може га нимало дигнути,
0654 а камоли да ће подигнути.
0655 Па сађоше низ бијелу кулу,
0656 па ето их на поље зелено,
0657 а сватови игру затурили,
0658 играју се игре свакојаке.
0659 Ну да видиш Мујова Халила!
0660 Силан Халил па му краја нејма,
0661 дохватио студена камена,
0662 па га баца пољем зеленијем.
0663 Ту сватова четири хиљаде,
0664 нитко њему дотурит не може,
0665 дотурит му камена с рамена,
0666 а камоли да ће претурити.
0667 Халил виче између сватова:
0668 „Није л’ мајка родила јунака,
0669 да ће мени дотурит камена,
0670 дао бих му пет стотин дуката?”
0671 Сви сватови шуте, не бесједе,
0672 па у црну земљу погледаше.
0673 Ал’ говори сужањ из тамнице:
0674 „Чусте ли ме, аге и бегови,
0675 ако бих (ја) камен претурио,
0676 претурит му камена с рамена,
0677 да вам хатер останути неће?”
0678 А вели му са Кладуше Мујо:
0679 „Туде чојка ни сурета нејма
0680 да пребаци мојему Халилу.”
0681 Кад то чуо сужањ невољниче,
0682 па Халилу на биљегу дође,
0683 па за студен камен префатио,
0684 да га баци пољем зеленијем.
0685 Вома мука Мујову Халилу,
0686 оде Халил сужњу бесједити:
0687 „Чујеш мене, сужањ невољниче,
0688 ако данас претуриш камена,
0689 да ти дадем пет стотин дуката.
0690 Ако мени камен не претуриш,
0691 чујеш добро, сужањ из зиндана,
0692 Халил ће ти главу откинути.”
0693 Кад то чуо Осман-бајрактаре,
0694 са Халилом он се окладио,
0695 па он главу на оклад турио,
0696 Халил тури пет стотин дуката.
0697 Па сватима викнуше телали:
0698 „Свак на сејир на поље зелено!”
0699 Сви сватови на сејир станули,
0700 Удбињани сви су сејирили,
0701 па је Осман камен дохватио,
0702 камен баци пољем широкијем.
0703 Једном баци, дотури Халилу,
0704 другом баци, па му претурио,
0705 колико му лако претурио,
0706 три велика копља костоломна.
0707 Сви се свати тому зачудише,
0708 гдје претури сужањ из зиндана.
0709 Говори му Мујагин Халиле:
0710 „Ходи, сужње, да се окладимо,
0711 да скочимо скока јуначкога.
0712 Ако мене могнеш прескочити,
0713 даћу теби пет стотин дуката;
0714 ако мени не прескочиш, сужње,
0715 да ти скинем са два рама главу.”
0716 Осман тури са два рама главу,
0717 Халил броји пет стотин дуката.
0718 Па скочише скока јуначкога:
0719 Халил скочи десет, двадест пута,
0720 па му вели Осман бајрактаре:
0721 „Мореш даље скочит, Хрњичићу,
0722 ал’ се шалиш на пољу зеленом?”
0723 „Ја не могу даље прескочити.”
0724 Ондар Осман на биљегу дође,
0725 па он скочи, низ поље се баци.
0726 Једном скочи, доскочи Халилу.
0727 Кад је сужањ други пут скочио,
0728 па прескочи Мујову Халилу;
0729 колико је лако прескочио,
0730 свак се тому бјеше зачудио.
0731 И узе му пет стотин дуката.
0732 Вома мука Мујову Халилу.
0733 Халил оде у топле подруме,
0734 па изабра три коња највећа,
0735 изведе их на поље зелено,
0736 па је коње он успоредио,
0737 пореда их један до другога.
0738 Па је Халил коње размакнуо,
0739 размаче их један од другога,
0740 размаче их по десет корака,
0741 па истеже три пламната ножа,
0742 па им камзе седлим окреташе,
0743 а врхове небу окренуо.
0744 Препаде се кита и сватови,
0745 што ће Халил сада учинити.
0746 Па се скиде до танке кошуље.
0747 Но да видиш Мујова Халила,
0748 па полеће пољем зеленијем.
0749 Када Халил до парипа дође,
0750 издиже се небу под облаке,
0751 он прескочи три добра хајвана
0752 и на њима до три гола ножа.
0753 Халил виче сужњу из зиндана:
0754 „Копилане, сужањ невољниче,
0755 ход’ прескачи три добра хајвана
0756 и на њима до три гола ножа!
0757 Ако могнеш коње прескочити,
0758 ја ћу платит за те дуговање,
0759 па ти носи откуп до Задарја.
0760 Ако ли ти прескочит не мореш,
0761 ја ћу твоју посијећи главу.”
0762 Разљути се Осман-бајрактаре,
0763 па говори Мујову Халилу:
0764 „Вижле једно, Мујагин Халиле,
0765 није глава ко врбова грана,
0766 да с’ помлади опет на инсана.
0767 Кад се умре, више се не живи.
0768 Веће много заврзујеш, Халиле.
0769 Баци, курво, са два рама главу,
0770 ја ћу своју на оклад турити.
0771 Ми о главе да се окладимо.”
0772 То рекоше па се окладише.
0773 Ондар Осман на ноге скочио,
0774 да прескаче коње витезове.
0775 Између се свати говораху:
0776 „Са’ ће сужањ изгубити главу.”
0777 А да видиш Осман-бајрактара,
0778 наскака се пољем зеленијем.
0779 Када Осман до парипа дође,
0780 па се небу изви под облаке,
0781 он прескочи три добра хајвана
0782 и на њима три пламната ножа.
0783 Осман виче од Кладуше Мују:
0784 „Чујеш мене, од Кладуше Мујо,
0785 на поклон ти Халилова глава!
0786 Ја не могу њега посијећи!
0787 Далеко се Халил јесте чуо,
0788 за њег чује све седам краљева,
0789 за њег султан у Стамболу знаде.
0790 Нек не речу млади Крајишници,
0791 да је Осман посјеко Халила,
0792 а Халила, својега дајиџу!”
0793 Кад то чула кита и сватови,
0794 све завика из једног аваза:
0795 „А ти ли си, Арнаут Османе?”
0796 „Ја сам главом Осман Арнауте!”
0797 Све га аге редом познадоше,
0798 па га воде Личком Мустај-бегу,
0799 сједоше га Бегу уз кољено.
0800 Мало вријеме ал’ дуго не било,
0801 писну нешто између сватова.
0802 Кад ето му остарјеле мајке,
0803 босонога ни папуча нејма,
0804 гологлава, ни фереџе нејма.
0805 Па кадуна под чадор уљезе,
0806 под чадором сина угледала,
0807 свога сина Осман-бајрактара,
0808 па му паде по бијелу крилу:
0809 „Благо мени одсад довијека,
0810 кад дочеках у вијеку моме,
0811 те ја видјех својега Османа.”
0812 Осман ћурак са себе скинуо,
0813 те је мајци лице заклонио.
0814 Мало врјеме ал’ дуго не било,
0815 опет писну између сватова.
0816 Кад ето му вијернице љубе:
0817 босонога, ни папуча нејма,
0818 гологлава, ни фереџе нејма.
0819 Када дође зелену шатору,
0820 па под њиме згледа бајрактара,
0821 љуто писну Османова љуба,
0822 паде Осману по бјелу крилу:
0823 „Благо мени, ево бајрактара!”
0824 Осман скиде зелену доламу,
0825 па је љуби заклонио лице,
0826 па говори Бојичић Алији:
0827 „Чујеш мене, Бојичић Алија,
0828 не дам љубе прије мртве главе!”
0829 Ту су свати заноћили били,
0830 Осман оде на бијелу кулу,
0831 не бјеше се сестра преудала,
0832 па он сестри својој говораше:
0833 „О Ајкуно, моја мила секо,
0834 би л’ ти мене нешто послушала?”
0835 „Бих, Османе, што је теби драго.”
0836 „Дај, Ајкуно, пођи за Алију,
0837 не могу га резил учинити,
0838 нити вратит празне сватове.”
0839 То дјевојци мило не бијаше,
0840 ал’ јој друга бити не могаше.
0841 Осман оде међу агаларе,
0842 Осман њима оде казивати
0843 све за скупе банове откупе.
0844 Кад то чуо са Кладуше Мујо,
0845 први скиде токе са прсију,
0846 и он даде обје пушке мале
0847 и својега бистра џефердара.
0848 Редом аге токе поскидаше,
0849 па их дају Осман-бајрактару.
0850 Повадише пушке из појаса,
0851 пушке дају Осман-бајрактару,
0852 дадоше му бистре џефердаре.
0853 Халил даде бистра џефердара,
0854 пушку добру ускок-Радована.
0855 Оде Осман на бијелу кулу,
0856 снесе своје токе тридестере,
0857 па агама њиха издјелио;
0858 тридест чифта пушака сносио,
0859 па агама пушке издјелио,
0860 издјели им тридест џефердара,
0861 пушку даје Мујову Халилу.
0862 Осман збори Мустај-бегу Личком:
0863 „О Турчине, бег Мустај-бег-Лички,
0864 ја сам бану откуп саставио,
0865 али нејмам до тристо овнова,
0866 ту требају овни преходници.
0867 И ја нејмам стотину волова,
0868 све стотину треба мацастије.”
0869 А вели му бег Мустај-бег Лички:
0870 „Чекај мене, Арнаут Османе,
0871 док ја сађем Лици на ћенару,
0872 спремићу ти три стотин овнова,
0873 овнови ће бити преходници,
0874 и стотину спремити волова,
0875 све ће бити мацасти волови.”
0876 Осман Бегу тихо бесједио:
0877 „О Турчине, бег Мустај-бег Лички,
0878 колко ти је за то дуговања?”
0879 Осмјехну се бег Мустај-бег Лички,
0880 неће једне паре ни динара.
0881 „Ја (бих) дао за тебе, Османе,
0882 баш мојије три хиљаде кмета.« 
0883 Па му Осман полетио руци,
0884 ту су свати осванули били.
0885 Па су свати рано уранили:
0886 „Хазурала, кита и сватови!
0887 сад нам ваља ићи без дјевојке.”
0888 Па завика Осман-бајрактаре:
0889 „Ти причекај, бег Мустај-бег Лички,
0890 док се моја сестра уготови,
0891 ја ћ’ Алији сестру поклонити,
0892 нек не иду празни сватови,
0893 ја вас резил учинити нећу.”
0894 То је Бегу вома мило било:
0895 „Баш ти хвала, Осман-бајрактаре!”
0896 Отале су свати полазили,
0897 одведоше сестру Османову
0898 и сведоше цуру до Рибника,
0899 до бијеле Бојичића куле.
0900 Свадбовали десет, петнест дана.
0901 Отале се свати разиђоше,
0902 сваки оде своме завичају.
0903 Оде Беже Лици на ћенару
0904 док је све је оправио
0905 Осману што је обрекао.
0906 Када стадо на Удбину дође
0907 до бијеле куле Османове,
0908 оде Осман гледати овнове
0909 и сејири мацасте волове.
0910 Тако стаде неколико дана.
0911 Пето јутро рано уранио,
0912 Осман себе и дората спрема.
0913 Пита њега остарјела мајка:
0914 „Ку’ ћеш, сине, Осман-бајрактаре,
0915 куда себе и дората спремаш?”
0916 „Хоћу, мајко, задарскоме граду
0917 носит откуп Задранину бану.
0918 Ја сам њему вјеру заложио,
0919 ја без вјере ходам по Крајини,
0920 иђем моју вјеру избављати.”
0921 Осман нађе двадесет чобана,
0922 да му гоне бијеле овнове
0923 и са с њима мацасте волове.
0924 Крену Осман из турске Удбине.
0925 Куд год иђе, до Задарја дође.
0926 Када Осман до Задарја дође,
0927 бану лете многе муждеџије:
0928 „Дај муштулук, бане господаре,
0929 ето теби Осман-бајрактара
0930 и води ти дебелог дората
0931 и он носи што је обећао!”
0932 Бане многе муштулуке даје.
0933 Бан господу сву је искупио,
0934 скупи војске четири хиљаде,
0935 јер је војска вазда на окупу.
0936 Бане сађе под бијелу кулу,
0937 па он сједе у зелену башчу,
0938 око њега сва сједе господа,
0939 војска стала по пољу зелену
0940 да сејире Осман-бајрактара
0941 и под њиме дебела дората.
0942 Мало вријеме а дуго не било,
0943 ал’ избише магле на сврдлове,
0944 па из магле Осман испануо
0945 на дорату, коњу коснатоме.
0946 Мили боже, чуда големога,
0947 а што ради дорат под Османом!
0948 Би ти реко и би се заклео,
0949 да је крилат дорат од мејдана.
0950 Све сејири Осман-бајрактара
0951 и под њиме косната дората.
0952 Сви Задрани на сејир изашли,
0953 све га гледа мало и велико,
0954 и дијете од седам година.
0955 Осман дође на зелену башчу,
0956 пред господу доћера дората,
0957 па господи божју помоћ викну,
0958 помоћ викну, одјаха дората.
0959 Нит га вода нит га кому даје,
0960 истури му дизгин на јабуку,
0961 па дорату силе ударио.
0962 Сам се дорат по мејдану вода.
0963 Осман дође међу капетане,
0964 господа га међу се сједнула,
0965 одоше му хожђелдије дават,
0966 хожђелдије и добродошлице.
0967 Питали се за мир и за здравље.
0968 Оде Осман говорити бану:
0969 „Нај ти, бане, токе тридестере,
0970 што су биле тридест агалара.”
0971 Па је бане токе префатио.
0972 Тридест чифта даје му пушака,
0973 и даде му тридест џефердара
0974 и даде му бистрог џефердара,
0975 добру пушку ускок-Радована.
0976 Осман одмах на ноге скочио,
0977 Осман дође до дората свога,
0978 са дората бисаге скинуо,
0979 у бисаге руке завлачио,
0980 па он броји жуте маџарије,
0981 шест хиљада изброји дуката.
0982 „Купи благо, од Задарја бане,
0983 ено, бане, видиш ли овнове,
0984 а видиш ли мацасте волове?
0985 Ено теби дорат од мејдана.”
0986 Ондар Осман бесједио бану:
0987 „На! — вели му Осман-бајрактаре —
0988 Ја сам своју вјеру откупио.”
0989 А вели му од Задарја бане:
0990 „Па и јеси вјеру откупио.”
0991 Нако Осман окренуо главу:
0992 „Шахитола, сва редом господа!”
0993 Бане своје бајрактаре викну.
0994 Први дође Комјен-бајрактаре,
0995 а вели му од Задарја бане:
0996 „Хајд’, Комјене, узјеши дората,
0997 окрени га неколико пута
0998 испред мене по зеленој бахчи,
0999 да ја видим срећу доратову.”
1000 До дората Комјен долазио.
1001 Вид’ дората, па га не познаје,
1002 ногом бије а зубима гризе,
1003 не да дорат прилазит Комјену!
1004 Сви се редом туде измјенише,
1005 не да дорат до себе дохватит.
1006 Бане викну Осман-бајрактара:
1007 „Хајд’, Османе, пројаши дората,
1008 окрени га вуда испред мене,
1009 испред мене неколико пута.”
1010 Скочи Осман, до дората дође,
1011 па својега узјеха дората.
1012 Мало врјеме, али дуго није,
1013 док ево банове банице,
1014 она води сина Милована,
1015 с њиме шета по зеленој бахчи,
1016 па баница говори Осману:
1017 „О мој роде, Осман-бајрактаре,
1018 нај ти мога сина Милована,
1019 па га тури за се на дората,
1020 те га учи коња изјахиват!”
1021 Па се Осман пови по дорату,
1022 узе Влаше за бијелу руку,
1023 па га за се на дората баци,
1024 па га трипут пасом опасао,
1025 а четвртом од сабље кајасом.
1026 Пита њега госпоја баница:
1027 „О Османе, бијесан бајрактаре,
1028 што толико утежеш ми сина?”
1029 „Плах је дорат, заклали га вуци,
1030 са себе ће збацит Милована,
1031 па ће сломит ја ногу јал’ руку.”
1032 Па он стаде окретат дората
1033 по башчи тамо и овамо,
1034 док је добро узљутио дора,
1035 дорат баца пјене преко себе.
1036 Он до бана доћера дората:
1037 „Остај збогом, од Задарја бане,
1038 ја сам моју вјеру откупио.”
1039 Па под собом удари дората.
1040 Ет’ Османа пољем зеленијем,
1041 брз је дорат како очи црне.
1042 Он удари између солдата.
1043 Док солдати пушке префатише,
1044 између њих Осман пролазио.
1045 Коњеници коње појахаше,
1046 за Османом поћер натури се:
1047 Коњаници насред поља били,
1048 а Осман се уз планину прими.
1049 Не смјели га више ни ћерати!
1050 Осман бјежи на турску Крајину,
1051 Осман здраво на Удбину дође
1052 и изнесе сина бановога.
1053 То се чудо низ Крајину чуло,
1054 састале се аге и бегови
1055 на бијелој Османовој кули,
1056 на весеље Осман-бајрактара.
1057 Тако стаде шест мјесеци дана.
1058 Добро Осман Милу пазијаше,
1059 срезо му је од злата хаљине,
1060 куд год хода, за руку га вода.
1061 Једно јутро рано подранио,
1062 књига дође из Задарја града,
1063 књигоноша за Османа пита,
1064 казаше му кулу Османову.
1065 Књигоношче полеће му руци,
1066 бијелу му руку пољубио
1067 и на руци књигу оставио,
1068 па је Осман књигу префатио,
1069 па погледа књизи низ јазију,
1070 ал’ му бане књигу отпремио:
1071 „Чујеш ли ме, Осман-бајрактаре,
1072 бане ти је књигу отправио,
1073 немој мога сина потурчити
1074 и немој га гладом намучити,
1075 ишћи блага колико ти драго.”
1076 Кад је Осман књигу проучио,
1077 па он сједе одговор му писат:
1078 „Чујеш мене, од Задарја бане,
1079 ето теби књиге Османове.
1080 Тамо ми је побро остануо
1081 у твојему студену зиндану,
1082 мој побратим ускок-Радоване.
1083 Ето тебе, а ето ти Рада,
1084 ви како се тамо начините,
1085 ја сам кајил амо на Крајини.”
1086 Пошто Осман књигу начинио,
1087 књигу даде хитру књигоноши,
1088 још му даде три дуката жута:
1089 „Нај то теби, књигоноша млади,
1090 куп’ опанке и напој се пива,
1091 поздрав’ћеш ми Задранина бана.”
1092 Отлен оде банов књигоноша.
1093 Куд год ишо, до Задарја дошо.
1094 Књигу даде Задранину бану.
1095 Бан погледа књизи низ јазију,
1096 па он видје шта му књига каже.
1097 Једно јутро рано подранио,
1098 сву господу своју искупио,
1099 с њима сађе на мермер-авлију.
1100 Кад господа на авлију сашла,
1101 сва господа стоји на ногама,
1102 међу њима од сребра скемлија,
1103 на скемлији нико не сјеђаше,
1104 па он викну Ђуру тамничара:
1105 „Дај понеси од тамнице кључе.”
1106 Донесе му кључе од тамнице,
1107 па му вели од Задарја бане:
1108 „Доведи ми ускок-Радована.”
1109 Оде Ђуро, изведе му Рада,
1110 посађише у скемлију Рада.
1111 Раде сједи а бане га двори.
1112 Раде на свом срцу помислио:
1113 „Којом ће ме муком уморити:
1114 ал’ посјећи, ал’ на колац набит,
1115 ал’ ће мене млада објесити?”
1116 А вели му од Задарја бане:
1117 „Јеси л’ чуо, ускок-Радоване,
1118 који су се јади додесили?
1119 Знаш ли, Раде, није давно било,
1120 кад је Осман овдје долазио,
1121 ондар ми је сина заробио
1122 и на те је књигу оправио
1123 како ћеш се са мном начинити,
1124 биће Осман кајил на Крајини.”
1125 А кад Раде зачу лакрдију:
1126 „Чујеш ли ме, од Задарја бане,
1127 да ми вратиш цјењене откупе,
1128 што ти их је Осман доносио,
1129 да ми токе капетанске дадеш
1130 са твојије свију капетана,
1131 да ми пушке капетанске дадеш,
1132 да ми дадеш три товара блага,
1133 сва три, бане, жутије дуката.”
1134 А кад бане зачу лакрдију:
1135 „Много ишћеш, ускок-Радоване.”
1136 Скочи Раде од земље на ноге,
1137 пође Раде натраг у тамницу,
1138 а за њиме пристануо бане,
1139 па га хвата за скут од доламе:
1140 „Ходи, Раде, да се погодимо.”
1141 Сједе Раде и погодише се.
1142 Најотрагу заиска му Раде:
1143 „Да ми дадеш дилбер Анђелију,
1144 под Анђушу мрку бедевију.”
1145 Даде бане, што му ишће Раде,
1146 даде бане за невољу љуту.
1147 Раде сједе, ситну књигу пише:
1148 „Побратиме, Осман-бајрактаре,
1149 добро сам се погодио с баном,
1150 ето теби књиге шаровите,
1151 ти изађи на Отес-планину
1152 и изведи бановога сина,
1153 вада ти је петнаест дана.”
1154 Кад је Раде књигу начинио,
1155 бане хитро књигоношче нађе.
1156 Оде књига на турску Удбину.
1157 Кад Осману књига долазила,
1158 па он видје шта му књига каже,
1159 то Осману врло мило било.
1160 Тако стаде неколико дана.
1161 Кад се вада премакнула била,
1162 опрема се Осман-бајрактаре,
1163 добро спрема бановога сина.
1164 Осман пође из турске Удбине
1165 и одведе пет стотина друга,
1166 одведоше бановога сина.
1167 Осман дође на Отес-планину,
1168 ту је био три бијела дана.
1169 Кад четврто јутро освануло,
1170 док ево ти уз планину бана,
1171 бане води ускок-Радована.
1172 Када бане на Отесу дође,
1173 ту се саста с Осман-бајрактаром.
1174 Питали се за мир и за здравље.
1175 На Отесу робље измијенаше:
1176 оде бане натраг у Задарје,
1177 Осман оде натраг у Крајину
1178 и одведе ускок-Радована
1179 и са њиме дилбер-Анђелију.
1180 Осман сађе у турску Крајину,
1181 са градова пукоше топови,
1182 Крајишници шенлук учинише.
1183 Не знам више, родиле ми вишње!
1184 Вита јело, дижи брду гране,
1185 да су нашој браћи здраво главе!



Извор[уреди]

Народне пјесме муслимана у Босни и Херцеговини, Из рукописне оставштине Косте Хермана, редакција, увод и коментари Ђенана Бутуровић, Сарајево, 1966.