Osman bajraktar i zadarski ban
0001 Al’ zagrmlje, al’ se zemlja trese,
0002 ali more bije o bregove,
0003 al’ se biju po nebu vjetrovi
0004 al’ pucaju na Zadru topovi?
0005 Niti grmi, nit se zemlja trese,
0006 nit se biju po nebu vjetrovi,
0007 već pucaju na Zadru topovi.
0008 Šenluk čini od Zadarja bane:
0009 sad mu četa od Krajine siđe,
0010 mala četa od hiljadu druga,
0011 pred četom su do dva kapetana,
0012 jesu čudna zmaja uhvatili,
0013 uhvatili uskok-Radovana.
0014 Svezan Rade stoji na avliji,
0015 a gleda ga sa pendžera bane
0016 i sa banom tridest kapetana.
0017 Kad ga bane sejir učinio,
0018 pa on viknu do dva kapetana:
0019 „Poved’te mi u odaju Rada,
0020 imam nešto govoriti s njime!”
0021 Vode Rada uz bijelu kulu,
0022 doveli ga u odaju banu,
0023 pa mu bane ode besjediti:
0024 „Čuješ mene, uskok-Radovane!
0025 Ti nijesi hesabio, Rade,
0026 da mi svezan do Zadarja sađeš.”
0027 A ode mu govoriti Rade:
0028 „Tako, bane, u zemanu došlo.”
0029 Bane njemu tiho govorio:
0030 „Čuješ mene, uskok-Radovane,
0031 što te pitam da mi pravo kažeš.”
0032 „Pitaj, bane, pravo ću ti kazat.”
0033 „O boga ti, uskok-Radovane,
0034 kamo moja i otac i majka,
0035 a kamo mi do dva brata moja,
0036 kamo moje dvije sestre, Rade?”
0037 Ode Rade govoriti banu:
0038 „Tvoga baba na kolac nabio,
0039 staru majku s konjim raskinuo,
0040 obadva ti brata posjekao,
0041 dvije sam ti seke zarobio,
0042 odveo ih na našu Krajinu,
0043 oženio do dva pobratima:
0044 jedno pobra bega Brdarića,
0045 drugog pobra Bojičić Aliju.”
0046 Kad je bane riječ razumio,
0047 pa su banu suze polećele,
0048 pokapale niz bijelo lice,
0049 pa on opet Radu govorio:
0050 „Čuješ mene, uskok-Radovane!
0051 Kojom ću te mukom umoriti?
0052 Al’ ću tebe na vatri spržiti,
0053 ali ću te s konjma raskinuti,
0054 ali ću tebe posijeći, Rade?”
0055 Ode banu govoriti Rade:
0056 „Haj ne luduj, od Zadarja bane,
0057 drvo nisam da na vatri gorim,
0058 a ni kurva da me s konjim moriš.
0059 Da ti rečem da me posiječeš
0060 bogami me posjeći ne smiješ,
0061 jer ja imam do dva pobratima:
0062 jednog pobru sa Kladuše Muju,
0063 drugog pobru Mujina Halila.
0064 Znaš li, bane, na zlo ti svanulo,
0065 ne bi prošla ni nedjelja dana,
0066 šala bi ti za sramotu bila,
0067 kad bi moju posjekao glavu.”
0068 Vidi bane, zlo ga ne ubilo,
0069 gdje ne smjede posjeć Radovana,
0070 već on Đuru tamničara viče:
0071 „Čuješ li me, Đuro tamničare,
0072 uzmi Rada, vodi u tamnicu,
0073 odvedi ga na dno u zindana,
0074 u dubljinu stotinu aršina,
0075 gdjeno leži voda do koljena,
0076 po vodi je trava proniknula,
0077 tu se legu guje i akrepi,
0078 guje jedu a akrepi piju,
0079 izjednuće kosti od junaka.
0080 Nije lasno tude sužnjevati.
0081 Dobro ćeš mu Đuro namekšati:
0082 prostri njemu studenog kamenja,
0083 po kamenju sve glogovo trnje,
0084 udri njemu troje bukagije,
0085 a na ruke troje bilenzuke,
0086 da se Rade počešat ne može,
0087 a na vrat mu sindžir udarite,
0088 sindžir halku od stotinu oka,
0089 a na pleći tahtu od čelika,
0090 čelik tahtu od pedeset oka.
0091 Na tamnici zatvorićeš vrata,
0092 tu će Radu kosti okapati.”
0093 Odvedoše u tamnicu Rada.
0094 U tamnici voda do koljena,
0095 ševar trava tamam do pojasa,
0096 pa dobro su Radu namekšali,
0097 prostriješe studeno kamenje,
0098 po kamenju sve glogovo trnje,
0099 udriše mu troje bukagije,
0100 a na ruke dvoje bilenzuke,
0101 a na vrat mu sindžir udariše,
0102 sindžir halka od stotinu oka,
0103 a na pleći tahtu od čelika,
0104 ljutijem ga gvožđem opasaše,
0105 na tamnici vrata pretvoriše.
0106 Ne bi nitko ni jednu noć noćio,
0107 Rado noći i noći četiri.
0108 Kad je peta večer nastanula,
0109 pa bijaše uoči nedjelje,
0110 pa procvilje uskok-Radovane
0111 u banovu studenu zindanu.
0112 Prošlo noći četiri sahata,
0113 kad bijaše Rade procvilio.
0114 Tamam Rade u tamnici pišti,
0115 dokle neko u tamnici jeknu.
0116 Karanluk je po kletoj tamnici,
0117 po tamnici ništa se ne vidi,
0118 svjeće nejma a pendžera nejma,
0119 pa govori neko Radovanu:
0120 „Čuješ mene, novi sužnje ovdje,
0121 kolko ima vakta i zemana,
0122 otkako si ovdje zapanuo
0123 u banovu studenu tamnicu?”
0124 Govori mu uskok-Radovane:
0125 „Noćas peta večer nastanula.”
0126 Veli njemu uskok-Radovane:
0127 „Ko se noćas sa mnom razgovara?
0128 Al’ si đavo, al’ si anđel s neba?
0129 kaži mi se, boga ti jedinog!”
0130 A veli mu sužanj u tamnici:
0131 »Ja sam čovjek i na glasu junak.
0132 Evo puno sedam godin dana,
0133 kako ležim ovdje u tamnici.
0134 Da mu ležim još sedam godina,
0135 bogami mu zaplakati neću.”
0136 A veli mu uskok-Radovane:
0137 „A boga ti, sužnje u tamnici,
0138 otklen jesi, od koga si grada,
0139 od koje si zemlje zavičaja,
0140 kako li te po imenu viču?”
0141 „Jesi l’ čuo ti Udbinu malu,
0142 u Udbini Arnaut Osmana?
0143 Ja sam glavom Osman-bajraktare
0144 i sestrić sam Muja i Halila.”
0145 Kad to čuo uskok-Radovane,
0146 pa zakuka kano kukavica:
0147 „A ti li si, Osman-bajraktare?
0148 O Osmane, sladak pobratime,
0149 na zlu li se mjestu sastadosmo,
0150 u tamnici bana zadrskoga.
0151 Jeda l’ bog da i sreća donese,
0152 tamnica se brzo oborila.”
0153 Ode Osman pitat Radovana:
0154 „Čuješ li me, sužanj u tamnici,
0155 ti oklen si, od kojeg si grada,
0156 te me noćas pobratimom vičeš?”
0157 A veli mu uskok-Radovane:
0158 „Pobratime, Osman-bajraktare,
0159 ja sam glavom uskok-Radovane.”
0160 Kad to čuo Osman-bajraktare:
0161 „Radovane, bogom pobratime,
0162 zar i tebe živa uhvatiše?!
0163 Kad si otud, sa naše Krajine?”
0164 „Ev’, Osmane, sedam, osam dana.”
0165 „Radovane, bogom pobratime,
0166 da te tamo za Krajinu pitam:
0167 U kome je halu i ahvalu?
0168 Je l’ Udbina jošte u Turaka,
0169 ali su je Vlasi prefatili?”
0170 „A bogami, Osman-bajraktare,
0171 Udbina je jošte u Turaka,
0172 nijesu je Vlasi prefatili.”
0173 „Čuješ mene, uskok-Radovane,
0174 crn vam obraz na oba svijeta,
0175 jazuk Muju a jazuk Halilu,
0176 jazuk bilo svoj butum Krajini,
0177 ne biše me kader izbaviti
0178 iz Zadarja, grada kamenoga.”
0179 Rado mu se bogom kunijaše:
0180 da za njega niko znao nije
0181 „gdje tamnuješ u Zadarju ovdje!
0182 Da su znali naši Krajišnici,
0183 tebe biše odvlen izbavili;
0184 jali bi se sva listom Krajina
0185 iskopala ili propanula,
0186 jali biše tebe izbavili.
0187 Već je nama haber dolazio,
0188 da si umro, Osman-bajraktare.”
0189 Pa mu veli Osman u tamnici:
0190 „A boga ti, uskok-Radovane,
0191 da te pitam za bijelu kulu.
0192 Je li moja kula na ćenaru,
0193 da mi kula nije opanula?
0194 Jesu l’ živa do dva roditelja,
0195 moji, Rade, i otac i majka?
0196 Da se nije ljuba preudala?
0197 Je li meni dorat u podrumu,
0198 da nijesu dorata prodali?
0199 Je l’ prispjela sestra za udaju,
0200 moja sestra Ajkuna djevojka?
0201 Je l’ mejhana kraj gradskije vrata?
0202 Je l’ u njojzi krčmarica Janja?
0203 Kupe li se age Krajišnici
0204 u mejhani Janje krčmarice?
0205 Dolazi li Mujo sa Halilom?
0206 Je li Mujo voma ostario?
0207 Da mu Halil nije poginuo?”
0208 A veli mu uskok-Radovane:
0209 „A moj pobro, Osman-bajraktare,
0210 mejhana je kraj gradskije vrata,
0211 a živa je krčmarica Janja,
0212 tu se kupe age Udbinjani
0213 i dolazi Mujo sa Halilom.
0214 Nije Mujo voma ostario,
0215 nit je njemu Halil poginuo,
0216 tebe žali sva butum Krajina.
0217 Jeste tvoja kula na ćenaru,
0218 tvoja kula nije opanula,
0219 živa ti je i otac i majka,
0220 još je dorat u mračnom podrumu,
0221 nijesu ti konja preprodali,
0222 ama ti se preprosila ljuba —
0223 da za koga, ni pol jada tvoga,
0224 za Turčina Bojičić Aliju.”
0225 A kad Osman začu lakrdiju,
0226 pa zaplaka Osman u tamnici.
0227 Osman cmilji tamam do sabaha,
0228 od sabaha dok ogreja sunce,
0229 vas je Zadar zabun učinio,
0230 banici je Osman utužio
0231 jera svu noć spavat nije mogla
0232 od žalosti Arnaut Osmana.
0233 Pa banica na noge skočila,
0234 pa eto je u odaju banu,
0235 ona banu jutro nazdravila.
0236 Oko bana bjehu kapetani,
0237 Pred banicom na noge skočili,
0238 Pa joj pozdrav s nogu prefatili.
0239 Pa banica banu govoraše:
0240 „Aman, bane, za sinovlje zdravlje!
0241 Nije šala ni sedam mjeseci,
0242 a kamoli sedam godin dana
0243 otkako si uhvatio, bane,
0244 sa Krajine Osman-bajraktara,
0245 turio ga na dno u zindanu.
0246 Noćas ti je Osman procmilio
0247 u našemu ledenu zindanu.
0248 Sav je Zadar zabun učinio,
0249 pa ni ja ti spavala nijesam —
0250 od žalosti slušati ne mogu.
0251 Il’ ga pušćaj, ili ga posjeci,
0252 ili njemu dugovanje kaži.”
0253 Kada bane začu lakrdiju,
0254 pa od zemlje na noge skočio,
0255 star banina a mlada Vlahinja,
0256 ne smjede joj riječ prekratiti.
0257 Eto bana niza merdevine.
0258 Bane dođe na tamnička vrata,
0259 pa doziva Osman-bajraktara:
0260 „O Turčine, Osman-bajraktare,
0261 što s’ toliko noćas uzavrio
0262 u mojemu studenu zindanu?
0263 A što ti je, bolan, nestanulo?
0264 Ali nejmaš vina crvenoga,
0265 al’ beškota, hljeba bijeloga,
0266 al’ debelog govedine mesa?”
0267 A veli mu Osman iz zindana:
0268 „Čuješ mene, od Zadarja bane!
0269 Ti se sa mnom nemoj pošalivat,
0270 nejma piva a nejma jediva;
0271 jal’ me pušćaj, jali me posjeci,
0272 jal’ mi, bane, kazuj dugovanje.”
0273 Kad to čuo od Zadarja bane,
0274 pa Osmanu tiho besjedio:
0275 „Ja ću tebi dugovanje kazat:
0276 Čuo jesam i kazuju ljudi,
0277 dobra imaš dora u Krajini.
0278 Da mi dadeš tvojega dorata,
0279 da mi dadeš tvoju milu seku,
0280 milu seku Ajkunu djevojku,
0281 da mi bude vijernica ljuba;
0282 da mi dadeš gospodske haljine,
0283 ne nosiš ih, Osman-bajraktare,
0284 nego dvaput u godini dana,
0285 i to, — veli, — kad bajrami dođu;
0286 da mi dadeš toke serdareve,
0287 jošte više toka tridestere,
0288 što ih nosi tridest agalara;
0289 da mi dadeš, Osman-bajraktare,
0290 trides čifta malije pušaka,
0291 što ih tridest nosi agalara;
0292 da mi dadeš do dva vedenika,
0293 puške male sa Kladuše Muja;
0294 da mi dadeš tridest džeferdara;
0295 da mi dadeš bistrog džeferdara,
0296 džeferdara uskok-Radovana —
0297 eto Rada s tobom u tamnici;
0298 da mi dadeš do trista ovnova,
0299 svijeh trista nek su prehodnici;
0300 da mi dadeš stotinu volova;
0301 da mi dadeš, Osman-bajraktare,
0302 šest hiljada žutije dukata!
0303 Eto tebi dugovanje kazah.”
0304 Kad to čuo Osman-bajraktare,
0305 pa govori zadarskome banu:
0306 „Čuješ mene, od Zadarja bane!
0307 Sve ću dati što si poiskao,
0308 ali ne dam Ajkune djevojke,
0309 jer mi vjeri podnijet ne može.
0310 Kako ću ti sestru obreknuti,
0311 iza mene sestra ostanula,
0312 bolan bane, od trinest godina.
0313 Evo puno sedam godin dana
0314 kako ležim u tvome zindanu.
0315 Eto sestri dvadest godin dana.
0316 More biti da s’ je preudala.
0317 A ja imam toke tridestere,
0318 da ne išćem od tridest aga,
0319 svake su mi bolje od njihovih;
0320 a ja imam tridest čifta svoji,
0321 tridest čifta malije pušaka,
0322 da ne išćem od trideset aga;
0323 a ja tridest imam džeferdara.
0324 A što imam pušku granaliju!
0325 Jeste bolja moja granalija
0326 neg džeferdar uskok-Radovana.”
0327 Pa mu bane veli lakrdiju:
0328 „Oj, Osmane, turski bajraktare,
0329 ja ti sestre ni iskati neću,
0330 kad ti dinu podnijet ne može,
0331 a drukčije kabuliti neću:
0332 da mi dadeš toke sve aganske,
0333 da mi dadeš njih’ve džeferdare,
0334 što ih nosi tridest agalara,
0335 tridest čifta njihovih pušaka!”
0336 A kad Osman začu lakrdiju,
0337 „Pušćaj mene, od Zadarja bane,
0338 sve ću dati što si zaiskao.”
0339 „Oj Osmane, turski bajraktare,
0340 što ćeš meni dati u rehumu,
0341 da te pušćim na tvoju Krajinu?”
0342 A veli mu Osman-bajraktare:
0343 „Čuješ mene, od Zadarja bane!
0344 A ja pare ni dinara nejmam,
0345 sve sam ovdje pare isharčio.
0346 A ako ćeš meni vjerovati,
0347 dosta ću ti mala ostaviti
0348 u rehumu u Zadarju ovdje.
0349 Ostaviću dina i imana —
0350 tursku vjeru dat ti u rehumu.
0351 Znaš li, bolan, od Zadarja bane,
0352 prije će se kamen rastopiti,
0353 nego vjera u dobra junaka.
0354 Opet ću ti sa Krajine doći,
0355 tebi, bane, otkup donijeti.”
0356 Kad to začu od Zadarja bane,
0357 pa on viknu Đuru tamničara,
0358 a Đuro mu pred tamnicu dođe,
0359 pa mu reče od Zadarja bane:
0360 „Otvor’, Đuro, od tamnice vrata,
0361 pa ćeš dolje u tamnicu saći,
0362 pa ćeš skinut gvožđe sa Osmana,
0363 pa izvedi Osman-bajraktara
0364 gore meni na tanehnu kulu.”
0365 Ode bane na bijelu kulu,
0366 Đuro dolje u tamnicu siđe,
0367 po sve gvozđe sa Osmana skida,
0368 iz tamnice izvede Osmana.
0369 Kad s Osmanom na avliju dođe,
0370 pogleda ga tamničare Đuro.
0371 A kakav je Osman-bajraktare!
0372 Na Osmanu kože ne imade,
0373 ljuto gvožđe kožu odnijelo,
0374 crna krvca ljeva od Osmana,
0375 kosti mu se gotov’ ukazati,
0376 nokti su mu ka u orla pandže,
0377 kosa mu je pala preko pasa,
0378 polu stere, polom se pokriva.
0379 Pa ga vodi uz tanehnu kulu,
0380 uvede ga u odaju bane.
0381 Osman banu božju pomoć viknu,
0382 a bane mu ljepše prefatio.
0383 A pred banom trpeza bijaše,
0384 na trpezi piva svakojaka.
0385 Skoči bane od zemlje na noge,
0386 pa on uze Osman-bajraktara,
0387 za gotovu sjedoše trpezu,
0388 pa stadoše ispijati pivo.
0389 A kad su se napojili piva
0390 i debelim nahranili mesom,
0391 Osman skoči od zemlje na noge,
0392 pa dohvati drenovu toljagu,
0393 pa besjedi Zadraninu banu:
0394 „Ostaj zbogom, od Zadarja bane,
0395 sad ja odoh na našu Krajinu!”
0396 Pa mu veli od Zadarja bane:
0397 „U čas dobar, Osman-bajraktare!”
0398 Ode Osman niz bijelu kulu.
0399 Časkom dolje na avliju sađe,
0400 iz avlije na demir-kapiju,
0401 zelenog se polja prehvatio.
0402 Bane sjedi u demir-pendžera,
0403 ode gledat Osman-bajraktara,
0404 kako ide poljem na nogama.
0405 Pa je bane srcem pomislio:
0406 „Fala bogu, čuda golemoga,
0407 a lahk ti je Osman na nogama,
0408 na njemu se ništa ne poznaje
0409 što je ležo u mome zindanu
0410 ravnije sedam godin dana.”
0411 Hitro Osman polje pregazio,
0412 prifati se kosnate planine,
0413 pa planinu zdravo pregazio.
0414 Ode Osman zemljom i ćenarom.
0415 Putovao šest punije dana
0416 dok izađe u tursku Krajinu.
0417 Osman pade brdu Ramovome,
0418 pa na brdu sjede otpočivat.
0419 Odtale se sva vidi Udbina.
0420 Ode Osman kule sejiriti,
0421 pa pogleda ćenaru Udbine,
0422 pa je svoju kulu ugledao,
0423 a na kuli od zlata jabuka,
0424 pa mu kula nije opanula,
0425 a pod kulom ugleda livadu,
0426 preko nje je tamam pet čejreka,
0427 livada je Osman-bajraktara,
0428 na livadi čudo ugledao:
0429 s kraj do na kraj popeti čaduri,
0430 vijaju se zeleni bajraci.
0431 Začudi se Osman-bajraktare:
0432 „Kakav svijet po mojoj livadi!”
0433 To je sašla kita i svatovi,
0434 tamam svata četiri hiljade.
0435 Ono svati Bojičić Alije,
0436 jer Alija svate pokupio,
0437 da on vodi ljubu Osmanovu.
0438 Sve su age pošle u svatove,
0439 sve bijahu age i begovi,
0440 među njima beg Mustaj-beg Lički
0441 i pošo je Mujo sa Halilom.
0442 Što ć’, Aliji toliko svatova?
0443 Alija se boji od Kavura,
0444 te toliko skupio svatova,
0445 da mu Kavri ljube ne otimlju.
0446 Kada Osman ugleda svatove,
0447 ljuto pisnu Osman-bajraktare:
0448 „Lele meni od boga miloga,
0449 što dočekah za života moga,
0450 da se vodi moja vjerna ljuba,
0451 za života Osman-bajraktara!”
0452 Pa od zemlje na noge skočio,
0453 pa eto ga brdom Ramovijem,
0454 pa Ramovo brdo pregazio,
0455 hitro sađe na rosnu livadu,
0456 Osman pade između svatova.
0457 Pita njega kita i svatovi:
0458 „O boga ti, sužan nevoljniče,
0459 gdje si bio i gdje si ležao?
0460 Nejmaš li nam kakav haber kazat
0461 za našega Osman-bajraktara?”
0462 „Oj bogami, kićeni svatovi,
0463 ja (sam) nisko bogme tamnovao,
0464 u Zadarju, gradu kamenome,
0465 u tamnici od Zadarja bana.
0466 I Osman je sa mnom tamnovao.
0467 Razbolje se Osman u tamnici,
0468 na mome je krilu bolovao
0469 i umro je na mojemu krilu.
0470 Ja sam njemu mezar iskopao
0471 u tamnici rebrom od junaka.
0472 Nadajte se suncu i mjesecu,
0473 a Osmanu nikad za vijeka.”
0474 On rasplaka kitu i svatove:
0475 „Hej Osmane, naša rano grdna,
0476 izgubismo nakog bajraktara.”
0477 Ode sužanj besjedit svatima:
0478 „A boga vam, kićeni svatovi,
0479 gdje je čador Ličkog Mustaj-bega?”
0480 A vele mu kita i svatovi:
0481 „Ajde gore do demir-kapije,
0482 pa pogledaj na lijevu stranu,
0483 ti ćeš zelen čador ugledati,
0484 na čadoru od zlata jabuka,
0485 na jabuci careve čelenke:
0486 tu ćeš naći Ličkog Mustaj-bega,
0487 sa njim sjedi tridest agalara.”
0488 Ode Osman između svatova,
0489 pa on dođe zelenom čadoru.
0490 Tu mi sjedi tridest Krajišnika,
0491 među njima beg Mustaj-beg Lički,
0492 do njeg sjedi od Kladuše Mujo,
0493 a Bojičić stoji na nogama,
0494 te agama čaše dodavaše.
0495 U to doba Osman pod čadorom,
0496 pa agama turski selam viknu.
0497 Sve mu age selam prefatiše.
0498 Svako šuti, niko ne besjedi.
0499 Progovara sa Kladuše Mujo,
0500 jer je Mujo srca žalosnoga.
0501 Ode Mujo sužnju govoriti:
0502 „Jadan sužanj, koliko si dužan?”
0503 „Ne pitaj me, sa Kladuše Mujo,
0504 tamam tri put po trista dukata.”
0505 A ode mu govoriti Mujo:
0506 „O boga ti, sužan nevoljniče,
0507 gdje si bio i gdje si tamnovo?”
0508 „Tamnovo sam u Zadarju gradu,
0509 u tamnici zadarskoga bana.”
0510 A veli mu od Kladuše Mujo:
0511 „Kad si dolje tamnovao, sužnje,
0512 u tamnici zadarskoga bana,
0513 možeš meni za Osmana kazat?”
0514 „Ima, brate, serdar-aga Mujo,
0515 zajedno sam tamnovao s njime.
0516 Razbolje se Osman-bajraktare,
0517 na mome je bolovao krilu,
0518 i umro je na mojemu krilu.
0519 Ja sam njemu mezar iskopao
0520 u tamnici rebrom od junaka.
0521 Spušćo sam ga u zemljicu crnu.
0522 Nadajte se suncu i mjesecu,
0523 a Osmanu nikad za vijeka.”
0524 Kad to Mujo začu pod čadorom,
0525 pa zakuka kano kukavica,
0526 a prevrće kako lastavica:
0527 „Hej Osmane, moja rano grdna,
0528 osta nama sirotna Krajina!”
0529 Koliko je Mujo zaplakao,
0530 sve je age redom rasplakao,
0531 svaki suze roni od očiju.
0532 Osman pruži iz ramena ruku:
0533 „A boga vam, age Krajišnici,
0534 nećete l’ me čime ugledati,
0535 neću l’ sebi otkup sakupiti?”
0536 Svaki turi ruku u džepove,
0537 dadoše mu po deset dukata,
0538 trides aga — trista madžarija,
0539 sam Mustaj-beg stotinu dukata.
0540 Ondar Osman Muji besjedio:
0541 „Čuješ li me, sa Kladuše Mujo!
0542 Kad je Osman htio umrijeti,
0543 amanet je meni ostavio,
0544 da mu odem na bijelu kulu,
0545 da mu vidim i oca i majku,
0546 da im jade Osmanove kažem.”
0547 Kad to čuo od Kladuše Mujo,
0548 pa doziva Bojičić Aliju:
0549 „Uzmi sužnja za bijelu ruku,
0550 izvedi ga u šikli odaju,
0551 neka vidi oca Osmanova
0552 i nek majku vidi Osmanovu.”
0553 Kad to čuo Bojičić Alija,
0554 prifati ga za bijelu ruku,
0555 odvede ga uz bijelu kulu,
0556 uvede ga u šikli odaju,
0557 gdjeno sjede do dva ihtijara,
0558 Osmanova i otac i majka,
0559 pa on njima turski selam viknu,
0560 oni sužnju selam prefatiše.
0561 Pitaju ga do dva ihtijara:
0562 „O boga ti, sužanj iz zindana!
0563 Pravo kaži gdje si tamnovao?”
0564 „U Zadarju ja sam tamnovao
0565 u tamnici od Zadarja bana.”
0566 „A vjere ti, sužanj nevoljniče,
0567 imaš li nam kakav haber kazat
0568 za mog sina Osman-bajraktara?”
0569 „Kazat ću vam, do dva ihtijara.
0570 Zajedno sam s njime tamnovao.
0571 Razbolje se Osman u tamnici,
0572 na mome je bolovao krilu
0573 i umro je na mojemu krilu.”
0574 Kad začuše do dva ihtijara,
0575 zakukaše kano kukavica,
0576 oni sina žale bajraktara:
0577 „Naš Osmane, rane neprebolne!”
0578 Dadoše mu stotinu dukata:
0579 „Halali nam, sužanj nevoljniče,
0580 što si našeg ukopao sina.”
0581 Pa izađe Osman iz odaje
0582 i za njime Bojičić Alija.
0583 Hoće Aljo niza merdevine,
0584 al’ ne iđe Osman-bajraktare,
0585 već Aliji ode govoriti:
0586 „Čuješ mene, Bojičić Alija,
0587 uvedi me u šikli odaju,
0588 đeno sjedi ljuba Osmanova.
0589 Kad je Osman htio umrijeti,
0590 amanet je meni ostavio,
0591 da mu vidim vijernicu ljubu,
0592 da joj jade Osmanove kažem.”
0593 To Alija jedva dočekao,
0594 odvede ga u žensku odaju.
0595 Kada Osman u odaju dođe,
0596 al’ tu sjedi tridest djevojaka,
0597 sve sestara turskije serdara,
0598 među njima dilber Umihana,
0599 Umihana, sestra Bojičića.
0600 Osman njima turski selam viknu.
0601 Sve djevojke na noge skočiše,
0602 pa su s nogu selam prefatile,
0603 jer bijahu gospodske djevojke.
0604 Svako šuti, niko ne govori,
0605 progovara dilber Umihana,
0606 po imenu sestra Bojičića:
0607 „O boga ti, sužanj iz zindana,
0608 gdje si bio, gdje si tamnovao?”
0609 A veli joj Osman-bajraktare:
0610 „O bogami, lijepa djevojko,
0611 u Zadarju jesam tamnovao,
0612 u tamnici bana zadarskoga.”
0613 „Bogom brate, sužanj nevoljniče,
0614 možeš li nam za Osmana kazat?”
0615 „Zajedno sam tamnovao s njime.
0616 Razbolje se Osman u tamnici,
0617 na mome je bolovao krilu
0618 i umrije na mojemu krilu.”
0619 Kad to čula sestra Bojičića,
0620 pa zakuka kano kukavica,
0621 pa na brata okrenula glavu:
0622 „O moj brate, Bojičić Alija!
0623 Hej Alija, da od boga nađeš,
0624 jeda bog da i bog dogodio,
0625 kad ti prvu četu pokupio
0626 te otišao niz zemlju kaursku,
0627 Kauri ti osijekli glavu!
0628 Pusti glasi meni tvoji došli,
0629 hej Alija, na našu Krajinu!”
0630 A veli joj Bojičić Alija:
0631 „Sestro moja, dilber Umihana,
0632 što me kuneš, ako boga znadeš?”
0633 „Kako tebe danas kleti neću,
0634 što isprosi ljubu Osmanovu,
0635 što ucvili do dva ihtijara,
0636 zar li nigdje nejma djevojaka,
0637 Aljo brate, niz našu Krajinu,
0638 već ti prosi ljubu Osmanovu!
0639 Jazuk tebi i tvojemu namu!
0640 Ti, Alija, kad si muška glava,
0641 vidiš bajrak Osman-bajraktara,
0642 hajd’ podigni bajrak s čiviluka!
0643 Ako mogneš bajrak podignuti,
0644 reći ću ti da si muška glava,
0645 za tebe je ljuba Osmanova.”
0646 Kad to čuo Bojičić Alija,
0647 pa priskoči kitnu čiviluku,
0648 pa je desnu ruku opružio,
0649 da podigne bajrak s čiviluka,
0650 ne može ga ni s mjesta pomaći,
0651 a kamoli da će podignuti.
0652 I lijevu opružio ruku,
0653 ne može ga nimalo dignuti,
0654 a kamoli da će podignuti.
0655 Pa sađoše niz bijelu kulu,
0656 pa eto ih na polje zeleno,
0657 a svatovi igru zaturili,
0658 igraju se igre svakojake.
0659 Nu da vidiš Mujova Halila!
0660 Silan Halil pa mu kraja nejma,
0661 dohvatio studena kamena,
0662 pa ga baca poljem zelenijem.
0663 Tu svatova četiri hiljade,
0664 nitko njemu doturit ne može,
0665 doturit mu kamena s ramena,
0666 a kamoli da će preturiti.
0667 Halil viče između svatova:
0668 „Nije l’ majka rodila junaka,
0669 da će meni doturit kamena,
0670 dao bih mu pet stotin dukata?”
0671 Svi svatovi šute, ne besjede,
0672 pa u crnu zemlju pogledaše.
0673 Al’ govori sužanj iz tamnice:
0674 „Čuste li me, age i begovi,
0675 ako bih (ja) kamen preturio,
0676 preturit mu kamena s ramena,
0677 da vam hater ostanuti neće?”
0678 A veli mu sa Kladuše Mujo:
0679 „Tude čojka ni sureta nejma
0680 da prebaci mojemu Halilu.”
0681 Kad to čuo sužanj nevoljniče,
0682 pa Halilu na biljegu dođe,
0683 pa za studen kamen prefatio,
0684 da ga baci poljem zelenijem.
0685 Voma muka Mujovu Halilu,
0686 ode Halil sužnju besjediti:
0687 „Čuješ mene, sužanj nevoljniče,
0688 ako danas preturiš kamena,
0689 da ti dadem pet stotin dukata.
0690 Ako meni kamen ne preturiš,
0691 čuješ dobro, sužanj iz zindana,
0692 Halil će ti glavu otkinuti.”
0693 Kad to čuo Osman-bajraktare,
0694 sa Halilom on se okladio,
0695 pa on glavu na oklad turio,
0696 Halil turi pet stotin dukata.
0697 Pa svatima viknuše telali:
0698 „Svak na sejir na polje zeleno!”
0699 Svi svatovi na sejir stanuli,
0700 Udbinjani svi su sejirili,
0701 pa je Osman kamen dohvatio,
0702 kamen baci poljem širokijem.
0703 Jednom baci, doturi Halilu,
0704 drugom baci, pa mu preturio,
0705 koliko mu lako preturio,
0706 tri velika koplja kostolomna.
0707 Svi se svati tomu začudiše,
0708 gdje preturi sužanj iz zindana.
0709 Govori mu Mujagin Halile:
0710 „Hodi, sužnje, da se okladimo,
0711 da skočimo skoka junačkoga.
0712 Ako mene mogneš preskočiti,
0713 daću tebi pet stotin dukata;
0714 ako meni ne preskočiš, sužnje,
0715 da ti skinem sa dva rama glavu.”
0716 Osman turi sa dva rama glavu,
0717 Halil broji pet stotin dukata.
0718 Pa skočiše skoka junačkoga:
0719 Halil skoči deset, dvadest puta,
0720 pa mu veli Osman bajraktare:
0721 „Moreš dalje skočit, Hrnjičiću,
0722 al’ se šališ na polju zelenom?”
0723 „Ja ne mogu dalje preskočiti.”
0724 Ondar Osman na biljegu dođe,
0725 pa on skoči, niz polje se baci.
0726 Jednom skoči, doskoči Halilu.
0727 Kad je sužanj drugi put skočio,
0728 pa preskoči Mujovu Halilu;
0729 koliko je lako preskočio,
0730 svak se tomu bješe začudio.
0731 I uze mu pet stotin dukata.
0732 Voma muka Mujovu Halilu.
0733 Halil ode u tople podrume,
0734 pa izabra tri konja najveća,
0735 izvede ih na polje zeleno,
0736 pa je konje on usporedio,
0737 poreda ih jedan do drugoga.
0738 Pa je Halil konje razmaknuo,
0739 razmače ih jedan od drugoga,
0740 razmače ih po deset koraka,
0741 pa isteže tri plamnata noža,
0742 pa im kamze sedlim okretaše,
0743 a vrhove nebu okrenuo.
0744 Prepade se kita i svatovi,
0745 što će Halil sada učiniti.
0746 Pa se skide do tanke košulje.
0747 No da vidiš Mujova Halila,
0748 pa poleće poljem zelenijem.
0749 Kada Halil do paripa dođe,
0750 izdiže se nebu pod oblake,
0751 on preskoči tri dobra hajvana
0752 i na njima do tri gola noža.
0753 Halil viče sužnju iz zindana:
0754 „Kopilane, sužanj nevoljniče,
0755 hod’ preskači tri dobra hajvana
0756 i na njima do tri gola noža!
0757 Ako mogneš konje preskočiti,
0758 ja ću platit za te dugovanje,
0759 pa ti nosi otkup do Zadarja.
0760 Ako li ti preskočit ne moreš,
0761 ja ću tvoju posijeći glavu.”
0762 Razljuti se Osman-bajraktare,
0763 pa govori Mujovu Halilu:
0764 „Vižle jedno, Mujagin Halile,
0765 nije glava ko vrbova grana,
0766 da s’ pomladi opet na insana.
0767 Kad se umre, više se ne živi.
0768 Veće mnogo zavrzuješ, Halile.
0769 Baci, kurvo, sa dva rama glavu,
0770 ja ću svoju na oklad turiti.
0771 Mi o glave da se okladimo.”
0772 To rekoše pa se okladiše.
0773 Ondar Osman na noge skočio,
0774 da preskače konje vitezove.
0775 Između se svati govorahu:
0776 „Sa’ će sužanj izgubiti glavu.”
0777 A da vidiš Osman-bajraktara,
0778 naskaka se poljem zelenijem.
0779 Kada Osman do paripa dođe,
0780 pa se nebu izvi pod oblake,
0781 on preskoči tri dobra hajvana
0782 i na njima tri plamnata noža.
0783 Osman viče od Kladuše Muju:
0784 „Čuješ mene, od Kladuše Mujo,
0785 na poklon ti Halilova glava!
0786 Ja ne mogu njega posijeći!
0787 Daleko se Halil jeste čuo,
0788 za njeg čuje sve sedam kraljeva,
0789 za njeg sultan u Stambolu znade.
0790 Nek ne reču mladi Krajišnici,
0791 da je Osman posjeko Halila,
0792 a Halila, svojega dajidžu!”
0793 Kad to čula kita i svatovi,
0794 sve zavika iz jednog avaza:
0795 „A ti li si, Arnaut Osmane?”
0796 „Ja sam glavom Osman Arnaute!”
0797 Sve ga age redom poznadoše,
0798 pa ga vode Ličkom Mustaj-begu,
0799 sjedoše ga Begu uz koljeno.
0800 Malo vrijeme al’ dugo ne bilo,
0801 pisnu nešto između svatova.
0802 Kad eto mu ostarjele majke,
0803 bosonoga ni papuča nejma,
0804 gologlava, ni feredže nejma.
0805 Pa kaduna pod čador uljeze,
0806 pod čadorom sina ugledala,
0807 svoga sina Osman-bajraktara,
0808 pa mu pade po bijelu krilu:
0809 „Blago meni odsad dovijeka,
0810 kad dočekah u vijeku mome,
0811 te ja vidjeh svojega Osmana.”
0812 Osman ćurak sa sebe skinuo,
0813 te je majci lice zaklonio.
0814 Malo vrjeme al’ dugo ne bilo,
0815 opet pisnu između svatova.
0816 Kad eto mu vijernice ljube:
0817 bosonoga, ni papuča nejma,
0818 gologlava, ni feredže nejma.
0819 Kada dođe zelenu šatoru,
0820 pa pod njime zgleda bajraktara,
0821 ljuto pisnu Osmanova ljuba,
0822 pade Osmanu po bjelu krilu:
0823 „Blago meni, evo bajraktara!”
0824 Osman skide zelenu dolamu,
0825 pa je ljubi zaklonio lice,
0826 pa govori Bojičić Aliji:
0827 „Čuješ mene, Bojičić Alija,
0828 ne dam ljube prije mrtve glave!”
0829 Tu su svati zanoćili bili,
0830 Osman ode na bijelu kulu,
0831 ne bješe se sestra preudala,
0832 pa on sestri svojoj govoraše:
0833 „O Ajkuno, moja mila seko,
0834 bi l’ ti mene nešto poslušala?”
0835 „Bih, Osmane, što je tebi drago.”
0836 „Daj, Ajkuno, pođi za Aliju,
0837 ne mogu ga rezil učiniti,
0838 niti vratit prazne svatove.”
0839 To djevojci milo ne bijaše,
0840 al’ joj druga biti ne mogaše.
0841 Osman ode među agalare,
0842 Osman njima ode kazivati
0843 sve za skupe banove otkupe.
0844 Kad to čuo sa Kladuše Mujo,
0845 prvi skide toke sa prsiju,
0846 i on dade obje puške male
0847 i svojega bistra džeferdara.
0848 Redom age toke poskidaše,
0849 pa ih daju Osman-bajraktaru.
0850 Povadiše puške iz pojasa,
0851 puške daju Osman-bajraktaru,
0852 dadoše mu bistre džeferdare.
0853 Halil dade bistra džeferdara,
0854 pušku dobru uskok-Radovana.
0855 Ode Osman na bijelu kulu,
0856 snese svoje toke tridestere,
0857 pa agama njiha izdjelio;
0858 tridest čifta pušaka snosio,
0859 pa agama puške izdjelio,
0860 izdjeli im tridest džeferdara,
0861 pušku daje Mujovu Halilu.
0862 Osman zbori Mustaj-begu Ličkom:
0863 „O Turčine, beg Mustaj-beg-Lički,
0864 ja sam banu otkup sastavio,
0865 ali nejmam do tristo ovnova,
0866 tu trebaju ovni prehodnici.
0867 I ja nejmam stotinu volova,
0868 sve stotinu treba macastije.”
0869 A veli mu beg Mustaj-beg Lički:
0870 „Čekaj mene, Arnaut Osmane,
0871 dok ja sađem Lici na ćenaru,
0872 spremiću ti tri stotin ovnova,
0873 ovnovi će biti prehodnici,
0874 i stotinu spremiti volova,
0875 sve će biti macasti volovi.”
0876 Osman Begu tiho besjedio:
0877 „O Turčine, beg Mustaj-beg Lički,
0878 kolko ti je za to dugovanja?”
0879 Osmjehnu se beg Mustaj-beg Lički,
0880 neće jedne pare ni dinara.
0881 „Ja (bih) dao za tebe, Osmane,
0882 baš mojije tri hiljade kmeta.«
0883 Pa mu Osman poletio ruci,
0884 tu su svati osvanuli bili.
0885 Pa su svati rano uranili:
0886 „Hazurala, kita i svatovi!
0887 sad nam valja ići bez djevojke.”
0888 Pa zavika Osman-bajraktare:
0889 „Ti pričekaj, beg Mustaj-beg Lički,
0890 dok se moja sestra ugotovi,
0891 ja ć’ Aliji sestru pokloniti,
0892 nek ne idu prazni svatovi,
0893 ja vas rezil učiniti neću.”
0894 To je Begu voma milo bilo:
0895 „Baš ti hvala, Osman-bajraktare!”
0896 Otale su svati polazili,
0897 odvedoše sestru Osmanovu
0898 i svedoše curu do Ribnika,
0899 do bijele Bojičića kule.
0900 Svadbovali deset, petnest dana.
0901 Otale se svati raziđoše,
0902 svaki ode svome zavičaju.
0903 Ode Beže Lici na ćenaru
0904 dok je sve je opravio
0905 Osmanu što je obrekao.
0906 Kada stado na Udbinu dođe
0907 do bijele kule Osmanove,
0908 ode Osman gledati ovnove
0909 i sejiri macaste volove.
0910 Tako stade nekoliko dana.
0911 Peto jutro rano uranio,
0912 Osman sebe i dorata sprema.
0913 Pita njega ostarjela majka:
0914 „Ku’ ćeš, sine, Osman-bajraktare,
0915 kuda sebe i dorata spremaš?”
0916 „Hoću, majko, zadarskome gradu
0917 nosit otkup Zadraninu banu.
0918 Ja sam njemu vjeru založio,
0919 ja bez vjere hodam po Krajini,
0920 iđem moju vjeru izbavljati.”
0921 Osman nađe dvadeset čobana,
0922 da mu gone bijele ovnove
0923 i sa s njima macaste volove.
0924 Krenu Osman iz turske Udbine.
0925 Kud god iđe, do Zadarja dođe.
0926 Kada Osman do Zadarja dođe,
0927 banu lete mnoge muždedžije:
0928 „Daj muštuluk, bane gospodare,
0929 eto tebi Osman-bajraktara
0930 i vodi ti debelog dorata
0931 i on nosi što je obećao!”
0932 Bane mnoge muštuluke daje.
0933 Ban gospodu svu je iskupio,
0934 skupi vojske četiri hiljade,
0935 jer je vojska vazda na okupu.
0936 Bane sađe pod bijelu kulu,
0937 pa on sjede u zelenu bašču,
0938 oko njega sva sjede gospoda,
0939 vojska stala po polju zelenu
0940 da sejire Osman-bajraktara
0941 i pod njime debela dorata.
0942 Malo vrijeme a dugo ne bilo,
0943 al’ izbiše magle na svrdlove,
0944 pa iz magle Osman ispanuo
0945 na doratu, konju kosnatome.
0946 Mili bože, čuda golemoga,
0947 a što radi dorat pod Osmanom!
0948 Bi ti reko i bi se zakleo,
0949 da je krilat dorat od mejdana.
0950 Sve sejiri Osman-bajraktara
0951 i pod njime kosnata dorata.
0952 Svi Zadrani na sejir izašli,
0953 sve ga gleda malo i veliko,
0954 i dijete od sedam godina.
0955 Osman dođe na zelenu bašču,
0956 pred gospodu doćera dorata,
0957 pa gospodi božju pomoć viknu,
0958 pomoć viknu, odjaha dorata.
0959 Nit ga voda nit ga komu daje,
0960 isturi mu dizgin na jabuku,
0961 pa doratu sile udario.
0962 Sam se dorat po mejdanu voda.
0963 Osman dođe među kapetane,
0964 gospoda ga među se sjednula,
0965 odoše mu hožđeldije davat,
0966 hožđeldije i dobrodošlice.
0967 Pitali se za mir i za zdravlje.
0968 Ode Osman govoriti banu:
0969 „Naj ti, bane, toke tridestere,
0970 što su bile tridest agalara.”
0971 Pa je bane toke prefatio.
0972 Tridest čifta daje mu pušaka,
0973 i dade mu tridest džeferdara
0974 i dade mu bistrog džeferdara,
0975 dobru pušku uskok-Radovana.
0976 Osman odmah na noge skočio,
0977 Osman dođe do dorata svoga,
0978 sa dorata bisage skinuo,
0979 u bisage ruke zavlačio,
0980 pa on broji žute madžarije,
0981 šest hiljada izbroji dukata.
0982 „Kupi blago, od Zadarja bane,
0983 eno, bane, vidiš li ovnove,
0984 a vidiš li macaste volove?
0985 Eno tebi dorat od mejdana.”
0986 Ondar Osman besjedio banu:
0987 „Na! — veli mu Osman-bajraktare —
0988 Ja sam svoju vjeru otkupio.”
0989 A veli mu od Zadarja bane:
0990 „Pa i jesi vjeru otkupio.”
0991 Nako Osman okrenuo glavu:
0992 „Šahitola, sva redom gospoda!”
0993 Bane svoje bajraktare viknu.
0994 Prvi dođe Komjen-bajraktare,
0995 a veli mu od Zadarja bane:
0996 „Hajd’, Komjene, uzješi dorata,
0997 okreni ga nekoliko puta
0998 ispred mene po zelenoj bahči,
0999 da ja vidim sreću doratovu.”
1000 Do dorata Komjen dolazio.
1001 Vid’ dorata, pa ga ne poznaje,
1002 nogom bije a zubima grize,
1003 ne da dorat prilazit Komjenu!
1004 Svi se redom tude izmjeniše,
1005 ne da dorat do sebe dohvatit.
1006 Bane viknu Osman-bajraktara:
1007 „Hajd’, Osmane, projaši dorata,
1008 okreni ga vuda ispred mene,
1009 ispred mene nekoliko puta.”
1010 Skoči Osman, do dorata dođe,
1011 pa svojega uzjeha dorata.
1012 Malo vrjeme, ali dugo nije,
1013 dok evo banove banice,
1014 ona vodi sina Milovana,
1015 s njime šeta po zelenoj bahči,
1016 pa banica govori Osmanu:
1017 „O moj rode, Osman-bajraktare,
1018 naj ti moga sina Milovana,
1019 pa ga turi za se na dorata,
1020 te ga uči konja izjahivat!”
1021 Pa se Osman povi po doratu,
1022 uze Vlaše za bijelu ruku,
1023 pa ga za se na dorata baci,
1024 pa ga triput pasom opasao,
1025 a četvrtom od sablje kajasom.
1026 Pita njega gospoja banica:
1027 „O Osmane, bijesan bajraktare,
1028 što toliko utežeš mi sina?”
1029 „Plah je dorat, zaklali ga vuci,
1030 sa sebe će zbacit Milovana,
1031 pa će slomit ja nogu jal’ ruku.”
1032 Pa on stade okretat dorata
1033 po bašči tamo i ovamo,
1034 dok je dobro uzljutio dora,
1035 dorat baca pjene preko sebe.
1036 On do bana doćera dorata:
1037 „Ostaj zbogom, od Zadarja bane,
1038 ja sam moju vjeru otkupio.”
1039 Pa pod sobom udari dorata.
1040 Et’ Osmana poljem zelenijem,
1041 brz je dorat kako oči crne.
1042 On udari između soldata.
1043 Dok soldati puške prefatiše,
1044 između njih Osman prolazio.
1045 Konjenici konje pojahaše,
1046 za Osmanom poćer naturi se:
1047 Konjanici nasred polja bili,
1048 a Osman se uz planinu primi.
1049 Ne smjeli ga više ni ćerati!
1050 Osman bježi na tursku Krajinu,
1051 Osman zdravo na Udbinu dođe
1052 i iznese sina banovoga.
1053 To se čudo niz Krajinu čulo,
1054 sastale se age i begovi
1055 na bijeloj Osmanovoj kuli,
1056 na veselje Osman-bajraktara.
1057 Tako stade šest mjeseci dana.
1058 Dobro Osman Milu pazijaše,
1059 srezo mu je od zlata haljine,
1060 kud god hoda, za ruku ga voda.
1061 Jedno jutro rano podranio,
1062 knjiga dođe iz Zadarja grada,
1063 knjigonoša za Osmana pita,
1064 kazaše mu kulu Osmanovu.
1065 Knjigonošče poleće mu ruci,
1066 bijelu mu ruku poljubio
1067 i na ruci knjigu ostavio,
1068 pa je Osman knjigu prefatio,
1069 pa pogleda knjizi niz jaziju,
1070 al’ mu bane knjigu otpremio:
1071 „Čuješ li me, Osman-bajraktare,
1072 bane ti je knjigu otpravio,
1073 nemoj moga sina poturčiti
1074 i nemoj ga gladom namučiti,
1075 išći blaga koliko ti drago.”
1076 Kad je Osman knjigu proučio,
1077 pa on sjede odgovor mu pisat:
1078 „Čuješ mene, od Zadarja bane,
1079 eto tebi knjige Osmanove.
1080 Tamo mi je pobro ostanuo
1081 u tvojemu studenu zindanu,
1082 moj pobratim uskok-Radovane.
1083 Eto tebe, a eto ti Rada,
1084 vi kako se tamo načinite,
1085 ja sam kajil amo na Krajini.”
1086 Pošto Osman knjigu načinio,
1087 knjigu dade hitru knjigonoši,
1088 još mu dade tri dukata žuta:
1089 „Naj to tebi, knjigonoša mladi,
1090 kup’ opanke i napoj se piva,
1091 pozdrav’ćeš mi Zadranina bana.”
1092 Otlen ode banov knjigonoša.
1093 Kud god išo, do Zadarja došo.
1094 Knjigu dade Zadraninu banu.
1095 Ban pogleda knjizi niz jaziju,
1096 pa on vidje šta mu knjiga kaže.
1097 Jedno jutro rano podranio,
1098 svu gospodu svoju iskupio,
1099 s njima sađe na mermer-avliju.
1100 Kad gospoda na avliju sašla,
1101 sva gospoda stoji na nogama,
1102 među njima od srebra skemlija,
1103 na skemliji niko ne sjeđaše,
1104 pa on viknu Đuru tamničara:
1105 „Daj ponesi od tamnice ključe.”
1106 Donese mu ključe od tamnice,
1107 pa mu veli od Zadarja bane:
1108 „Dovedi mi uskok-Radovana.”
1109 Ode Đuro, izvede mu Rada,
1110 posađiše u skemliju Rada.
1111 Rade sjedi a bane ga dvori.
1112 Rade na svom srcu pomislio:
1113 „Kojom će me mukom umoriti:
1114 al’ posjeći, al’ na kolac nabit,
1115 al’ će mene mlada objesiti?”
1116 A veli mu od Zadarja bane:
1117 „Jesi l’ čuo, uskok-Radovane,
1118 koji su se jadi dodesili?
1119 Znaš li, Rade, nije davno bilo,
1120 kad je Osman ovdje dolazio,
1121 ondar mi je sina zarobio
1122 i na te je knjigu opravio
1123 kako ćeš se sa mnom načiniti,
1124 biće Osman kajil na Krajini.”
1125 A kad Rade začu lakrdiju:
1126 „Čuješ li me, od Zadarja bane,
1127 da mi vratiš cjenjene otkupe,
1128 što ti ih je Osman donosio,
1129 da mi toke kapetanske dadeš
1130 sa tvojije sviju kapetana,
1131 da mi puške kapetanske dadeš,
1132 da mi dadeš tri tovara blaga,
1133 sva tri, bane, žutije dukata.”
1134 A kad bane začu lakrdiju:
1135 „Mnogo išćeš, uskok-Radovane.”
1136 Skoči Rade od zemlje na noge,
1137 pođe Rade natrag u tamnicu,
1138 a za njime pristanuo bane,
1139 pa ga hvata za skut od dolame:
1140 „Hodi, Rade, da se pogodimo.”
1141 Sjede Rade i pogodiše se.
1142 Najotragu zaiska mu Rade:
1143 „Da mi dadeš dilber Anđeliju,
1144 pod Anđušu mrku bedeviju.”
1145 Dade bane, što mu išće Rade,
1146 dade bane za nevolju ljutu.
1147 Rade sjede, sitnu knjigu piše:
1148 „Pobratime, Osman-bajraktare,
1149 dobro sam se pogodio s banom,
1150 eto tebi knjige šarovite,
1151 ti izađi na Otes-planinu
1152 i izvedi banovoga sina,
1153 vada ti je petnaest dana.”
1154 Kad je Rade knjigu načinio,
1155 bane hitro knjigonošče nađe.
1156 Ode knjiga na tursku Udbinu.
1157 Kad Osmanu knjiga dolazila,
1158 pa on vidje šta mu knjiga kaže,
1159 to Osmanu vrlo milo bilo.
1160 Tako stade nekoliko dana.
1161 Kad se vada premaknula bila,
1162 oprema se Osman-bajraktare,
1163 dobro sprema banovoga sina.
1164 Osman pođe iz turske Udbine
1165 i odvede pet stotina druga,
1166 odvedoše banovoga sina.
1167 Osman dođe na Otes-planinu,
1168 tu je bio tri bijela dana.
1169 Kad četvrto jutro osvanulo,
1170 dok evo ti uz planinu bana,
1171 bane vodi uskok-Radovana.
1172 Kada bane na Otesu dođe,
1173 tu se sasta s Osman-bajraktarom.
1174 Pitali se za mir i za zdravlje.
1175 Na Otesu roblje izmijenaše:
1176 ode bane natrag u Zadarje,
1177 Osman ode natrag u Krajinu
1178 i odvede uskok-Radovana
1179 i sa njime dilber-Anđeliju.
1180 Osman sađe u tursku Krajinu,
1181 sa gradova pukoše topovi,
1182 Krajišnici šenluk učiniše.
1183 Ne znam više, rodile mi višnje!
1184 Vita jelo, diži brdu grane,
1185 da su našoj braći zdravo glave!
