Осман бајрактар жени Омербега од Печуја
0001 Вино пију два бега силена
0002 У Печују граду каменоме:
0003 Једно побро беже Омербеже,
0004 А друго је беже Мехмедбеже.
0005 Оби побре хладно пију пиће
0006 А у кули бега Омербега.
0007 Код два бега већ нико не пије,
0008 Већ код сваког дванаест делија,
0009 Они бегом подвиш стоје руке.
0010 Оба бега хладно пију пиће,
0011 Бег Мехмедбег шенли и весело,
0012 А Омербег нујан и зловољан.
0013 Онда беже вели Мехмедбеже:
0014 „Омербеже, мио побратиме!
0015 И до сад смо хладно пили пиће,
0016 Вавик си шенли био па весело,
0017 Што си нујан сада па зловољан?“
0018 Омербеже своју диже главу:
0019 „Мехмедбеже, мио побратиме,
0020 Лако ј’ теби шенли пити пиће!
0021 Јер кад, побро, билој кули сидеш,
0022 Испред тебе с’ вирна шеће љуба,
0023 А чедо ти с’ уз колино прима;
0024 А вид’, побро, беже Мехмедбеже!
0025 Моја младост у старост окрену,
0026 А ја љубе код оџака нејмам,
0027 А стара ми остарила нане.
0028 Још Бог не до, да свијет промине,
0029 Нико ми нема хлиба укувати,
0030 Вен ја остах, побро, неожењен,
0031 Већ ми младост у старост окрену.
0032 Гди би себи нашо дивичицу,
0033 Ја не могу мајци пријатеља;
0034 Гдје би мајци нашо пријатеља,
0035 Онди за ме нејма дивичице:
0036 Дуга ј’ носа, а пократких коса,
0037 А така је несритна дивојка.“
0038 Њему беже вели Мехмедбеже:
0039 „Е мој побро, беже Омербеже!
0040 Чудну теби знадем дивичицу.
0041 Врло ј’ липа, анџак на далеко:
0042 Ено је, побро, гори уз Дунаво,
0043 На Дунаву ниже Коморхана,
0044 На широком пољу Пученику.
0045 Има кула Равнар-генерала,
0046 У њег Мара, липа дивичица:
0047 Ено теби липе дивичице!
0048 А у тебе за доста делија,
0049 Могу теби Пученику сићи
0050 Билој кули Равнар-генерала,
0051 Теби, побро, Мару уходити,
0052 А Омербег, тебе оженити.“
0053 Кад чу беже, тад делије викну:
0054 „Давор мојих дванаес делија!
0055 Ко б’ кидисо, сишо Пученику
0056 Билој кули Равнар-генерала
0057 Уходити Мару Равнареву,
0058 Не би л’ бега оженио свога?“
0059 А кад чуло дванаес делија,
0060 Све делије ником поникоше,
0061 А у црну земљу погледаше,
0062 Не погледа Осман бајрактару,
0063 Нег подвикну бега Омербега:
0064 „Бег Омербег од нашег Печуја!
0065 Ево ј’ мајка родила јунака.
0066 А сестрица брата одњихала
0067 На чистоме крилу дивојачком.
0068 Који ће ти Пученику сићи,
0069 Теби липу Мару уходити,
0070 Липом Маром тебе оженити.“
0071 Кад Омербег те разабра ричи:
0072 „Та Османе, од рамена крило!
0073 Ти ми. сине, Пученику не ћеш
0074 Билој кули Равнар-генерала,
0075 Па да би се већ не оженио!
0076 Јер мореш ли упетити вриме:
0077 Кад нам паша учини весеље
0078 На Канижи Хасанпаша Тиро,
0079 Ево нема нег три годинице,
0080 Он сунети два посовца сина,
0081 Па он нишан меће и обдуљу.
0082 Од Печуја коње посидосмо,
0083 Драго дите, на нашу Канижу,
0084 Да гледамо нишан и обдуљу.
0085 Кад сиђосмо под нашу Канижу,
0086 У Канижи конак учинисмо,
0087 А у јутро рано подранисмо
0088 Код сараја Хасанпаше Тире.
0089 Ал се јутру петак пригодио:
0090 Изводе се ати под Канижу,
0091 Да обдуљу трчу под Канижом;
0092 А печујски пукоше топови.
0093 Ми се, бајро, коњма појагмисмо,
0094 Потекосмо под Печуј камени,
0095 Допадосмо до јадног Печуја:
0096 Ал се пуше печујски оџаци,
0097 Кукају старе мајке по сокацих,
0098 Преврћу синке мртве и рањене
0099 По оградах па по башчелуцих.
0100 А ти Осман знадеш бајрактару.
0101 Ми викнусмо на наше тобџије,
0102 А тобџије пале по топових.
0103 Кад пукоше печујски топови,
0104 Мој Османе, и два и три пута,
0105 Ми питамо наших Печујана:
0106 ,Ко удари на Печуј камени?’
0107 Нами наши Печујани кажу:
0108 ,Удари Иван, дите Равнарево.’
0109 Ко нам, бајро, ту под Печуј сиде?
0110 Ал нам сиде Хасанпаша Тиро,
0111 А уз њега млади Канижани.
0112 Ко нам, бајро, још под Печуј сиде?
0113 Од Цојлука Делибеговићу.
0114 Ко нам, бајро, још под Печуј сиде?
0115 Од Варада Махмутпаша стари.
0116 Ко нам, бајро, још под Печуј сиде?
0117 Од Будима будимски валија
0118 Хем уз њега силовита војска.
0119 Када нам се сила искупила,
0120 А ми силну подигосмо војску,
0121 Па пређосмо преко Драве хладне,
0122 Окренусмо под Ружару црну.
0123 Док приђосмо на Ружару клету.
0124 Ишли вас дан па сву ноћцу црну,
0125 Спушћасмо се Раби на Клакарско,
0126 А у јутру сиња магла пала
0127 Прико Рабе по Јагодском клету,
0128 Ми кушамо, моје дите драго,
0129 Даде л’ Раба брода на себика:
0130 Даде Раба брода на себика,
0131 А ми хладну Рабу пригазисмо.
0132 Што мли Иван, дите Равнарево,
0133 Да су унђурски ати пошугати,
0134 А јунаке куга поморила,
0135 Да за њим нико не сми на Јагодско:
0136 На Јагодском силу уставио,
0137 А поредо глиде и параде,
0138 А поредо сужње од Печуја,
0139 Разапео шатор на Јагодском,
0140 Сивац му се крај шатора вода.
0141 Устависмо силовиту војску,
0142 Шест стотина прид њоме бајрака,
0143 Онда викну будимски везиру
0144 На име нашег имам-ефендију.
0145 Ефендија ђулбек заучио,
0146 Ви с’ тргосте дица бајрактари.
0147 Од то, бајро, шест стотин бајрака,
0148 Нико теби ујагмит не може,
0149 Мој Османе, ни дорату твоме,
0150 Ти си први муну ујагмио,
0151 Ти си први глиде потргао,
0152 На се с’ први пушке измамио,
0153 Ми остали ударисмо Турци.
0154 Кад види Иван, шта је у нас војске,
0155 Он побиже а на сивцу своме,
0156 Ти си за њим наметно дората,
0157 Ћеро си га низ Јагодско равно,
0158 Мој Османе, три пуна сахата,
0159 Низ Пученик шест пуних сахата
0160 Све до куле Равнар-генерала;
0161 А брз сивац сина Равнарева,
0162 Ти га, бајро, сустигнут не може,
0163 Утече ти Иван на срамоту
0164 На Пученик а у билу кулу,
0165 А ти срдит поврати дората,
0166 Све ти кунеш црногривца свога:
0167 ,Нека те, доре, штета те одхила!
0168 Та да Бог да, ујели те вуци,
0169 Ја те горски одвели хајдуци,
0170 Кад Ивана стигнути не може!’
0171 Ја те, бајро, шуткам на Јагодском,
0172 Знаш, Османе, моје дите драго!
0173 Онда су те дикле упенгале,
0174 Па су тебе у пенгу ставиле,
0175 Тебе, бајро, и дората твога,
0176 Па ти пута Пученику нејма
0177 Билој кули Равнар-генерала.“
0178 Кад чу Осман, тад бега подвикну:
0179 „Та Омербег од нашег Печуја!
0180 Ево нејма нег три дана била,
0181 Како сам свога протиро дората
0182 Испод куле Равнар-генерала;
0183 Јер има кула Пилип-генерала
0184 Ниже куле Равнар-генерала,
0185 У њег Јеле, моја јауклија,
0186 Ја јој вавик идем до пенџера.
0187 Ја ћу кули сићи Равнаревој,
0188 Теби липу Мару уходити,
0189 А Омербег, тебе оженити.“
0190 То му рече, па на ноге клиси,
0191 Па окрену кули и авлији.
0192 Уђе бајро у своју одају,
0193 Па са себе снима ђеисију,
0194 Из сандука другу извадио:
0195 Мор-чакшире, којашин-доламу,
0196 Долами пуца стеже на седмеро,
0197 А утеже буча на прсима.
0198 Над обрву шкрљку позлаћену,
0199 Сва јој стриха златом искаљата,
0200 Више ње се златна круна свитли,
0201 Па пониско ћорду поспуштио
0202 Баш ко носе приморски Шпањури.
0203 Истом с’ Осман спреми бајрактару,
0204 Њему нане у одају ујде,
0205 Сузе проли, а грлом подвикну:
0206 „Нека те, Јеле Пилип-генерала,
0207 Али си мога узмамила сина!“
0208 Њојзи Осман вели у одаји:
0209 „Куку, моја остарила нане!
0210 Не кун’ мени Јеле дивичице,
0211 Мени је мила, суђена ми била!
0212 Ван ја хоћу Пученику сићи
0213 Билој кули Равнар-генерала,
0214 Уходит ћу Мару Равнареву,
0215 Не би л’ бега нашег оженио,
0216 Омербега од нашег Печуја.“
0217 А кад чула остарила нане:
0218 „Хај Османе, хаиром ти било!“
0219 Онда Осман до дората сиде,
0220 Чул обали, а седло навали,
0221 Па по седлу пули рисовину:
0222 Рисовина штитом оптрачита,
0223 На около срмали ширити,
0224 А све из њих тулије од злата,
0225 Из тулија сићани синџири,
0226 А на њима игле позлаћене.
0227 По шпањурску сигура дорина,
0228 О њем пушке виша даничкиње.
0229 Кад бајрактар изведе дорина,
0230 ,Јанлах’ рече, на дората фрци,
0231 Под бајром се дорат покупио.
0232 Појаха га Осман бајрактару
0233 Испод куле бега Омербега,
0234 Гледају га два бега силовна.
0235 Кад га беже види Омербеже,
0236 Сузе проли беже на пенџеру:
0237 „Та Османе, рано до еџела,
0238 Конда тебе већ видити не ћу!
0239 Да сам знао, да ћеш Пученику
0240 А до куле Равнар-генерала,
0241 Ево т’ вира Омербега твога,
0242 Не б’ те посло кули Равнаревој,
0243 Ја да би се већ не оженио.“
0244 А кад беже чуо Мехмедбеже:
0245 „Муч’ Омербег, ниси женска глава,
0246 Нека иде Осман Пученику!“
0247 Осман јаше на дорину своме
0248 Вас дуг данак па сву ноћцу црну.
0249 А док Раби на бродове сиде,
0250 Он пригази Рабу воду хладну,
0251 Уз Јагодско окрену дорина.
0252 Осман не ће шехер-Коморхану,
0253 Већ он иде Пученику кули,
0254 Билој кули Равнар-генерала.
0255 Док изајде на Пученик бајро,
0256 Ал Пученик огријало сунце,
0257 Дорат бајру главом заклонио,
0258 Прико њега пињу прибацује,
0259 На сапих му каља рисовину:
0260 Он погледа кули Равнаревој.
0261 Осман млиде, нико га не гледа,
0262 Ал гледа Иван, дите Равнарево.
0263 Кад угледа, тад солдате викну:
0264 „Давор мојих тридесет солдата!
0265 Ето нами Осман-бајрактара
0266 Од Печуја бега печујскога,
0267 Немојте с њиме кавге учинити!
0268 Ви не знате Осман-бајрактара:
0269 Још да вас је тријес на авлији,
0270 Сви би лудо главе погубили.
0271 Већ ћу и ја на авлију сићи,
0272 Обгрнут ћу буча нимачкога,
0273 Под њег мача врћи зеленога,
0274 Приварит ћу Осман-бајрактара,
0275 На авлији мачем ударити.“
0276 Иван млиде, то нико не чује,
0277 Ал слуша Мара Равнар-генерала.
0278 Намах липа пенгу извадила:
0279 Је ли Осман бега печујскога,
0280 Је ли бајро од Печуја главом,
0281 Је ли дорат Осман-бајрактара.
0282 Пенгу гледа, у бајру погледа:
0283 Ал јој пенга Осман-бајрактара,
0284 Бели је дорат Осман-бајрактара,
0285 Па се Мара бајри побојала.
0286 Кад јој Иван буча обгрнуо,
0287 Под њег мача метно зеленога,
0288 Ал вид’дере Маре Равнареве,
0289 Јер за братом пошета госпоја.
0290 А кад Осман утира дората,
0291 На авлији добро јутро викну,
0292 Отприми му тридесет солдата,
0293 А бајрактар са дората фрци.
0294 А кад бајро угледа Ивана,
0295 Попушћа дору, па Ивану дојде,
0296 Јутро викну сину Равнареву,
0297 А Иван му Бога отпримио:
0298 „Да си здраво, Осман-бајрактару!“
0299 Ал се Осман на дору окрену:
0300 „Нека те, доре, сам те Бог убио!
0301 Ал си налик на коња дората,
0302 На дората Осман-бајрактара!
0303 Ал ћу с тебе главу изгубити,
0304 Та Иване, слатки господине!
0305 Ово т’ Осман није бајрактару,
0306 Нег је ово Миле бајрактару
0307 Од Пожуја, града ћесарова,
0308 Гдје но стоје столи ћесарови
0309 Баш од оне цркве Деспотаче.“
0310 Када чула Мара Равнарева,
0311 Потече бајри, па пољуби руку:
0312 „Јеси л’, Миле, здраво, побратиме?
0313 Је ли здраво по вашем Пожују,
0314 Хем господин од Пожуја бане,
0315 Хем по цркви бутум духовници?“
0316 „ „Јесу здраво, Богом посестримо!“ “
0317 Онда Мара брату полетила:
0318 „Иване брате драги од матере!
0319 Кад сам, брате, код Пожуја била,
0320 Умила нисам у цркву унићи:
0321 Така је добра црква Деспотача.
0322 Тај ме је Миле за руку узео,
0323 Прид свакога свео свештеника,
0324 Ја узела мису па месвесу.
0325 Па знаш, брате, мој Иване драги,
0326 Свуд ме Миле по цркви проводо,
0327 Свуд по цркви, па и покрај цркве.
0328 Ја сам тада њега побратила,
0329 Он је мени за братство примио.“
0330 Кад чу Иван, тад му погрмио:
0331 „Не остај, Миле, мени, побратиме!
0332 Ово је у нас на турској граници:
0333 Таки је дорат Осман-бајрактара,
0334 Таки су брци Осман-бајрактара,
0335 Јер ме је тиро низ Јагодско равно,
0336 Низ Пученик шест пуних сахата,
0337 Печују кад сам војску поводио.“
0338 Он Османа узе за десницу,
0339 Поведе га у ћемерли кулу,
0340 На свион га миндер посадио,
0341 Од вуне није, нег од перутине,
0342 Замаче се бајро до пушака.
0343 А подвикну дите Равнарево:
0344 „Маро, сестро од матере драга.
0345 Браћи својој ти понеси пића,
0346 Понес’ пића, да се напијемо!“
0347 Мара с’ трже, носи ботурицу,
0348 Хем у руци чаше цаклењаче,
0349 Па им Мара сиде на скемлију,
0350 Њима пиће лива па додаје:
0351 Све Осману по по чаше лива,
0352 А Ивану по дви пуне даје,
0353 Иван пије конда га пролива.
0354 Њему Осман вели бајрактару:
0355 „Та Иване, дите Равнарево!
0356 Гди ти је ћаћа Равнар генералу?“
0357 „ „Отишо је, побро, Коморхану
0358 На весеље коморханском бану,
0359 Ево сада пуна недиљица,
0360 Још ће бити дви пуне недиље.
0361 Бан проводи велико весеље,
0362 Жени сина, а крсти синовца.“
0363 Кад то Осман чуо бајрактару:
0364 „Та Иване, мио побратиме,
0365 Ја сам момак, а ожењен нисам,
0366 Онде пуно има дивојака,
0367 Ја ћу, побро, Коморхану сићи,
0368 Не би л’ танких виђо Мађарица.“
0369 Кад чу Иван, тад грлом подвикну:
0370 „Нејди, побро, не шали се главом!
0371 Онде ј’ ћаћа Равнар генералу,
0372 У њега је пенга Османова,
0373 Таки ј’ дорат Осман-бајрактара,
0374 А таки су брци Османови:
0375 Миле, нејди, изгубит ћеш главу!“
0376 Кад чу Осман, тад грлом подвикну:
0377 „Та Иване, мио побратиме!
0378 Кад вам је Осман тако дотужио,
0379 Цекај ме овде још четири дана!
0380 Ево т’ вира Миле побратима:
0381 Пето јутро када нам осване,
0382 Овде ћу ти сићи у одају,
0383 Ја. ћу т’ главу снити Османову,
0384 Ја Османа ја довести жива,
0385 Па ће овде с тобом говорити,
0386 Вире ми, побро, у твојој одаји.“
0387 Све се Иван из грохота смије,
0388 Пиће пије, канда га пролива,
0389 Све му сестра по дви пуне даје.
0390 А кад јој се Иван понапио:
0391 „Маро сестро од матере драга!
0392 Ја с’ напио, идем у одају,
0393 Ти опреми Милу побратима,
0394 Подај Мили стотину цекина,
0395 Јер ћ’ у Печуј ићи међу Турке,
0396 Не би ли се мого напојити,
0397 Избавит ми главу Османову.“
0398 Мара рече: „Не старај се с тиме!“
0399 Поведе га у другу одају,
0400 Она брата леже на миндеру,
0401 Па на врата браву набацила,
0402 Поврати се Осман-барјактару:
0403 „Та Османе бега Омербега!
0404 Малим теби твоја оста глава,
0405 Малим, куку, од брата Ивана!“
0406 Онда Осман вели бајрактару:
0407 „ Јере, Маро, Богом посестримо?“
0408 „ „Он је мача врго а под буча,
0409 Ја сам теби главу обранила.
0410 Већ Османе, бегов бајрактару!
0411 Је л’ ти беже здраво на Печују,
0412 Са шта бега од Печуја нејма,
0413 Османе бајро, за три годинице?
0414 Код мене је виру оставио
0415 Омербеже, да ће ме узети,
0416 А ја бегу, да ћу за њег поћи.
0417 Ал се ј’ беже другом оженио,
0418 Па ме не ће за љубу узети?“ “
0419 Њојзи Осман тихо говорио:
0420 „Липа Маро Равнар-генерала!
0421 Омербег се није оженио.
0422 Док је тебе још на Пученику,
0423 Вире ми се оженити не ће,
0424 Јер је теби тврду виру дао,
0425 А ти бегу, да ћеш за њег поћи.
0426 Ван чуј, Маро Равнар-генерала!
0427 Сад сам, драга, дошо Пученику
0428 Тебе липу Мару уходити.
0429 Чекај мене још четири дана,
0430 Ето т’ вира Осман-бајрактара,
0431 Свести ћу ти. бега од Печуја
0432 Пето јутро овде на авлију.“
0433 А кад чула Мара Равнарева,
0434 Трже с’ липа у другу одају,
0435 Изнесе му стотину дуката,
0436 Узе Осман, Мари проговара:
0437 „Липа Маро Равнар-генерала!
0438 Сад ја идем кули Пилиповој
0439 Видити Јелку, своју дивичицу,
0440 Повратит ћу дору Пученику
0441 Низ Јагодско, ако Бог да здравље
0442 Низ Јагодско до Печуја била
0443 Пораз твога бега Омербега.“
0444 То јој рече. појаха дората,
0445 Испрати га Мара на авлију.
0446 Он окрену кули Пилиповој,
0447 На авлијнска врата ударио.
0448 Кад погледа бајро на авлију,
0449 На авлију вода доведена,
0450 Из ње бије за седам фискија,
0451 А код воде чаше позлаћене.
0452 Код воде су два бора зелена,
0453 Под њима је софа намишћена,
0454 На около шимшир-трабозани,
0455 А калајли жицом пофатани,
0456 По софи је прострта простирка,
0457 А по сриди свилени миндери,
0458 На шиљтету лежи маџарица.
0459 Како ј’ липа ноне опружила,
0460 Биле јој се ноне по шиљтету
0461 Баш ко груда пролитнога снига,
0462 По јастуку руке разбацила,
0463 Оби с’ руке биле у дивојке
0464 Баш ко крила у тице лабуда.
0465 Кад је Осман оком сагледао,
0466 У њег вишња-боја ударила,
0467 Дору куцну казан-узенђијом,
0468 Дорат цикну, па се покупио,
0469 Прве чавле код софе бацио.
0470 Осман јутро дивичици викну,
0471 Она прими, сиде на шиљтету:
0472 „Да си здраво, Осман-бајрактару!
0473 Који тебе врази донесоше,
0474 Које тебе довијаше виле?“
0475 „ „Та Јелице, липа дивичице!
0476 Твоја ме је жеља доћерала.“ “
0477 „Та Османе, иза горе сунце!
0478 Три пут си ми тврду виру дао,
0479 Моје јање, да ћеш ме узети,
0480 А ја теби, да ћу за те поћи.
0481 Ако ме сада ти понити не ћеш,
0482 Моја те вира сад на путу срила!“
0483 Њојзи Осман вели бајрактару:
0484 „Е Јелице, бисерова грано,
0485 Необрата па неполомита!
0486 Де ме чекај још дана четири!
0487 Гдје т’ је ћаћа Пилип-генералу?“
0488 „ „Отишо је шехер-Коморхану
0489 На весеље коморханском бану
0490 Ево сада пуна недиљица,
0491 Још ће бити дви пуне недиље.“ “
0492 „Давор Јеле, бисерова грано!
0493 Ходи, драга, појд’ по Пученику,
0494 Па накупи тријес’ дивојака,
0495 Уфати ми коло на авлији,
0496 Пето јутро писму ’ш запивати,
0497 Ја ћу с тобом коло уфатити.
0498 Сад ја бегу одох и Печују,
0499 Омербега свог ћу свести Мари,
0500 Ето мене теби на авлију
0501 Пето јутро у рађање сунца.“
0502 То рекоше, па се растадоше,
0503 А бајрактар окрену дората,
0504 Бајро јаше низ Пученик клети.
0505 Када бајро на Јагодско пријде.
0506 Већ му оде за заставу сунце.
0507 Дору јаше, а дори кидише
0508 Сву ноћке Осман камену Печују.
0509 Када бајро у Печуј дојаха
0510 Билој кули бега Омербега:
0511 Још два бега хладно пију пиће,
0512 Опазише Осман-бајрактара,
0513 Оба њему хожђелдију вичу.
0514 Њега пита беже Омербеже:
0515 „Јеси л’ Осман здраво бајрактару,
0516 Јеси л’ мени Мару уходио?“
0517 „ „Беже, јесам, виру ти задајем,
0518 Липој Мари виру оставио.
0519 Да ћу те свести до дана четири
0520 Пето јутро на Пученик кули.
0521 Већ Омербег од нашег Печуја!
0522 Купи, беже, шес’ хиљад коњика,
0523 Све атлије, миздреклије сама.
0524 Ево т’ вира Осман-бајрактара:
0525 Сад три дана и три ноћи црне,
0526 Како санка боравио нисам,
0527 Већ ја кули идем и авлији
0528 Мало лећи, санак боравити,
0529 А ти купи, беже, коњанике
0530 До у јутру, док изајде сунце.“
0531 Бег му рече: „Не старај се с тиме!“
0532 А два бега на ноге скочише,
0533 Оба бега купе коњанике.
0534 Када Осман својој кули дојде,
0535 Дочека га на авлији мајка,
0536 Под њим старка уфати дората,
0537 Њојзи Осман вели бајрактару:
0538 „Давор стара на авлији нане!
0539 Немој мога доре распремати,
0540 Сутра ми ваља бајрака понити
0541 А пред нашим бегом Омербегом
0542 Пученику, кули Равнаревој.“
0543 Оде Осман у халват-одају,
0544 Ал не снима своје ђеисије,
0545 Већ он у њој леже по миндеру.
0546 А стара му провађа дората,
0547 Устаче му арпу угрухату.
0548 Стара мати рано подранила,
0549 Па дората тимар учинила,
0550 Нахранила, ата напојила,
0551 Извела га, вода по авлији,
0552 А већ жарко искочило сунце,
0553 Пробудило Осман-бајрактара.
0554 Кад погледа Осман са пенџера:
0555 Сав му Печуј огријало сунце,
0556 Он погледа кули Омербега,
0557 Ал угледа шес’ хиљад коњика.
0558 Кад погледа бајро на авлију:
0559 Стара мати дели-дору вода,
0560 Осман сузе проли из очију,
0561 Узе бајрак бајро са чивије,
0562 Снесе бајрак до дората свога,
0563 Па удари бајрак на мерају.
0564 Кад бајрактар на дората фрци,
0565 Са дората бајрак ујагмио,
0566 Дору кита куцну од бајрака,
0567 Дорат цикну, па се покупио.
0568 Јадна мати од срца уздаше:
0569 „Та Османе једини у нане,
0570 Конда те нане већ видити не ће!“
0571 Вид’ Османа, окрену дората
0572 А под кулу бега Омербега.
0573 Кад дотира црногривца свога.
0574 Са дората бегом салам викну,
0575 Оба бега салам отпримила:
0576 „Гдје с’ Османе, ако Бога знадеш!
0577 Окрећи, бајро, куд ћеш окрећати!“
0578 Њима Осман рече бајрактару:
0579 „Знам, Омербег, куд ћу окрећати.“
0580 Дигоше се два бега силена,
0581 Подигоше шест хиљад коњика,
0582 А пред њима Осман бајрактару:
0583 Вас дан јашу и сву ноћцу црну.
0584 Кад сиђоше до Рабе ледене,
0585 Пригазише Рабу на Клакарском,
0586 Окренуше низ Јагодско клето,
0587 А Јагодско огријало сунце.
0588 Када близо Пученику дошли,
0589 Тад подвикну Осман бајрактару
0590 Свог јамака Мују бајрактара:
0591 „Ово ј’ пето јутро освануло,
0592 Ја Ивану виру оставио,
0593 Да ћу му јутрос на Пученик доћи,
0594 Ја извести ја Османа жива,
0595 Ја изнити Османову главу,
0596 Ја с Иваном да ћу говорити.
0597 Ево ти, Мујо, бајрак од менека:
0598 Чувај бајрак, моју очевину!
0599 А Омербег, од Печуја главо,
0600 Ти примакни чету Пученику,
0601 Устави је, па на сунце гледај!
0602 Кад ти сунце будне на кушлуку.
0603 Појагмите с’ кули Равнаревој,
0604 Ја ћу вами кулу отворити
0605 И авлију Равнар-генерала.“
0606 „ „Хајд’, Османе, то је брига моја!“ “
0607 То рекоше, виш се растадоше.
0608 Осман бајро потира дората,
0609 Све с’ од њега пиња отискује,
0610 Угледа га дите Равнарево,
0611 На авлији на солдате викну:
0612 „Давор мојих тридесет солдата!
0613 Ето нами Миле бајрактара,
0614 Од Пожуја Миле побратима!
0615 Кад не гони он Османа жива,
0616 Бели носи Османову главу.“
0617 Уђе Осман, добро јутро викну,
0618 Отприми му тридесет солдата,
0619 А Осман им са дората фрци,
0620 Дорату је дизгун забацио,
0621 Сам се дорат по авлији вода.
0622 А кад бајро уз мостове кули:
0623 Сиди Иван, дите Равнарево,
0624 Њему Осман добро јутро викну.
0625 Отприми Иван, а на ноге клиси:
0626 „Гдје си, Миле, од нашег Пожуја?“
0627 „ „Ево ме, побро, драгом Богу фала!“ “
0628 Иван сестру повикује Мару:
0629 „Понес’, ’сестро, пиће у одају!“
0630 Упаде Мара Равнар-генерала,
0631 Она до три носи ботурице,
0632 А у руци чашу цаклењачу:
0633 Њима липа хладно лива пиће.
0634 Иван често гледа са пенџера.
0635 Када Иван једноч погледао,
0636 Он угледа испод куле биле,
0637 Гдје се њему јагме коњаници
0638 Управ кули Равнар-генерала,
0639 А пред њима бега Омербега
0640 На алату ка на горској вили,
0641 Ал не види Осман-бајрактара.
0642 Стаде вика Равнарева сина:
0643 „Еј солдати у мојој авлији,
0644 Претворите од авлије врата!
0645 Ето нама Печујана младих,
0646 А пред њима бега Орнербега.“
0647 Кад то чуо Осман бајрактару:
0648 „Еј Иване, дите Равнарево!
0649 Ово ј’ пето јутро освануло,
0650 Јесам ли ти овде бесидио,
0651 Да ћу ти свести Осман-бајрактара.
0652 Ја његову ја донити главу,
0653 Па да ће јутрос с тобом говорити?
0654 Ово ј’ Осман, што с тобом говори,
0655 Немој рећи, да сам преварио!“
0656 Иван скочи, да мача ујагми,
0657 Осман прије сабљу извадио,
0658 Па удари сина Равнарева.
0659 На авлији с’ огањ приломио,
0660 Јер удари беже на авлију.
0661 У авлији дочекаш’ солдати;
0662 А док Осман спаде низ мостове,
0663 Намах фрци на дората свога,
0664 Па погуби дванаес’ солдата,
0665 Од авлије отворио врата.
0666 Кад упаде беже у авлију,
0667 Осман бајро викну Омербега:
0668 „Та Омербег од нашег Печуја!
0669 Роби кулу, а ватром не пали:
0670 Ти се немој главом пошалити,
0671 Јер је Равнар још код Коморхана,
0672 Прије б’ наске сишо на Јагодско,
0673 Мого би нам ставити бусију;
0674 А ја кули идем Пилиповој
0675 Пораз Јеле Пилип-генерала.“
0676 А подвикну Мују бајрактара:
0677 „Побратиме, Мујо бајрактара,
0678 Дај ми сада бајрак-очевину!
0679 Давор мојих тријес’ побратима,
0680 Хајте са мном кули Пилиповој!“
0681 Када Осман бајрак ујагмио,
0682 Бајро с’ ату пови по перчину,
0683 А уз њега тријес’ коњаника.
0684 Док допаде на халват-авлију,
0685 Ал му Јеле коло уфатила,
0686 Игра код ње тријес’ дивојака.
0687 Упаде Осман у халват-авлију:
0688 На авлији бајрак ударио,
0689 У дивно се коло уфатио,
0690 А до њега Мујо бајрактару.
0691 Мало дикле коло окренуле
0692 И у колу писму запивале.
0693 Осман викну конда се помами:
0694 „Дедер, браћо, да сад походимо!“
0695 Сваки липу поведе дивојку:
0696 Осман Јелу Пилип-генерала,
0697 Побигоше побре од авлије,
0698 Плахо ате гоне низ Пученик.
0699 Угледаше бега Омербега
0700 И код њега шес’ хиљад коњика.
0701 Окрену се Осман бајрактару:
0702 Ал се пуши кула Равнарева.
0703 Допаде Осман, Омербега викну:
0704 „Јер упали кулу Равнареву?“
0705 „ „Не знам, бајро, ко је упалио!“ “
0706 „Сад ћеш чути, што ти чуо ниси.“
0707 Истом с’ бајро с бегом приговара,
0708 А на кули тргли мужарови,
0709 Оде јека шехер-Коморхану.
0710 А кад чуо Равнар генералу,
0711 Потече побри бану коморханском:
0712 „Побратиме, коморхански бане,
0713 Дај дер мени од себе шицаре!“
0714 Он му даде дванаес’ хиљада.
0715 Намах Равнар фрци на риђана,
0716 А потира силовиту војску,
0717 Прије бега на Јагодско сиде
0718 Липо ладној Раби до Клакарског,
0719 А Омербег јаше низ Јагодско.
0720 Кад угледа беже Омербеже,
0721 Гдје се игра помаман риђане,
0722 Риђан маман Равнар-генерала,
0723 Тад Омербег на Османа викну:
0724 „Вид’ дер, сине, Осман-бајрактару!“
0725 „„Видим, беже, бајре не желио!
0726 Јесам ли ти, беже, говорио,
0727 Да не палиш куле Равнареве?“ “
0728 Бег притира помамна алата,
0729 Са алата из све главе виче:
0730 „Чија ј’ војска, чија ли управа?“
0731 Њега Равнар виче генералу:
0732 „Та Омербег од турског Печуја!
0733 Ово ј’ војска Равнар-генерала,
0734 Моја војска и моја управа:
0735 Ван Омербег од турског Печуја!
0736 Јеси л’ трчо мојој кули билој,
0737 Јеси л’ моју Мара уфатио,
0738 Мог Ивана главом раставио?
0739 Проћи не ћеш ни плина провести
0740 Сад брез рана ја брез мртвих глава.“
0741 Тад Омербег одјаха алата,
0742 Оба бега чадор разапела,
0743 А Омербег сузама пролива:
0744 „Османе бајро, ја што ћемо сада?“
0745 „ „Муч’, Омербег, једна женска главо!
0746 Није с’ тако лако оженити
0747 ’Наком Маром Равнар-генерала!
0748 Ваља, беже, ћорду крвавити
0749 Хем десницу до рамена руку!
0750 Ван Омербег, од тог фајде нејма,
0751 Од ударца још нам вакта нејма,
0752 Ово ј’ жарко на приходу сунце,
0753 Већ ћемо овде конак учинити,
0754 Па у јутро рано ударити.“
0755 Свако туде ата одјахао,
0756 Водају се ати празовити,
0757 А тавна се уноћала ноћца.
0758 Два бега сву ноћ сана не имали,
0759 Чувају се и код њих коњици.
0760 А кад жарко већ изајде сунце,
0761 Онда Осман викну бајрактару:
0762 „Та Омербег од нашег Печуја!
0763 Ово нам је вакат ударати.
0764 Дедер бирај тријест ихтијара,
0765 Нек чувају робље и чадора,
0766 А ми ћемо, беже, ударати.“
0767 Дигоше се два бега силовна,
0768 Набираше тријест ихтијара,
0769 Оставише код чадора била,
0770 Ихтијари сабље повадише,
0771 Сваки пушку у мерају баци,
0772 Па чувају и робље и плина,
0773 А Омербег из све главе викну:
0774 „Дицо моја, моји соколови,
0775 Халал’те се један код другога!
0776 Ово данас ваља умирати.“
0777 Наприд пође Осман бајрактару,
0778 Дорату се пови по перчину.
0779 На њега се огањ отиснуо,
0780 А ситан се огањ приломио,
0781 Јагодско конда у абез окрену:
0782 Пуца пушка, никад не патише,
0783 Ћорда сива, а крв се пролива;
0784 А све тријес гледа ихтијара.
0785 Сиња пала магла по Јагодском,
0786 Не виђа се од мене до тебе,
0787 Није магла, што је од године,
0788 Већ од брза праха и олова,
0789 А од душе коњске и инсанске.
0790 Јер се душе диле на Јагодском,
0791 А из магле све ати излићу,
0792 Крвави ати, а брез сахибија:
0793 С тог ће млога закукати нане,
0794 Вирна љуба у род одшетати.
0795 Вид’дер бахта бега печујскога!
0796 У њега је шес’ хиљад коњика,
0797 Све атлије, сама миздреклије,
0798 А Јагодско с’ равно пригодило,
0799 Истргоше глиде на седмеро.
0800 Џењак био, па се разметнуо,
0801 По разбоју два бега ходају,
0802 Искупљају мртве и рањене.
0803 Сиња магла пала по Јагодском,
0804 А бег вије и Османа тражи,
0805 Нема њега ни жива ни мртва.
0806 Кад се магла диже Коморхану,
0807 Бег угледа бајрина дората,
0808 Код дората зелена бајрака,
0809 Бег притира косата алата,
0810 Ал угледа Осман-бајрактара,
0811 Гдје он јечи код дората свога,
0812 У руци му глава Равнарева.
0813 Равнар јандал лежи код риђана,
0814 А завија беже Омербеже,
0815 Он Османа све крвава љуби:
0816 „Мореш ли, бајро, ране приболити?“
0817 „ „Муч’, Омербег од нашег Печуја!
0818 Од ’ваких се рана не прибаља.
0819 Већ подигни бајрак на дората,
0820 Забаци дизгун ти дорату моме,
0821 А и своме косату алату,
0822 Узми мене на плећа јуначка,
0823 Носидер ме до чадора била!“
0824 Тад Омербег до дората дојде,
0825 Забаци дизгун, а бајрак подиже,
0826 Бајрактара на плећа узео,
0827 Донесе га до чадора била.
0828 Кад крвава метну код чадора,
0829 Али цикну Јелица дивојка:
0830 „Јадна ти сам, сриће худе ти сам!“
0831 Видидере два бега силовна!
0832 Јадне своје копају шехите.
0833 По Јагодском кад их покопаше,
0834 Тад рањеним сале поградише
0835 На два коња и копља четири,
0836 И Осману сале намистили,
0837 Више главе бајрак подигоше.
0838 Два ти бега војску подигнули,
0839 Тихо јашу, носе рањенике,
0840 Рањеници јече по салама,
0841 Ал их беже ни да гледа не ће,
0842 Само Османа гледа бајрактара.
0843 Бегу више кад би ићиндија,
0844 Њега Осман викну бајрактару:
0845 „Спушти мене на траву зелену,
0846 Сад је мени суђен данак дошо,
0847 Вире ми, беже, и вакат умрли.“
0848 Кад чу беже, цикну код носила,
0849 Он Османа сними са носила,
0850 Повали га на трави мераји,
0851 А бајрактар бегу бесидио:
0852 „Бег Омербег од нашег Печуја!
0853 Тако ти, беже, дина и курана,
0854 Мени ваља свијет проминити.
0855 Ја не жалим, што ћу умирати,
0856 Нег ми оста самохрана нане.
0857 Већ по Бога брате Омербеже!
0858 Ти са мене сними ђеисију,
0859 Не вод’ доре кули ни матери,
0860 Море нане сузама пролити,
0861 На те јој се жао учинити.
0862 Већ ћеш мене на сале дигнути,
0863 Носи мене до нашег Печуја,
0864 Укопај ме у бостану башчи,
0865 Нек ме нане гледа са пенџера,
0866 Јер већ сина нема никакога.
0867 Још Омербег, тако ти курана!
0868 Води, беже, обидве дивојке,
0869 Води обе, па се жени с њима!
0870 Кад ти и пир и весеље пројде,
0871 Хајде онда мојој кули билој,
0872 Одведи ми ти од куле мајку!
0873 Немој, беже, тако ти курана,
0874 Да ми с’ мајка по Печују скита,
0875 Доведи је својој кули билој,
0876 Ти је ради смрти дохранити
0877 Раз хатора свога бајрактара!"
0878 То му рече, па испушћа душу,
0879 А бег цикну код свог бајрактара.
0880 Бег на сале бајру подигнуо,
0881 Покрио га дугмали доламом,
0882 Дорат му се игра за носили,
0883 Сва му хаша крви искаљата.
0884 Кад се беже помоли Печују,
0885 Угледа нане Осман-бајрактара,
0886 Гдје носила иду у напритку,
0887 Прид носили бајрак угледала,
0888 За носили с’ дорат заиграва,
0889 Сва му хаша крви искаљата,
0890 Ату грива у крви огризла,
0891 Па потече нене низ авлију.
0892 Кад прид чету и бега изиде,
0893 Два јој бега турски салам дала,
0894 А старка им салам отпримила.
0895 Онда њима нене бесидила:
0896 „Јесте л’ здраво, два бега силовна,
0897 Јесте л’, бези, добро задобили?“
0898 Беже цикну, а нену подвикну:
0899 „Јесмо, нене, добро задобили.
0900 Ал изгубих Осман-бајрактара.“
0901 „ „Та Омербег, моје дите драго!
0902 И то је, сине, халик наредио.
0903 Курбани се раз бајрама хране,
0904 Мајке синке раз такога данка.
0905 Устави ми мог Османа сина.
0906 Да ја видим једињка Османа;
0907 Јер када сам родила Османа,
0908 Печујкиње биле на бабинах,
0909 Свака ј’ рекла, мушко сам родила,
0910 Да још видим једињка Османа:
0911 Је ли Осман мушки погинуо,
0912 Ал је, беже, женски погинуо.“
0913 Бег устави бајру и носила,
0914 Откри старка с Османа, доламу,
0915 Разапе му пуца на прсима,
0916 Ал на њему дваес’ грдних рана.
0917 Дваес’ рана од дваес’ пушака,
0918 Свака га је сприда ударила.
0919 Кад му нане ране угледала,
0920 На њега се мртва насмијала,
0921 Њега мртва три пут пољубила:
0922 „Халал ти, сине, што сам те родила,
0923 Тако ти, беже, дина и курана!
0924 Кад сам ’ваког потхранила синка,
0925 Понес’ ми га у бостан у башчу,
0926 Укопај га у бостану башчи,
0927 Да га гледам вавик са пенџера,
0928 Свако ћу га јутро погледати,
0929 Свако му јутро рахмет остављати.“
0930 Омербегу сузе ударише:
0931 Сврати дору у президе своје,
0932 Сврати кули оби дивичице.
0933 Са Османа сними ђеисију,
0934 Понесоше њега на носилих,
0935 Опремише Осман-бајрактара,
0936 Опремише, липо укопаше,
0937 Укопаше у бостану башчи,
0938 Сви Осману рахмет оставише,
0939 Отален се они повратише.
0940 Кад Омербег својој кули дојде,
0941 Сватови му око куле биле,
0942 Све ходају, а коње водају,
0943 Рањенике шаљу домовини.
0944 Видидере бега Печујскога!
0945 Радна му нане потурчи дивојке,
0946 Па с’ Омербег с њима оженио,
0947 Код Печуја проводи весеље,
0948 Мање није нег пуну недиљу.
0949 А кад њему све весеље пројде,
0950 Он окрену кули Османовој,
0951 Доведе стару Османову нану,
0952 Код своје је на миндер посади,
0953 Па подвикну беже Омербеже:
0954 „Слушкиње моје, не шал’те се главом!
0955 Боље двор’те Османову нану,
0956 Него моју по рођењу мајку,
0957 Јер је оно самохрана мајка,
0958 Ја ћу старку смрти дохранити
0959 Раз хатора Осман-бајрактара.
0960 Ево вам вира, четири слушкиње.
0961 Да б’ се на вас нане потужила:
0962 Мртвом ћу вам говорити главом.“
0963 Бег је старку смрти дохранио
0964 Раз хатора мртва Османова.
0965 Док је нене свијет проминила,
0966 Све јој добро код тог бега било.
