Osman bajraktar ženi Omerbega od Pečuja
0001 Vino piju dva bega silena
0002 U Pečuju gradu kamenome:
0003 Jedno pobro beže Omerbeže,
0004 A drugo je beže Mehmedbeže.
0005 Obi pobre hladno piju piće
0006 A u kuli bega Omerbega.
0007 Kod dva bega već niko ne pije,
0008 Već kod svakog dvanaest delija,
0009 Oni begom podviš stoje ruke.
0010 Oba bega hladno piju piće,
0011 Beg Mehmedbeg šenli i veselo,
0012 A Omerbeg nujan i zlovoljan.
0013 Onda beže veli Mehmedbeže:
0014 „Omerbeže, mio pobratime!
0015 I do sad smo hladno pili piće,
0016 Vavik si šenli bio pa veselo,
0017 Što si nujan sada pa zlovoljan?“
0018 Omerbeže svoju diže glavu:
0019 „Mehmedbeže, mio pobratime,
0020 Lako j’ tebi šenli piti piće!
0021 Jer kad, pobro, biloj kuli sideš,
0022 Ispred tebe s’ virna šeće ljuba,
0023 A čedo ti s’ uz kolino prima;
0024 A vid’, pobro, beže Mehmedbeže!
0025 Moja mladost u starost okrenu,
0026 A ja ljube kod odžaka nejmam,
0027 A stara mi ostarila nane.
0028 Još Bog ne do, da svijet promine,
0029 Niko mi nema hliba ukuvati,
0030 Ven ja ostah, pobro, neoženjen,
0031 Već mi mladost u starost okrenu.
0032 Gdi bi sebi našo divičicu,
0033 Ja ne mogu majci prijatelja;
0034 Gdje bi majci našo prijatelja,
0035 Ondi za me nejma divičice:
0036 Duga j’ nosa, a pokratkih kosa,
0037 A taka je nesritna divojka.“
0038 Njemu beže veli Mehmedbeže:
0039 „E moj pobro, beže Omerbeže!
0040 Čudnu tebi znadem divičicu.
0041 Vrlo j’ lipa, andžak na daleko:
0042 Eno je, pobro, gori uz Dunavo,
0043 Na Dunavu niže Komorhana,
0044 Na širokom polju Pučeniku.
0045 Ima kula Ravnar-generala,
0046 U njeg Mara, lipa divičica:
0047 Eno tebi lipe divičice!
0048 A u tebe za dosta delija,
0049 Mogu tebi Pučeniku sići
0050 Biloj kuli Ravnar-generala,
0051 Tebi, pobro, Maru uhoditi,
0052 A Omerbeg, tebe oženiti.“
0053 Kad ču beže, tad delije viknu:
0054 „Davor mojih dvanaes delija!
0055 Ko b’ kidiso, sišo Pučeniku
0056 Biloj kuli Ravnar-generala
0057 Uhoditi Maru Ravnarevu,
0058 Ne bi l’ bega oženio svoga?“
0059 A kad čulo dvanaes delija,
0060 Sve delije nikom ponikoše,
0061 A u crnu zemlju pogledaše,
0062 Ne pogleda Osman bajraktaru,
0063 Neg podviknu bega Omerbega:
0064 „Beg Omerbeg od našeg Pečuja!
0065 Evo j’ majka rodila junaka.
0066 A sestrica brata odnjihala
0067 Na čistome krilu divojačkom.
0068 Koji će ti Pučeniku sići,
0069 Tebi lipu Maru uhoditi,
0070 Lipom Marom tebe oženiti.“
0071 Kad Omerbeg te razabra riči:
0072 „Ta Osmane, od ramena krilo!
0073 Ti mi. sine, Pučeniku ne ćeš
0074 Biloj kuli Ravnar-generala,
0075 Pa da bi se već ne oženio!
0076 Jer moreš li upetiti vrime:
0077 Kad nam paša učini veselje
0078 Na Kaniži Hasanpaša Tiro,
0079 Evo nema neg tri godinice,
0080 On suneti dva posovca sina,
0081 Pa on nišan meće i obdulju.
0082 Od Pečuja konje posidosmo,
0083 Drago dite, na našu Kanižu,
0084 Da gledamo nišan i obdulju.
0085 Kad siđosmo pod našu Kanižu,
0086 U Kaniži konak učinismo,
0087 A u jutro rano podranismo
0088 Kod saraja Hasanpaše Tire.
0089 Al se jutru petak prigodio:
0090 Izvode se ati pod Kanižu,
0091 Da obdulju trču pod Kanižom;
0092 A pečujski pukoše topovi.
0093 Mi se, bajro, konjma pojagmismo,
0094 Potekosmo pod Pečuj kameni,
0095 Dopadosmo do jadnog Pečuja:
0096 Al se puše pečujski odžaci,
0097 Kukaju stare majke po sokacih,
0098 Prevrću sinke mrtve i ranjene
0099 Po ogradah pa po baščelucih.
0100 A ti Osman znadeš bajraktaru.
0101 Mi viknusmo na naše tobdžije,
0102 A tobdžije pale po topovih.
0103 Kad pukoše pečujski topovi,
0104 Moj Osmane, i dva i tri puta,
0105 Mi pitamo naših Pečujana:
0106 ,Ko udari na Pečuj kameni?’
0107 Nami naši Pečujani kažu:
0108 ,Udari Ivan, dite Ravnarevo.’
0109 Ko nam, bajro, tu pod Pečuj side?
0110 Al nam side Hasanpaša Tiro,
0111 A uz njega mladi Kanižani.
0112 Ko nam, bajro, još pod Pečuj side?
0113 Od Cojluka Delibegoviću.
0114 Ko nam, bajro, još pod Pečuj side?
0115 Od Varada Mahmutpaša stari.
0116 Ko nam, bajro, još pod Pečuj side?
0117 Od Budima budimski valija
0118 Hem uz njega silovita vojska.
0119 Kada nam se sila iskupila,
0120 A mi silnu podigosmo vojsku,
0121 Pa pređosmo preko Drave hladne,
0122 Okrenusmo pod Ružaru crnu.
0123 Dok priđosmo na Ružaru kletu.
0124 Išli vas dan pa svu noćcu crnu,
0125 Spušćasmo se Rabi na Klakarsko,
0126 A u jutru sinja magla pala
0127 Priko Rabe po Jagodskom kletu,
0128 Mi kušamo, moje dite drago,
0129 Dade l’ Raba broda na sebika:
0130 Dade Raba broda na sebika,
0131 A mi hladnu Rabu prigazismo.
0132 Što mli Ivan, dite Ravnarevo,
0133 Da su unđurski ati pošugati,
0134 A junake kuga pomorila,
0135 Da za njim niko ne smi na Jagodsko:
0136 Na Jagodskom silu ustavio,
0137 A poredo glide i parade,
0138 A poredo sužnje od Pečuja,
0139 Razapeo šator na Jagodskom,
0140 Sivac mu se kraj šatora voda.
0141 Ustavismo silovitu vojsku,
0142 Šest stotina prid njome bajraka,
0143 Onda viknu budimski veziru
0144 Na ime našeg imam-efendiju.
0145 Efendija đulbek zaučio,
0146 Vi s’ trgoste dica bajraktari.
0147 Od to, bajro, šest stotin bajraka,
0148 Niko tebi ujagmit ne može,
0149 Moj Osmane, ni doratu tvome,
0150 Ti si prvi munu ujagmio,
0151 Ti si prvi glide potrgao,
0152 Na se s’ prvi puške izmamio,
0153 Mi ostali udarismo Turci.
0154 Kad vidi Ivan, šta je u nas vojske,
0155 On pobiže a na sivcu svome,
0156 Ti si za njim nametno dorata,
0157 Ćero si ga niz Jagodsko ravno,
0158 Moj Osmane, tri puna sahata,
0159 Niz Pučenik šest punih sahata
0160 Sve do kule Ravnar-generala;
0161 A brz sivac sina Ravnareva,
0162 Ti ga, bajro, sustignut ne može,
0163 Uteče ti Ivan na sramotu
0164 Na Pučenik a u bilu kulu,
0165 A ti srdit povrati dorata,
0166 Sve ti kuneš crnogrivca svoga:
0167 ,Neka te, dore, šteta te odhila!
0168 Ta da Bog da, ujeli te vuci,
0169 Ja te gorski odveli hajduci,
0170 Kad Ivana stignuti ne može!’
0171 Ja te, bajro, šutkam na Jagodskom,
0172 Znaš, Osmane, moje dite drago!
0173 Onda su te dikle upengale,
0174 Pa su tebe u pengu stavile,
0175 Tebe, bajro, i dorata tvoga,
0176 Pa ti puta Pučeniku nejma
0177 Biloj kuli Ravnar-generala.“
0178 Kad ču Osman, tad bega podviknu:
0179 „Ta Omerbeg od našeg Pečuja!
0180 Evo nejma neg tri dana bila,
0181 Kako sam svoga protiro dorata
0182 Ispod kule Ravnar-generala;
0183 Jer ima kula Pilip-generala
0184 Niže kule Ravnar-generala,
0185 U njeg Jele, moja jauklija,
0186 Ja joj vavik idem do pendžera.
0187 Ja ću kuli sići Ravnarevoj,
0188 Tebi lipu Maru uhoditi,
0189 A Omerbeg, tebe oženiti.“
0190 To mu reče, pa na noge klisi,
0191 Pa okrenu kuli i avliji.
0192 Uđe bajro u svoju odaju,
0193 Pa sa sebe snima đeisiju,
0194 Iz sanduka drugu izvadio:
0195 Mor-čakšire, kojašin-dolamu,
0196 Dolami puca steže na sedmero,
0197 A uteže buča na prsima.
0198 Nad obrvu škrljku pozlaćenu,
0199 Sva joj striha zlatom iskaljata,
0200 Više nje se zlatna kruna svitli,
0201 Pa ponisko ćordu pospuštio
0202 Baš ko nose primorski Španjuri.
0203 Istom s’ Osman spremi bajraktaru,
0204 Njemu nane u odaju ujde,
0205 Suze proli, a grlom podviknu:
0206 „Neka te, Jele Pilip-generala,
0207 Ali si moga uzmamila sina!“
0208 Njojzi Osman veli u odaji:
0209 „Kuku, moja ostarila nane!
0210 Ne kun’ meni Jele divičice,
0211 Meni je mila, suđena mi bila!
0212 Van ja hoću Pučeniku sići
0213 Biloj kuli Ravnar-generala,
0214 Uhodit ću Maru Ravnarevu,
0215 Ne bi l’ bega našeg oženio,
0216 Omerbega od našeg Pečuja.“
0217 A kad čula ostarila nane:
0218 „Haj Osmane, hairom ti bilo!“
0219 Onda Osman do dorata side,
0220 Čul obali, a sedlo navali,
0221 Pa po sedlu puli risovinu:
0222 Risovina štitom optračita,
0223 Na okolo srmali širiti,
0224 A sve iz njih tulije od zlata,
0225 Iz tulija sićani sindžiri,
0226 A na njima igle pozlaćene.
0227 Po španjursku sigura dorina,
0228 O njem puške viša daničkinje.
0229 Kad bajraktar izvede dorina,
0230 ,Janlah’ reče, na dorata frci,
0231 Pod bajrom se dorat pokupio.
0232 Pojaha ga Osman bajraktaru
0233 Ispod kule bega Omerbega,
0234 Gledaju ga dva bega silovna.
0235 Kad ga beže vidi Omerbeže,
0236 Suze proli beže na pendžeru:
0237 „Ta Osmane, rano do edžela,
0238 Konda tebe već viditi ne ću!
0239 Da sam znao, da ćeš Pučeniku
0240 A do kule Ravnar-generala,
0241 Evo t’ vira Omerbega tvoga,
0242 Ne b’ te poslo kuli Ravnarevoj,
0243 Ja da bi se već ne oženio.“
0244 A kad beže čuo Mehmedbeže:
0245 „Muč’ Omerbeg, nisi ženska glava,
0246 Neka ide Osman Pučeniku!“
0247 Osman jaše na dorinu svome
0248 Vas dug danak pa svu noćcu crnu.
0249 A dok Rabi na brodove side,
0250 On prigazi Rabu vodu hladnu,
0251 Uz Jagodsko okrenu dorina.
0252 Osman ne će šeher-Komorhanu,
0253 Već on ide Pučeniku kuli,
0254 Biloj kuli Ravnar-generala.
0255 Dok izajde na Pučenik bajro,
0256 Al Pučenik ogrijalo sunce,
0257 Dorat bajru glavom zaklonio,
0258 Priko njega pinju pribacuje,
0259 Na sapih mu kalja risovinu:
0260 On pogleda kuli Ravnarevoj.
0261 Osman mlide, niko ga ne gleda,
0262 Al gleda Ivan, dite Ravnarevo.
0263 Kad ugleda, tad soldate viknu:
0264 „Davor mojih trideset soldata!
0265 Eto nami Osman-bajraktara
0266 Od Pečuja bega pečujskoga,
0267 Nemojte s njime kavge učiniti!
0268 Vi ne znate Osman-bajraktara:
0269 Još da vas je trijes na avliji,
0270 Svi bi ludo glave pogubili.
0271 Već ću i ja na avliju sići,
0272 Obgrnut ću buča nimačkoga,
0273 Pod njeg mača vrći zelenoga,
0274 Privarit ću Osman-bajraktara,
0275 Na avliji mačem udariti.“
0276 Ivan mlide, to niko ne čuje,
0277 Al sluša Mara Ravnar-generala.
0278 Namah lipa pengu izvadila:
0279 Je li Osman bega pečujskoga,
0280 Je li bajro od Pečuja glavom,
0281 Je li dorat Osman-bajraktara.
0282 Pengu gleda, u bajru pogleda:
0283 Al joj penga Osman-bajraktara,
0284 Beli je dorat Osman-bajraktara,
0285 Pa se Mara bajri pobojala.
0286 Kad joj Ivan buča obgrnuo,
0287 Pod njeg mača metno zelenoga,
0288 Al vid’dere Mare Ravnareve,
0289 Jer za bratom pošeta gospoja.
0290 A kad Osman utira dorata,
0291 Na avliji dobro jutro viknu,
0292 Otprimi mu trideset soldata,
0293 A bajraktar sa dorata frci.
0294 A kad bajro ugleda Ivana,
0295 Popušća doru, pa Ivanu dojde,
0296 Jutro viknu sinu Ravnarevu,
0297 A Ivan mu Boga otprimio:
0298 „Da si zdravo, Osman-bajraktaru!“
0299 Al se Osman na doru okrenu:
0300 „Neka te, dore, sam te Bog ubio!
0301 Al si nalik na konja dorata,
0302 Na dorata Osman-bajraktara!
0303 Al ću s tebe glavu izgubiti,
0304 Ta Ivane, slatki gospodine!
0305 Ovo t’ Osman nije bajraktaru,
0306 Neg je ovo Mile bajraktaru
0307 Od Požuja, grada ćesarova,
0308 Gdje no stoje stoli ćesarovi
0309 Baš od one crkve Despotače.“
0310 Kada čula Mara Ravnareva,
0311 Poteče bajri, pa poljubi ruku:
0312 „Jesi l’, Mile, zdravo, pobratime?
0313 Je li zdravo po vašem Požuju,
0314 Hem gospodin od Požuja bane,
0315 Hem po crkvi butum duhovnici?“
0316 „ „Jesu zdravo, Bogom posestrimo!“ “
0317 Onda Mara bratu poletila:
0318 „Ivane brate dragi od matere!
0319 Kad sam, brate, kod Požuja bila,
0320 Umila nisam u crkvu unići:
0321 Taka je dobra crkva Despotača.
0322 Taj me je Mile za ruku uzeo,
0323 Prid svakoga sveo sveštenika,
0324 Ja uzela misu pa mesvesu.
0325 Pa znaš, brate, moj Ivane dragi,
0326 Svud me Mile po crkvi provodo,
0327 Svud po crkvi, pa i pokraj crkve.
0328 Ja sam tada njega pobratila,
0329 On je meni za bratstvo primio.“
0330 Kad ču Ivan, tad mu pogrmio:
0331 „Ne ostaj, Mile, meni, pobratime!
0332 Ovo je u nas na turskoj granici:
0333 Taki je dorat Osman-bajraktara,
0334 Taki su brci Osman-bajraktara,
0335 Jer me je tiro niz Jagodsko ravno,
0336 Niz Pučenik šest punih sahata,
0337 Pečuju kad sam vojsku povodio.“
0338 On Osmana uze za desnicu,
0339 Povede ga u ćemerli kulu,
0340 Na svion ga minder posadio,
0341 Od vune nije, neg od perutine,
0342 Zamače se bajro do pušaka.
0343 A podviknu dite Ravnarevo:
0344 „Maro, sestro od matere draga.
0345 Braći svojoj ti ponesi pića,
0346 Pones’ pića, da se napijemo!“
0347 Mara s’ trže, nosi boturicu,
0348 Hem u ruci čaše caklenjače,
0349 Pa im Mara side na skemliju,
0350 Njima piće liva pa dodaje:
0351 Sve Osmanu po po čaše liva,
0352 A Ivanu po dvi pune daje,
0353 Ivan pije konda ga proliva.
0354 Njemu Osman veli bajraktaru:
0355 „Ta Ivane, dite Ravnarevo!
0356 Gdi ti je ćaća Ravnar generalu?“
0357 „ „Otišo je, pobro, Komorhanu
0358 Na veselje komorhanskom banu,
0359 Evo sada puna nediljica,
0360 Još će biti dvi pune nedilje.
0361 Ban provodi veliko veselje,
0362 Ženi sina, a krsti sinovca.“
0363 Kad to Osman čuo bajraktaru:
0364 „Ta Ivane, mio pobratime,
0365 Ja sam momak, a oženjen nisam,
0366 Onde puno ima divojaka,
0367 Ja ću, pobro, Komorhanu sići,
0368 Ne bi l’ tankih viđo Mađarica.“
0369 Kad ču Ivan, tad grlom podviknu:
0370 „Nejdi, pobro, ne šali se glavom!
0371 Onde j’ ćaća Ravnar generalu,
0372 U njega je penga Osmanova,
0373 Taki j’ dorat Osman-bajraktara,
0374 A taki su brci Osmanovi:
0375 Mile, nejdi, izgubit ćeš glavu!“
0376 Kad ču Osman, tad grlom podviknu:
0377 „Ta Ivane, mio pobratime!
0378 Kad vam je Osman tako dotužio,
0379 Cekaj me ovde još četiri dana!
0380 Evo t’ vira Mile pobratima:
0381 Peto jutro kada nam osvane,
0382 Ovde ću ti sići u odaju,
0383 Ja. ću t’ glavu sniti Osmanovu,
0384 Ja Osmana ja dovesti živa,
0385 Pa će ovde s tobom govoriti,
0386 Vire mi, pobro, u tvojoj odaji.“
0387 Sve se Ivan iz grohota smije,
0388 Piće pije, kanda ga proliva,
0389 Sve mu sestra po dvi pune daje.
0390 A kad joj se Ivan ponapio:
0391 „Maro sestro od matere draga!
0392 Ja s’ napio, idem u odaju,
0393 Ti opremi Milu pobratima,
0394 Podaj Mili stotinu cekina,
0395 Jer ć’ u Pečuj ići među Turke,
0396 Ne bi li se mogo napojiti,
0397 Izbavit mi glavu Osmanovu.“
0398 Mara reče: „Ne staraj se s time!“
0399 Povede ga u drugu odaju,
0400 Ona brata leže na minderu,
0401 Pa na vrata bravu nabacila,
0402 Povrati se Osman-barjaktaru:
0403 „Ta Osmane bega Omerbega!
0404 Malim tebi tvoja osta glava,
0405 Malim, kuku, od brata Ivana!“
0406 Onda Osman veli bajraktaru:
0407 „ Jere, Maro, Bogom posestrimo?“
0408 „ „On je mača vrgo a pod buča,
0409 Ja sam tebi glavu obranila.
0410 Već Osmane, begov bajraktaru!
0411 Je l’ ti beže zdravo na Pečuju,
0412 Sa šta bega od Pečuja nejma,
0413 Osmane bajro, za tri godinice?
0414 Kod mene je viru ostavio
0415 Omerbeže, da će me uzeti,
0416 A ja begu, da ću za njeg poći.
0417 Al se j’ beže drugom oženio,
0418 Pa me ne će za ljubu uzeti?“ “
0419 Njojzi Osman tiho govorio:
0420 „Lipa Maro Ravnar-generala!
0421 Omerbeg se nije oženio.
0422 Dok je tebe još na Pučeniku,
0423 Vire mi se oženiti ne će,
0424 Jer je tebi tvrdu viru dao,
0425 A ti begu, da ćeš za njeg poći.
0426 Van čuj, Maro Ravnar-generala!
0427 Sad sam, draga, došo Pučeniku
0428 Tebe lipu Maru uhoditi.
0429 Čekaj mene još četiri dana,
0430 Eto t’ vira Osman-bajraktara,
0431 Svesti ću ti. bega od Pečuja
0432 Peto jutro ovde na avliju.“
0433 A kad čula Mara Ravnareva,
0434 Trže s’ lipa u drugu odaju,
0435 Iznese mu stotinu dukata,
0436 Uze Osman, Mari progovara:
0437 „Lipa Maro Ravnar-generala!
0438 Sad ja idem kuli Pilipovoj
0439 Viditi Jelku, svoju divičicu,
0440 Povratit ću doru Pučeniku
0441 Niz Jagodsko, ako Bog da zdravlje
0442 Niz Jagodsko do Pečuja bila
0443 Poraz tvoga bega Omerbega.“
0444 To joj reče. pojaha dorata,
0445 Isprati ga Mara na avliju.
0446 On okrenu kuli Pilipovoj,
0447 Na avlijnska vrata udario.
0448 Kad pogleda bajro na avliju,
0449 Na avliju voda dovedena,
0450 Iz nje bije za sedam fiskija,
0451 A kod vode čaše pozlaćene.
0452 Kod vode su dva bora zelena,
0453 Pod njima je sofa namišćena,
0454 Na okolo šimšir-trabozani,
0455 A kalajli žicom pofatani,
0456 Po sofi je prostrta prostirka,
0457 A po sridi svileni minderi,
0458 Na šiljtetu leži madžarica.
0459 Kako j’ lipa none opružila,
0460 Bile joj se none po šiljtetu
0461 Baš ko gruda prolitnoga sniga,
0462 Po jastuku ruke razbacila,
0463 Obi s’ ruke bile u divojke
0464 Baš ko krila u tice labuda.
0465 Kad je Osman okom sagledao,
0466 U njeg višnja-boja udarila,
0467 Doru kucnu kazan-uzenđijom,
0468 Dorat ciknu, pa se pokupio,
0469 Prve čavle kod sofe bacio.
0470 Osman jutro divičici viknu,
0471 Ona primi, side na šiljtetu:
0472 „Da si zdravo, Osman-bajraktaru!
0473 Koji tebe vrazi donesoše,
0474 Koje tebe dovijaše vile?“
0475 „ „Ta Jelice, lipa divičice!
0476 Tvoja me je želja doćerala.“ “
0477 „Ta Osmane, iza gore sunce!
0478 Tri put si mi tvrdu viru dao,
0479 Moje janje, da ćeš me uzeti,
0480 A ja tebi, da ću za te poći.
0481 Ako me sada ti poniti ne ćeš,
0482 Moja te vira sad na putu srila!“
0483 Njojzi Osman veli bajraktaru:
0484 „E Jelice, biserova grano,
0485 Neobrata pa nepolomita!
0486 De me čekaj još dana četiri!
0487 Gdje t’ je ćaća Pilip-generalu?“
0488 „ „Otišo je šeher-Komorhanu
0489 Na veselje komorhanskom banu
0490 Evo sada puna nediljica,
0491 Još će biti dvi pune nedilje.“ “
0492 „Davor Jele, biserova grano!
0493 Hodi, draga, pojd’ po Pučeniku,
0494 Pa nakupi trijes’ divojaka,
0495 Ufati mi kolo na avliji,
0496 Peto jutro pismu ’š zapivati,
0497 Ja ću s tobom kolo ufatiti.
0498 Sad ja begu odoh i Pečuju,
0499 Omerbega svog ću svesti Mari,
0500 Eto mene tebi na avliju
0501 Peto jutro u rađanje sunca.“
0502 To rekoše, pa se rastadoše,
0503 A bajraktar okrenu dorata,
0504 Bajro jaše niz Pučenik kleti.
0505 Kada bajro na Jagodsko prijde.
0506 Već mu ode za zastavu sunce.
0507 Doru jaše, a dori kidiše
0508 Svu noćke Osman kamenu Pečuju.
0509 Kada bajro u Pečuj dojaha
0510 Biloj kuli bega Omerbega:
0511 Još dva bega hladno piju piće,
0512 Opaziše Osman-bajraktara,
0513 Oba njemu hožđeldiju viču.
0514 Njega pita beže Omerbeže:
0515 „Jesi l’ Osman zdravo bajraktaru,
0516 Jesi l’ meni Maru uhodio?“
0517 „ „Beže, jesam, viru ti zadajem,
0518 Lipoj Mari viru ostavio.
0519 Da ću te svesti do dana četiri
0520 Peto jutro na Pučenik kuli.
0521 Već Omerbeg od našeg Pečuja!
0522 Kupi, beže, šes’ hiljad konjika,
0523 Sve atlije, mizdreklije sama.
0524 Evo t’ vira Osman-bajraktara:
0525 Sad tri dana i tri noći crne,
0526 Kako sanka boravio nisam,
0527 Već ja kuli idem i avliji
0528 Malo leći, sanak boraviti,
0529 A ti kupi, beže, konjanike
0530 Do u jutru, dok izajde sunce.“
0531 Beg mu reče: „Ne staraj se s time!“
0532 A dva bega na noge skočiše,
0533 Oba bega kupe konjanike.
0534 Kada Osman svojoj kuli dojde,
0535 Dočeka ga na avliji majka,
0536 Pod njim starka ufati dorata,
0537 Njojzi Osman veli bajraktaru:
0538 „Davor stara na avliji nane!
0539 Nemoj moga dore raspremati,
0540 Sutra mi valja bajraka poniti
0541 A pred našim begom Omerbegom
0542 Pučeniku, kuli Ravnarevoj.“
0543 Ode Osman u halvat-odaju,
0544 Al ne snima svoje đeisije,
0545 Već on u njoj leže po minderu.
0546 A stara mu provađa dorata,
0547 Ustače mu arpu ugruhatu.
0548 Stara mati rano podranila,
0549 Pa dorata timar učinila,
0550 Nahranila, ata napojila,
0551 Izvela ga, voda po avliji,
0552 A već žarko iskočilo sunce,
0553 Probudilo Osman-bajraktara.
0554 Kad pogleda Osman sa pendžera:
0555 Sav mu Pečuj ogrijalo sunce,
0556 On pogleda kuli Omerbega,
0557 Al ugleda šes’ hiljad konjika.
0558 Kad pogleda bajro na avliju:
0559 Stara mati deli-doru voda,
0560 Osman suze proli iz očiju,
0561 Uze bajrak bajro sa čivije,
0562 Snese bajrak do dorata svoga,
0563 Pa udari bajrak na meraju.
0564 Kad bajraktar na dorata frci,
0565 Sa dorata bajrak ujagmio,
0566 Doru kita kucnu od bajraka,
0567 Dorat ciknu, pa se pokupio.
0568 Jadna mati od srca uzdaše:
0569 „Ta Osmane jedini u nane,
0570 Konda te nane već viditi ne će!“
0571 Vid’ Osmana, okrenu dorata
0572 A pod kulu bega Omerbega.
0573 Kad dotira crnogrivca svoga.
0574 Sa dorata begom salam viknu,
0575 Oba bega salam otprimila:
0576 „Gdje s’ Osmane, ako Boga znadeš!
0577 Okreći, bajro, kud ćeš okrećati!“
0578 Njima Osman reče bajraktaru:
0579 „Znam, Omerbeg, kud ću okrećati.“
0580 Digoše se dva bega silena,
0581 Podigoše šest hiljad konjika,
0582 A pred njima Osman bajraktaru:
0583 Vas dan jašu i svu noćcu crnu.
0584 Kad siđoše do Rabe ledene,
0585 Prigaziše Rabu na Klakarskom,
0586 Okrenuše niz Jagodsko kleto,
0587 A Jagodsko ogrijalo sunce.
0588 Kada blizo Pučeniku došli,
0589 Tad podviknu Osman bajraktaru
0590 Svog jamaka Muju bajraktara:
0591 „Ovo j’ peto jutro osvanulo,
0592 Ja Ivanu viru ostavio,
0593 Da ću mu jutros na Pučenik doći,
0594 Ja izvesti ja Osmana živa,
0595 Ja izniti Osmanovu glavu,
0596 Ja s Ivanom da ću govoriti.
0597 Evo ti, Mujo, bajrak od meneka:
0598 Čuvaj bajrak, moju očevinu!
0599 A Omerbeg, od Pečuja glavo,
0600 Ti primakni četu Pučeniku,
0601 Ustavi je, pa na sunce gledaj!
0602 Kad ti sunce budne na kušluku.
0603 Pojagmite s’ kuli Ravnarevoj,
0604 Ja ću vami kulu otvoriti
0605 I avliju Ravnar-generala.“
0606 „ „Hajd’, Osmane, to je briga moja!“ “
0607 To rekoše, viš se rastadoše.
0608 Osman bajro potira dorata,
0609 Sve s’ od njega pinja otiskuje,
0610 Ugleda ga dite Ravnarevo,
0611 Na avliji na soldate viknu:
0612 „Davor mojih trideset soldata!
0613 Eto nami Mile bajraktara,
0614 Od Požuja Mile pobratima!
0615 Kad ne goni on Osmana živa,
0616 Beli nosi Osmanovu glavu.“
0617 Uđe Osman, dobro jutro viknu,
0618 Otprimi mu trideset soldata,
0619 A Osman im sa dorata frci,
0620 Doratu je dizgun zabacio,
0621 Sam se dorat po avliji voda.
0622 A kad bajro uz mostove kuli:
0623 Sidi Ivan, dite Ravnarevo,
0624 Njemu Osman dobro jutro viknu.
0625 Otprimi Ivan, a na noge klisi:
0626 „Gdje si, Mile, od našeg Požuja?“
0627 „ „Evo me, pobro, dragom Bogu fala!“ “
0628 Ivan sestru povikuje Maru:
0629 „Pones’, ’sestro, piće u odaju!“
0630 Upade Mara Ravnar-generala,
0631 Ona do tri nosi boturice,
0632 A u ruci čašu caklenjaču:
0633 Njima lipa hladno liva piće.
0634 Ivan često gleda sa pendžera.
0635 Kada Ivan jednoč pogledao,
0636 On ugleda ispod kule bile,
0637 Gdje se njemu jagme konjanici
0638 Uprav kuli Ravnar-generala,
0639 A pred njima bega Omerbega
0640 Na alatu ka na gorskoj vili,
0641 Al ne vidi Osman-bajraktara.
0642 Stade vika Ravnareva sina:
0643 „Ej soldati u mojoj avliji,
0644 Pretvorite od avlije vrata!
0645 Eto nama Pečujana mladih,
0646 A pred njima bega Ornerbega.“
0647 Kad to čuo Osman bajraktaru:
0648 „Ej Ivane, dite Ravnarevo!
0649 Ovo j’ peto jutro osvanulo,
0650 Jesam li ti ovde besidio,
0651 Da ću ti svesti Osman-bajraktara.
0652 Ja njegovu ja doniti glavu,
0653 Pa da će jutros s tobom govoriti?
0654 Ovo j’ Osman, što s tobom govori,
0655 Nemoj reći, da sam prevario!“
0656 Ivan skoči, da mača ujagmi,
0657 Osman prije sablju izvadio,
0658 Pa udari sina Ravnareva.
0659 Na avliji s’ oganj prilomio,
0660 Jer udari beže na avliju.
0661 U avliji dočekaš’ soldati;
0662 A dok Osman spade niz mostove,
0663 Namah frci na dorata svoga,
0664 Pa pogubi dvanaes’ soldata,
0665 Od avlije otvorio vrata.
0666 Kad upade beže u avliju,
0667 Osman bajro viknu Omerbega:
0668 „Ta Omerbeg od našeg Pečuja!
0669 Robi kulu, a vatrom ne pali:
0670 Ti se nemoj glavom pošaliti,
0671 Jer je Ravnar još kod Komorhana,
0672 Prije b’ naske sišo na Jagodsko,
0673 Mogo bi nam staviti busiju;
0674 A ja kuli idem Pilipovoj
0675 Poraz Jele Pilip-generala.“
0676 A podviknu Muju bajraktara:
0677 „Pobratime, Mujo bajraktara,
0678 Daj mi sada bajrak-očevinu!
0679 Davor mojih trijes’ pobratima,
0680 Hajte sa mnom kuli Pilipovoj!“
0681 Kada Osman bajrak ujagmio,
0682 Bajro s’ atu povi po perčinu,
0683 A uz njega trijes’ konjanika.
0684 Dok dopade na halvat-avliju,
0685 Al mu Jele kolo ufatila,
0686 Igra kod nje trijes’ divojaka.
0687 Upade Osman u halvat-avliju:
0688 Na avliji bajrak udario,
0689 U divno se kolo ufatio,
0690 A do njega Mujo bajraktaru.
0691 Malo dikle kolo okrenule
0692 I u kolu pismu zapivale.
0693 Osman viknu konda se pomami:
0694 „Deder, braćo, da sad pohodimo!“
0695 Svaki lipu povede divojku:
0696 Osman Jelu Pilip-generala,
0697 Pobigoše pobre od avlije,
0698 Plaho ate gone niz Pučenik.
0699 Ugledaše bega Omerbega
0700 I kod njega šes’ hiljad konjika.
0701 Okrenu se Osman bajraktaru:
0702 Al se puši kula Ravnareva.
0703 Dopade Osman, Omerbega viknu:
0704 „Jer upali kulu Ravnarevu?“
0705 „ „Ne znam, bajro, ko je upalio!“ “
0706 „Sad ćeš čuti, što ti čuo nisi.“
0707 Istom s’ bajro s begom prigovara,
0708 A na kuli trgli mužarovi,
0709 Ode jeka šeher-Komorhanu.
0710 A kad čuo Ravnar generalu,
0711 Poteče pobri banu komorhanskom:
0712 „Pobratime, komorhanski bane,
0713 Daj der meni od sebe šicare!“
0714 On mu dade dvanaes’ hiljada.
0715 Namah Ravnar frci na riđana,
0716 A potira silovitu vojsku,
0717 Prije bega na Jagodsko side
0718 Lipo ladnoj Rabi do Klakarskog,
0719 A Omerbeg jaše niz Jagodsko.
0720 Kad ugleda beže Omerbeže,
0721 Gdje se igra pomaman riđane,
0722 Riđan maman Ravnar-generala,
0723 Tad Omerbeg na Osmana viknu:
0724 „Vid’ der, sine, Osman-bajraktaru!“
0725 „„Vidim, beže, bajre ne želio!
0726 Jesam li ti, beže, govorio,
0727 Da ne pališ kule Ravnareve?“ “
0728 Beg pritira pomamna alata,
0729 Sa alata iz sve glave viče:
0730 „Čija j’ vojska, čija li uprava?“
0731 Njega Ravnar viče generalu:
0732 „Ta Omerbeg od turskog Pečuja!
0733 Ovo j’ vojska Ravnar-generala,
0734 Moja vojska i moja uprava:
0735 Van Omerbeg od turskog Pečuja!
0736 Jesi l’ trčo mojoj kuli biloj,
0737 Jesi l’ moju Mara ufatio,
0738 Mog Ivana glavom rastavio?
0739 Proći ne ćeš ni plina provesti
0740 Sad brez rana ja brez mrtvih glava.“
0741 Tad Omerbeg odjaha alata,
0742 Oba bega čador razapela,
0743 A Omerbeg suzama proliva:
0744 „Osmane bajro, ja što ćemo sada?“
0745 „ „Muč’, Omerbeg, jedna ženska glavo!
0746 Nije s’ tako lako oženiti
0747 ’Nakom Marom Ravnar-generala!
0748 Valja, beže, ćordu krvaviti
0749 Hem desnicu do ramena ruku!
0750 Van Omerbeg, od tog fajde nejma,
0751 Od udarca još nam vakta nejma,
0752 Ovo j’ žarko na prihodu sunce,
0753 Već ćemo ovde konak učiniti,
0754 Pa u jutro rano udariti.“
0755 Svako tude ata odjahao,
0756 Vodaju se ati prazoviti,
0757 A tavna se unoćala noćca.
0758 Dva bega svu noć sana ne imali,
0759 Čuvaju se i kod njih konjici.
0760 A kad žarko već izajde sunce,
0761 Onda Osman viknu bajraktaru:
0762 „Ta Omerbeg od našeg Pečuja!
0763 Ovo nam je vakat udarati.
0764 Deder biraj trijest ihtijara,
0765 Nek čuvaju roblje i čadora,
0766 A mi ćemo, beže, udarati.“
0767 Digoše se dva bega silovna,
0768 Nabiraše trijest ihtijara,
0769 Ostaviše kod čadora bila,
0770 Ihtijari sablje povadiše,
0771 Svaki pušku u meraju baci,
0772 Pa čuvaju i roblje i plina,
0773 A Omerbeg iz sve glave viknu:
0774 „Dico moja, moji sokolovi,
0775 Halal’te se jedan kod drugoga!
0776 Ovo danas valja umirati.“
0777 Naprid pođe Osman bajraktaru,
0778 Doratu se povi po perčinu.
0779 Na njega se oganj otisnuo,
0780 A sitan se oganj prilomio,
0781 Jagodsko konda u abez okrenu:
0782 Puca puška, nikad ne patiše,
0783 Ćorda siva, a krv se proliva;
0784 A sve trijes gleda ihtijara.
0785 Sinja pala magla po Jagodskom,
0786 Ne viđa se od mene do tebe,
0787 Nije magla, što je od godine,
0788 Već od brza praha i olova,
0789 A od duše konjske i insanske.
0790 Jer se duše dile na Jagodskom,
0791 A iz magle sve ati izliću,
0792 Krvavi ati, a brez sahibija:
0793 S tog će mloga zakukati nane,
0794 Virna ljuba u rod odšetati.
0795 Vid’der bahta bega pečujskoga!
0796 U njega je šes’ hiljad konjika,
0797 Sve atlije, sama mizdreklije,
0798 A Jagodsko s’ ravno prigodilo,
0799 Istrgoše glide na sedmero.
0800 Dženjak bio, pa se razmetnuo,
0801 Po razboju dva bega hodaju,
0802 Iskupljaju mrtve i ranjene.
0803 Sinja magla pala po Jagodskom,
0804 A beg vije i Osmana traži,
0805 Nema njega ni živa ni mrtva.
0806 Kad se magla diže Komorhanu,
0807 Beg ugleda bajrina dorata,
0808 Kod dorata zelena bajraka,
0809 Beg pritira kosata alata,
0810 Al ugleda Osman-bajraktara,
0811 Gdje on ječi kod dorata svoga,
0812 U ruci mu glava Ravnareva.
0813 Ravnar jandal leži kod riđana,
0814 A zavija beže Omerbeže,
0815 On Osmana sve krvava ljubi:
0816 „Moreš li, bajro, rane priboliti?“
0817 „ „Muč’, Omerbeg od našeg Pečuja!
0818 Od ’vakih se rana ne pribalja.
0819 Već podigni bajrak na dorata,
0820 Zabaci dizgun ti doratu mome,
0821 A i svome kosatu alatu,
0822 Uzmi mene na pleća junačka,
0823 Nosider me do čadora bila!“
0824 Tad Omerbeg do dorata dojde,
0825 Zabaci dizgun, a bajrak podiže,
0826 Bajraktara na pleća uzeo,
0827 Donese ga do čadora bila.
0828 Kad krvava metnu kod čadora,
0829 Ali ciknu Jelica divojka:
0830 „Jadna ti sam, sriće hude ti sam!“
0831 Vididere dva bega silovna!
0832 Jadne svoje kopaju šehite.
0833 Po Jagodskom kad ih pokopaše,
0834 Tad ranjenim sale pogradiše
0835 Na dva konja i koplja četiri,
0836 I Osmanu sale namistili,
0837 Više glave bajrak podigoše.
0838 Dva ti bega vojsku podignuli,
0839 Tiho jašu, nose ranjenike,
0840 Ranjenici ječe po salama,
0841 Al ih beže ni da gleda ne će,
0842 Samo Osmana gleda bajraktara.
0843 Begu više kad bi ićindija,
0844 Njega Osman viknu bajraktaru:
0845 „Spušti mene na travu zelenu,
0846 Sad je meni suđen danak došo,
0847 Vire mi, beže, i vakat umrli.“
0848 Kad ču beže, ciknu kod nosila,
0849 On Osmana snimi sa nosila,
0850 Povali ga na travi meraji,
0851 A bajraktar begu besidio:
0852 „Beg Omerbeg od našeg Pečuja!
0853 Tako ti, beže, dina i kurana,
0854 Meni valja svijet prominiti.
0855 Ja ne žalim, što ću umirati,
0856 Neg mi osta samohrana nane.
0857 Već po Boga brate Omerbeže!
0858 Ti sa mene snimi đeisiju,
0859 Ne vod’ dore kuli ni materi,
0860 More nane suzama proliti,
0861 Na te joj se žao učiniti.
0862 Već ćeš mene na sale dignuti,
0863 Nosi mene do našeg Pečuja,
0864 Ukopaj me u bostanu bašči,
0865 Nek me nane gleda sa pendžera,
0866 Jer već sina nema nikakoga.
0867 Još Omerbeg, tako ti kurana!
0868 Vodi, beže, obidve divojke,
0869 Vodi obe, pa se ženi s njima!
0870 Kad ti i pir i veselje projde,
0871 Hajde onda mojoj kuli biloj,
0872 Odvedi mi ti od kule majku!
0873 Nemoj, beže, tako ti kurana,
0874 Da mi s’ majka po Pečuju skita,
0875 Dovedi je svojoj kuli biloj,
0876 Ti je radi smrti dohraniti
0877 Raz hatora svoga bajraktara!"
0878 To mu reče, pa ispušća dušu,
0879 A beg ciknu kod svog bajraktara.
0880 Beg na sale bajru podignuo,
0881 Pokrio ga dugmali dolamom,
0882 Dorat mu se igra za nosili,
0883 Sva mu haša krvi iskaljata.
0884 Kad se beže pomoli Pečuju,
0885 Ugleda nane Osman-bajraktara,
0886 Gdje nosila idu u napritku,
0887 Prid nosili bajrak ugledala,
0888 Za nosili s’ dorat zaigrava,
0889 Sva mu haša krvi iskaljata,
0890 Atu griva u krvi ogrizla,
0891 Pa poteče nene niz avliju.
0892 Kad prid četu i bega izide,
0893 Dva joj bega turski salam dala,
0894 A starka im salam otprimila.
0895 Onda njima nene besidila:
0896 „Jeste l’ zdravo, dva bega silovna,
0897 Jeste l’, bezi, dobro zadobili?“
0898 Beže ciknu, a nenu podviknu:
0899 „Jesmo, nene, dobro zadobili.
0900 Al izgubih Osman-bajraktara.“
0901 „ „Ta Omerbeg, moje dite drago!
0902 I to je, sine, halik naredio.
0903 Kurbani se raz bajrama hrane,
0904 Majke sinke raz takoga danka.
0905 Ustavi mi mog Osmana sina.
0906 Da ja vidim jedinjka Osmana;
0907 Jer kada sam rodila Osmana,
0908 Pečujkinje bile na babinah,
0909 Svaka j’ rekla, muško sam rodila,
0910 Da još vidim jedinjka Osmana:
0911 Je li Osman muški poginuo,
0912 Al je, beže, ženski poginuo.“
0913 Beg ustavi bajru i nosila,
0914 Otkri starka s Osmana, dolamu,
0915 Razape mu puca na prsima,
0916 Al na njemu dvaes’ grdnih rana.
0917 Dvaes’ rana od dvaes’ pušaka,
0918 Svaka ga je sprida udarila.
0919 Kad mu nane rane ugledala,
0920 Na njega se mrtva nasmijala,
0921 Njega mrtva tri put poljubila:
0922 „Halal ti, sine, što sam te rodila,
0923 Tako ti, beže, dina i kurana!
0924 Kad sam ’vakog pothranila sinka,
0925 Pones’ mi ga u bostan u bašču,
0926 Ukopaj ga u bostanu bašči,
0927 Da ga gledam vavik sa pendžera,
0928 Svako ću ga jutro pogledati,
0929 Svako mu jutro rahmet ostavljati.“
0930 Omerbegu suze udariše:
0931 Svrati doru u prezide svoje,
0932 Svrati kuli obi divičice.
0933 Sa Osmana snimi đeisiju,
0934 Ponesoše njega na nosilih,
0935 Opremiše Osman-bajraktara,
0936 Opremiše, lipo ukopaše,
0937 Ukopaše u bostanu bašči,
0938 Svi Osmanu rahmet ostaviše,
0939 Otalen se oni povratiše.
0940 Kad Omerbeg svojoj kuli dojde,
0941 Svatovi mu oko kule bile,
0942 Sve hodaju, a konje vodaju,
0943 Ranjenike šalju domovini.
0944 Vididere bega Pečujskoga!
0945 Radna mu nane poturči divojke,
0946 Pa s’ Omerbeg s njima oženio,
0947 Kod Pečuja provodi veselje,
0948 Manje nije neg punu nedilju.
0949 A kad njemu sve veselje projde,
0950 On okrenu kuli Osmanovoj,
0951 Dovede staru Osmanovu nanu,
0952 Kod svoje je na minder posadi,
0953 Pa podviknu beže Omerbeže:
0954 „Sluškinje moje, ne šal’te se glavom!
0955 Bolje dvor’te Osmanovu nanu,
0956 Nego moju po rođenju majku,
0957 Jer je ono samohrana majka,
0958 Ja ću starku smrti dohraniti
0959 Raz hatora Osman-bajraktara.
0960 Evo vam vira, četiri sluškinje.
0961 Da b’ se na vas nane potužila:
0962 Mrtvom ću vam govoriti glavom.“
0963 Beg je starku smrti dohranio
0964 Raz hatora mrtva Osmanova.
0965 Dok je nene svijet prominila,
0966 Sve joj dobro kod tog bega bilo.
