Осман-бег осјечки и Павличевић Лука

Извор: Викизворник
Пређи на навигацију Пређи на претрагу


Осман-бег осјечки и Павличевић Лука

0001 Ниђе зоре ни сабаха нејма,
0002 нит Даница помолила лица,
0003 до сабаха четири сахата.
0004 Подранио Осјек Осман-беже,
0005 у Осјеку граду бијеломе,
0006 на бијелој од камена кули.
0007 Беже пије кахву у одаји,
0008 а прољева сузе од очију.
0009 Двори бега тридесет момака,
0010 не смије га нитко упитати,
0011 што бег рони сузе од очију.
0012 Беже плака таман до сабаха.
0013 Кад је сабах зора запучила,
0014 скочи беже те сабах клањаше.
0015 Опет сједе у своју одају.
0016 У то доба сунце огријало,
0017 бег погледа пољем зеленијем,
0018 ал’ се пољем магла натурила,
0019 а из магле ниче коњениче
0020 на зекану коњу коснатоме,
0021 вас у срми и у чисту злату,
0022 љепше момче од сваке дјевојке,
0023 плахо ћера под собом зекана.
0024 Све га беже гледо са пенџера,
0025 па је беже окренуо главу,
0026 па слугама оде бесједити:
0027 „Ето пољем момка на зекану,
0028 ја га, бели, познати не могу,
0029 сађ’те доље под бијелу кулу,
0030 па ћете му на селам станути.
0031 Прифатите момка и зекана,
0032 извед’те га мени у одају.”
0033 Слуге сашле пред демир-капију
0034 те су момку стали на селаму.
0035 Момак дође па им селам викну,
0036 слуге су му селам префатиле,
0037 узеше га за бијеле руке,
0038 извели га уз бијелу кулу,
0039 увели га бегу у одају.
0040 Момак бегу турски селам викну,
0041 па му момак полетио руци,
0042 пољуби га у скут и у руку.
0043 Осман-бег је момка дохватио
0044 десном руком за бијелу руку,
0045 посади га себи уз кољено,
0046 па га слуге ћурком прегрнуше,
0047 велики му чибук препалише.
0048 Па пита га Осјек Осман-беже:
0049 „Младо момче, отклен те имамо,
0050 отклен ли си, од кога си града?”
0051 А вели му момак лакрдију:
0052 „Чујеш мене, Осјек Осман-беже,
0053 кад ме питаш, да ти право кажем.
0054 Имао си сестру у Будиму,
0055 сестра ти је свијет мијенила,
0056 ја остао од годину дана,
0057 туђе су ме мајке отхраниле,
0058 љепо су ми име надјенули:
0059 мене Силић Јусуф-агом вичу.
0060 О дајиџа, Осјек Осман-беже,
0061 зар ти мене познати не можеш?”
0062 Кад Осман-бег зачу лакрдију,
0063 па сестрића међу очи љуби.
0064 Све он гледа пољем зеленијем,
0065 очи баца на земљу маџарску.
0066 Пита њега Силић Јусуф-ага:
0067 „Мој дајиџа, силан Осман-беже,
0068 што прољеваш сузе од очију,
0069 очи тураш на земљу маџарску,
0070 на чем ти је жао остануло,
0071 на кака ли града, јал’ паланку,
0072 јал’ на твога кака душманина?
0073 Али жалиш, гдје си остарио,
0074 те си, беже, мејдан оставио?”
0075 А вели му силан Осман-беже:
0076 „Мој сестрићу, Силић Јусуф-ага!
0077 Знаш ли, синко, мореш ли памтити,
0078 када мене ситан ферман дође
0079 од Стамбола, града бијелога,
0080 од нашега цара честитога,
0081 да сам везир над седам везира
0082 и на двадест и три алај-бега?
0083 Па прифатих царева фермана,
0084 а ја, синко, сједох на везирство,
0085 ваља мени цара послушати.
0086 Па ја судих три мјесеца дана,
0087 док ево ти другог татарина,
0088 од Стамбола, града бијелога,
0089 донесе ми другога фермана.
0090 Ја сам, синко, ферман проучио,
0091 што ми ферман из Стамбола пише:
0092 „Чујеш мене, силан Осман-беже,
0093 ти си везир у Осјеку граду,
0094 ето теби турали фермана,
0095 покупи ми порез и хараче
0096 по свој Босни и по Херцеговини,
0097 и покупи по равној Крајини
0098 све хараче од седам година,
0099 а пореза од љета четири,
0100 па ми новце до Стамбола спреми.”
0101 Ох, мој синко, Силић Јусуф-ага,
0102 ваља, сине, цара послушати.
0103 Па ја одох купити харача
0104 по свој Босни и Херцеговини,
0105 и покупих по бутум Крајини,
0106 па саставих новце у Осјеку,
0107 таман новца стотину товара.
0108 Не смјех новце саме оправити
0109 до Стамбола, града бијелога.
0110 Ја се спремих, до Стамбола пођох —
0111 и спреми се до триста момака,
0112 па оћерах новце до Стамбола,
0113 предадох их мухур-сахибији
0114 и узех им сенет на све благо.
0115 Па како сам те новце предао,
0116 ондар одох Ћуприлић-везиру.
0117 Ту сам био седам, осам дана
0118 код Турчина Ћуприлић-везира.
0119 Па ја, синко, из Стамбола пођох.
0120 Кад сам био неђе на пол пута,
0121 у путу ми хабери стигнули:
0122 „О Турчине, Осјек Осман-беже!
0123 На Осијек удрили Маџари,
0124 вас су Осјек ватром попалили,
0125 поробили, свег га похарали,
0126 из Осјека робље одводили,
0127 тамам, беже, триста дјевојака
0128 и стотину младије невјеста,
0129 четиристо све ситне дјечице.
0130 И твоји су двори поробљени
0131 и још више ватром запаљени,
0132 и твоје је робље поробљено.
0133 Па мој сине, Силић Јусуф-ага!
0134 Имао сам двије кћери младе:
0135 једна Фата и несретна Злата,
0136 више нејмам од срца евлада,
0137 нит од мушка нит од женска, синко.
0138 Ево данас седам годиница
0139 како ми је робље поробљено,
0140 свуд сам дјецу с књигам претражио
0141 по држави маџарскога краља,
0142 па не могох нигдје разабрати,
0143 ђе су дјеца, у кому су граду,
0144 гдје ће моја дјеца останути.
0145 Видиш, синко, гдје сам остарио,
0146 остарио, мејдан оставио,
0147 умријећу, заборавит нећу,
0148 зато сузе роним од очију!”
0149 Па то рече силан Осман-беже,
0150 па погледа пољем осјечкијем,
0151 па је пољем чудо угледао,
0152 угледао момка на вранину,
0153 вас у срми и у суху злату,
0154 црни су га претиснули брци,
0155 пали брци до на пушке мале.
0156 Свијетле се токе кроз бркове
0157 баш ко мјесец кроз јелово грање.
0158 Притисле га крстате челенке,
0159 па му пала пера од челенки,
0160 златна пера на оба рамена.
0161 На рамен му копље костоломно.
0162 Све га беже гледа са пенџера,
0163 са пенџера окренуо главу,
0164 па слугама беже говораше:
0165 „Чујете л’ ме, моје вјерне слуге,
0166 ето пољем момка на вранину.
0167 А тако ми дина и имана,
0168 откако је Осјек постануо,
0169 није бољи јунак салазио,
0170 нит бољега коња дојахао.
0171 Ја га, бели, познати не могу.
0172 Чини ми се, на њег гледајући,
0173 да он није из наше Крајине.
0174 Чусте ли ме моје вјерне слуге!
0175 Хајд’, слетите доље пред капију,
0176 па ви момку на селам станите,
0177 прифатите момка и вранина,
0178 извед’те га мени у одају.”
0179 Слуге сашле пред демир-капију,
0180 па су момку стали на селаму.
0181 У то доба момак пред капију,
0182 како дође, божју помоћ викну,
0183 бога назва, одјаха вранина.
0184 Па бегове слуге пољетјеше
0185 да префате његова вранина.
0186 Не да момак вранца префатити,
0187 он уведе у авлију вранца,
0188 нит га вода, нит га кому даје,
0189 узбаци му дизгин на јабуку,
0190 удари му силе уз вилицу,
0191 сам се вранац по авлији вођа.
0192 Оде момак уз бијеле дворе,
0193 момак бегу у одају дође,
0194 како дође, божју помоћ викну.
0195 Осман-бег му љепше префатио.
0196 Момак бегу полетио руци,
0197 пољуби га у скут и у руку,
0198 измаче се па га стаде дворит.
0199 А вели му Осјек Осман-беже:
0200 „Јабанџија, оклен те имамо,
0201 отклен ли си, од кога си града,
0202 а кога ли двориш господара,
0203 како тебе по имену вичу?
0204 Срамотно је, мој синко, питати
0205 баш, мој синко, на конаку моме.”
0206 А вели му момак у одаји:
0207 „Поочиме, Осјек Осман-беже,
0208 а зар мене познати не можеш?”
0209 Кад то чуо Силић Јусуф-ага,
0210 па од земље на ноге скочио,
0211 од појаса сабљу повадио
0212 да погуби момка у одаји.
0213 Кад то видје Осјек Осман-беже,
0214 па бесједи Силић Јусуф-аги:
0215 „Сјед’, сестрићу, Силић Јусуф-ага,
0216 а ласно је посјећ мусафира,
0217 мој синко, на конаку своме.”
0218 Нако сједе Силић у одаји,
0219 оде беже момку говорити:
0220 „Право кажи од кога си града!”
0221 А вели му момак у одаји:
0222 „Причекај мало, Осман-беже,
0223 да ти нешто говорим сестрићу,
0224 твом сестрићу, Силић Јусуф-аги,
0225 а ја ћу се право казивати,
0226 оклен јесам, од кога сам града.”
0227 Па бесједи момак Јусуф-аги:
0228 „Знаш, Јусуфе, није било давно,
0229 кад ти јучер натјера зекана,
0230 наћера га пољем зеленијем,
0231 па ја бијах одјахо вранина,
0232 сио бијах у зелену траву,
0233 па код вранца пијах хладно пиво.
0234 Ти ме видје са зекана свога,
0235 па на мене наћера зеленка,
0236 ти потегну сабљу од појаса,
0237 да ти моју посијечеш главу.
0238 Ја се мало макох раменима,
0239 ти утече пољем на зекану.
0240 Што ми ондје не посјече главу?
0241 А ласно је резил учинити
0242 на конаку твојега дајиџе.”
0243 Па пред бега сједе на кољена,
0244 оде момак бегу говорити:
0245 „„Чујеш мене, силан Осман-беже!
0246 Кад ме питаш од кога сам града
0247 ја ћу теби право казивати.
0248 Кад ти, беже, јаде изјадујем,
0249 ондар моју посијеци главу,
0250 моју ћу ти крвцу опростити.
0251 Сад чујеш ли, силан Осман-беже,
0252 јеси л’ (знао) хумачкога бана
0253 и код бана Павичевић Луку?
0254 Ја сам главом Павичевић Лука.
0255 Дворих бана двадесет година,
0256 па издворих добро одијело
0257 и добар сам силах набавио,
0258 и добру сам начинио кулу,
0259 искуповах луке и чифлуке.
0260 Па ја момак јесам за женидбе,
0261 па ја спремих себе и вранина
0262 те ја свога узјахах вранина
0263 да ја тражим за себе дјевојку.
0264 И ја прођох неколико града,
0265 ниђе не би за мене дјевојке.
0266 Па сам морској ади салазио
0267 до бијеле Ивковића куле:
0268 девет брата девет Ивковића,
0269 у њих сестру Анђелију кажу.
0270 Па кад кули Ивковића дођох,
0271 ту сам био три четири дана,
0272 и добро су мене дочекали.
0273 Ја сам у њих сестру запросио,
0274 запросих је и дадоше ми је;
0275 па јој дадох од злата прстена
0276 и уз прстен пет стотин дуката,
0277 па сам њима ваду одгодио,
0278 вада нам је читав мјесец дана,
0279 док се Хуму крвавоме вратим,
0280 док порежем рухо на дјевојку,
0281 док покупим киту и сватове.
0282 Чујеш мене, Осјек Осман-беже!
0283 Ја се Хуму крававоме вратих,
0284 господару, хумачкоме бану,
0285 стадох резат рухо на дјевојку,
0286 све хаљине порезах на дјевојку,
0287 ја покупих хиљаду сватова,
0288 и ја собом у сватове пођох.
0289 Кад смо били пољем хумачкијем,
0290 два сахата поља прегазисмо,
0291 а ја први иђем пред сватима
0292 на мојему широку вранину,
0293 па погледах пољем зеленијем,
0294 преко поља угледах Маџара,
0295 вас у црну, а на коњу врану;
0296 од вранца је начинио ђога,
0297 толико је коња угријао.
0298 Па да видиш црног Маџарина,
0299 до сватова доћера вранина,
0300 пред сватовим коња попријечи,
0301 па подвикну грлом са вранина:
0302 „Чусте ли ме, кићени сватови,
0303 ко је овдје Павичевић Лука?”
0304 Свати мене прстом казиваху.
0305 Он до мене доћера вранина,
0306 преклони се са вранина свога,
0307 па је мојој полетио руци.
0308 Не дадох му пољубити руку.
0309 Ту сам, беже, свате заставио,
0310 Маџар мени књигу опружио.
0311 Ја погледах књизи низ јазију;
0312 када видјех што ми књига пише,
0313 али књига бјеше Ивковића.
0314 Ивковићи мени говораху:
0315 „Копилане, Павичевић Лука,
0316 ето смо ти књигу оправили,
0317 не куп’ свате, нејђи по дјевојку,
0318 богами ти не дамо дјевојке!”
0319 Кад сам, беже, књигу проучио,
0320 одох мислит на коњу вранину,
0321 што ћу сада од живота свога.
0322 Мислио сам, на једно смислио,
0323 нуто сада резилука мога,
0324 па ја вратих киту и сватове
0325 и дођосмо к Хумцу бијеломе.
0326 Растури се кита и сватови,
0327 сваки својој кући одлазио,
0328 а ја мога доћерах вранина
0329 у авлију мога господара,
0330 господара, хумачкога бана.
0331 Бан сјеђаше у својој одаји,
0332 на пенџер је наслонио главу,
0333 па гледаше мене и вранина.
0334 Ја одјахах коња у авлији,
0335 устурих му дизгин на јабуку,
0336 ударих му силе уз вилицу;
0337 сам се вранац по авлији вађа,
0338 а ја одох бану у одају,
0339 пољубих га у бијелу руку,
0340 измакох се, па га дворит стадох.
0341 Бане мене у одаји пита:
0342 „Кам ти, Лука, кићени сватови?”
0343 Бану кажем у шикли одаји,
0344 гдје је мени ситна књига дошла
0345 ђе не даду лијепе дјевојке,
0346 само су ме резил учинили.
0347 Замолих се у одаји бану:
0348 Аман, бане, за синовље здравље,
0349 потражи ми резилука мога
0350 ја под тијем останути нећу.
0351 Он ми не хће резилука тражит,
0352 већ вољеде девет Ивковића,
0353 него мене, вјернога Луку.
0354 Ја се заклех у одаји бану:
0355 Богами те ни дворити нећу,
0356 већ ћу мога појахат вранина,
0357 одагнат га право до Осјека,
0358 право ићи силну Осман-бегу,
0359 па се, бане, хоћу потурчити,
0360 на те дићи сву бутум Крајину
0361 са Турчином Осјек Осман-бегом,
0362 тебе, бане, ухватити жива,
0363 дат ћу тебе силну Осман-бегу.
0364 Кад сам тако говорио бану,
0365 па завика бане са пенџера:
0366 „О Маџари што сте пред капијом,
0367 ви ухват’те Лукина вранина,
0368 а чекајте Луку на авлији,
0369 па уби’те Луку из пушака.”
0370 Чујеш мене, силан Осман-беже,
0371 побојах се вранцу на авлији,
0372 да мојега не ухвате вранца.
0373 Да се нисам вранцу побојао,
0374 ја сам мого посијећи бана.
0375 Већ полећех низ бијеле дворе,
0376 хитро сађох вранцу на авлију,
0377 али мога опколили вранца.
0378 Ја потегох сабљу од појаса,
0379 око вранца расћерах Маџаре,
0380 па мојега узјахах вранина.
0381 На ме, беже, пушке запуцаше.
0382 На капију наћерах вранина.
0383 Док изађох, беже, из капије,
0384 четири му смакох капетана
0385 и шеснаест посјекох му слуга.
0386 Великом сам плацом наћерао,
0387 беже драги, мојега вранина.
0388 Пушка пуца са сваког пенџера
0389 на ме, беже, и вранина мога.
0390 Па ја мога наћерах вранина
0391 испред женских бановије врата,
0392 ал’ бијаху врата отворена.
0393 Тамам, беже, до капије дођох,
0394 доклен нешто за вратима писну:
0395 „Богом брате, Павичевић Лука,
0396 застав’ мало под собом вранина.”
0397 Ја сам, беже, за бога хајао,
0398 ја сам мога вранца уставио,
0399 па погледах са вранина мога,
0400 па угледах, беже, на авлији
0401 обадвије твоје миле кћерке:
0402 јадну Фату и са њоме Злату.
0403 Оне су ме богом побратиле:
0404 „Богом брате, Павичевић Лука!
0405 Ако по чем на Крајину пођеш,
0406 хајде право до Осјека сађи
0407 нашем баби, Осјек Осман-бегу.
0408 Ти ћеш селам баби понијети:
0409 што нас не би кадер избавити,
0410 јал’ за благо јали за јунаштво.
0411 Ал’ је бабо остарио вома,
0412 ал’ је продо луке и чифлуке,
0413 па се бабо зуђурт учинио,
0414 ал’ је бабо свијет мијенио,
0415 али не зна у коме смо граду?”
0416 Чујеш мене, силан Осман-беже,
0417 по томе те поочимом вичем.””
0418 Када беже зачу лакрдију,
0419 љуто писну у својој одаји,
0420 па Осман-бег на ноге скочио,
0421 љуби Луку међу очи црне,
0422 узе Луку за бијелу руку,
0423 посади га себи уз кољено,
0424 па он вели Павичевић Луки:
0425 „Мој посинче, Павичевић Лука,
0426 сад шта ћемо од живота свога?”
0427 „Добро, вели, беже, акобогда.
0428 Ти си везир на седам везира,
0429 пиши књиге по бутум Крајини,
0430 па ти скупи силовиту војску,
0431 па ћеш књигу Босни отправити,
0432 спреми књигу травничком везиру,
0433 нека купи од Босне Бошњаке,
0434 па ћеш једну књигу начинити,
0435 спреми књигу на Херцеговину,
0436 на Турчина бега Љубовића,
0437 нек покупи Херцеговце љуте,
0438 нек Љубовић до Осјека дође.”
0439 Кад то чуо Осјек Осман-беже,
0440 па бесједи Павичевић Луки:
0441 „Мој посинче, Павичевић Лука,
0442 ја бих ласно војску покупио
0443 ал’ се бојим од тебе невјере,
0444 да ми, Лука, хилу не урадиш.”
0445 Оде Лука бегу говорити:
0446 „Нећу, беже, вјеру ти задајем.
0447 Ако бог да и мени поможе,
0448 хиле теби учинити нећу.
0449 Кад ти скупиш силовиту војску,
0450 па ти буди војски сераскере,
0451 ја ћу бити калауз пред војском.”
0452 Кад то зачу Осјек Осман-беже,
0453 па он сједе, ситне књиге пише,
0454 спрема књиге по бутум Крајини:
0455 Једну књигу до Травника спреми
0456 на Турчина травничког везира,
0457 да му купи од Босне војнике.
0458 Пише књигу на Херцеговину,
0459 на Турчина бега Љубовића,
0460 да му купи Херцеговце младе.
0461 Да бијаше књигу начинио,
0462 оправи је на Херцеговину.
0463 Пошто беже књиге растурио,
0464 а вели му Павичевић Лука:
0465 „Поочиме, Осјек Осман-беже!
0466 Да бијаше књигу начинио,
0467 па је спреми на дно од Крајине
0468 на кољено попу Вукадину,
0469 нека диже рају из Крајине —
0470 тамам раје дванаест хиљада.”
0471 Послуша га Осјек Осман-беже,
0472 па он сједе, ситну књигу пише:
0473 „Чујеш мене, попе Вукадине,
0474 ето теби књиге шаровите,
0475 да ми купиш по Крајини рају —
0476 тамам војске дванаест хиљада.”
0477 Пошто беже књигу начинио,
0478 оправи је попу Вукадину.
0479 Тако стаде један мјесец дана.
0480 Једно јутро беже уранио
0481 и са бегом Павичевић Лука.
0482 Сламају се брда и долине,
0483 ал’ се купе Крајишници млади
0484 под Осијеке на поље зелено.
0485 Кад то видје Осјек Осман-беже,
0486 па завика слугу Ибрахима:
0487 „Ибрахиме, моја вјерна слуго,
0488 хајде доље на ћуприју стани,
0489 не дај овам војски прелазити,
0490 нек се купе с ону страну воде.”
0491 А вели му слуга Ибрахиме:
0492 „Хоћу л’, беже, пушћит поглаваре?”
0493 „Немој овам пушћат поглавара,
0494 нит пропушћај ага нит бегова.”
0495 Па Ибрахим оде на ћуприју,
0496 ал’ је пољем војска нагрнула,
0497 пред војском су аге и бегови,
0498 на ћуприју коње наћераше.
0499 А вели им слуга Ибрахиме:
0500 „Чујете л’ ме, аге и бегови,
0501 селам вам је Осјек Осман-беже,
0502 на ћуприји пролазења нејма.”
0503 Кад то чуше аге и бегови,
0504 одмах натраг коње повратише,
0505 па на пољу коње разјахаше.
0506 На ћуприји стали бајрактари,
0507 спремиле их аге и бегови
0508 да не даду нитком пролазити.
0509 Све се купи силовита војска,
0510 па се скупља седамнаест дана.
0511 Кад погледа Осјек Осман-беже,
0512 ал’ по пољу војска претиснута,
0513 све бајраци кано и облаци,
0514 бојна копља како гора црна.
0515 Док пукоше пушке низ планину,
0516 али везир од Будима дође
0517 и с везиром силовита војска:
0518 мало много, шеснаест хиљада.
0519 Састали се турски поглавари
0520 под Осијек на поље зелено;
0521 доклен хабер у ордију дође:
0522 „Ето иђе од Босне ордија,
0523 прекјучер су на Мухаћу били.”
0524 Мало вријеме али дуго није,
0525 од Босне се помолила војска,
0526 а пред војском везир од Травника.
0527 Везир паде на поље зелено,
0528 везиру се чадор разапео.
0529 Ту је војска ноћцу заноћила.
0530 Кад ујутро сунце огријало,
0531 јарко сунце лице помолило,
0532 док рекоше: „Ето Љубовића!”
0533 Кад се беже пољем помолио,
0534 господа га стаде сејрити.
0535 А какав је беже Љубовићу!
0536 Вас у срми и у чисту злату.
0537 За њим иде стотину момака
0538 на атима и на парипима,
0539 све су слуге бега Љубовића.
0540 Беже води дванаест једека,
0541 а за бегом Херцеговци млади —
0542 тамам војске четири хиљаде.
0543 И он сађе у поље осјечко,
0544 па на пољу војску заставише.
0545 Оде беже међу Крајишнике,
0546 па он дође међу агаларе.
0547 Туди сједи Осјек Осман-беже,
0548 а до њега Лички Мустај-беже
0549 до њег сио беже Мехмед-беже
0550 од Сиска, града бијелога,
0551 он је десно око подвезао,
0552 јер деснијем оком не виђаше,
0553 згоднијега бега не имаде.
0554 До њег сио Чолак Мехмед-ага,
0555 до њег сио удбински диздаре,
0556 до њег сио, Осман-ага Дедо
0557 од Каниже, града бијелога;
0558 до њег сједи Глумац Осман-ага
0559 од Стијене, града царевога;
0560 до њег сједи Куна Хасан-ага
0561 од Отоке, цареве паланке;
0562 до њег сједи Бегзадић Алија
0563 из Растоке, цареве паланке;
0564 до њег сједи Танковић Османе
0565 од Крупе, царевога града;
0566 до њег сједи Новљанин Алија
0567 од Новина града бијелога;
0568 до њег сио Влахинић Алија
0569 од Подвјеста града бијелога;
0570 до њег сјеле до двије Хрњице:
0571 сердар Мујо са братом Халилом;
0572 до њих сио Пећки Хасан-ага
0573 од Пећи, града царевога;
0574 до њег сједи од Орахца Тале.
0575 Виш њих сио будимски везире.
0576 Беже дође, турски селам викну,
0577 испред бега на ноге скочише,
0578 Љубовићу мјеста начинише
0579 уз кољено травничког везира.
0580 Кад Љубовић угледа везира
0581 од Будима града бијелога,
0582 нимало му мило не бијаше,
0583 ал’ му друга бити не могаше.
0584 Ту су Турци заноћили били.
0585 А да видиш будимског везира,
0586 јесте везир књигу начинио,
0587 па кријући књигу оправио
0588 на кољено хумачкоме бану,
0589 да он купи силовиту војску,
0590 јер ће на њег Турци ударити.
0591 Кад ујутро јутра дочекаше,
0592 па се крену силовита војска,
0593 па одоше пољем зеленијем,
0594 па сретоше попа Вукадина,
0595 ал’ је попе одоцнио вома.
0596 А вели му Осјек Осман-беже:
0597 „Што си, попе, тако одоцнио,
0598 одоцнио војску сакупљајућ?
0599 Колико си војске покупио?”
0600 „Беже драги, дванаест хиљада.”
0601 Па се попе са Турцима врати,
0602 па је војска поље прегазила,
0603 Шест је дана војска путовала,
0604 доклен паде војска на раскршће,
0605 јер су туде многе распутнице.
0606 Тадај Лука устави вранина:
0607 „Чујеш мене, Осјек Осман-беже,
0608 ваља овдје војске оставити,
0609 мало војске дванаест хиљада
0610 да путове чува од Каура.”
0611 А вели му Осјек Осман-беже:
0612 „Кога ћемо овдје оставити?”
0613 „Ти ћеш овдје попа оставити,
0614 па измјешај Влаха и Турака.”
0615 Измјешаше Влаха и Турака,
0616 ту су они попа оставили,
0617 остав’ше му дванаест топова.
0618 Па одтален војска пролазила.
0619 Изашли су на дугу пољану,
0620 она држи четири сахата.
0621 Туди Лука застави вранина,
0622 па говори Осјек Осман-бегу:
0623 „Поочиме, Осјек Осман-беже,
0624 ко ће овде остат на пољани
0625 да пољану од Каура чува?
0626 Ваља доста оставити војске
0627 беже драги, тридесет хиљада,
0628 нитко неће остат на пољани,
0629 јер је није ласно учувати.”
0630 Оставише бега Љубовића.
0631 Беже оста за невољу љуту.
0632 Отлен прође Осјек Осман-беже.
0633 А да видиш бега Љубовића,
0634 око војске страже растурио,
0635 а на војску вику учинио:
0636 „Чујете л’ ме, моја браћо драга!
0637 Ваља копат тврде метеризе.”
0638 Па копају тврде метеризе:
0639 Љубовић се добро утврдио,
0640 јер се вома боји од везира
0641 из Будима града бијелога,
0642 да му каку хилу не уради.
0643 А да видиш Осјек Осман-бега,
0644 према Хумцу каурскому дође,
0645 према Хумцу војску заставио.
0646 Ту је беже конак учинио,
0647 а ујутро добро подранио,
0648 изашао из чадора свога,
0649 па под Хумац беже угледао
0650 силну војску хумачкога бана:
0651 црна шавка кано мрка чавка
0652 бојно копље кано гора црна.
0653 На три мјеста војску угледао,
0654 војске много, кара јој нејма.
0655 Кад је беже војску угледао,
0656 па дозива Павичевић Луку:
0657 „Мој посинче, Павичевић Лука,
0658 види војске хумачкога бана!”
0659 „Видим добро, Осјек Осман-беже.”
0660 Па вели му беже лакрдију:
0661 „Откуд њему онолика војска?”
0662 „Јак(а) му је, беже, државина.
0663 А море бит, беже Осман-беже,
0664 да му је нетко имдат оправио,
0665 а безбели нетко од дувела.”
0666 Опет Лука бегу бесједаше:
0667 „А шта си се, беже, препаднуо?
0668 Сам ће Лука ондје ударити.”
0669 Ту су тамну ноћцу заноћили.
0670 Па да видиш будимског везира,
0671 па он бану ситну књигу пише:
0672 „Чујеш, бане, богом побратиме,
0673 остао је попе на раскршћу,
0674 с њиме војске дванаест хиљада,
0675 па ћеш своју војску оправити,
0676 нек ударе попу на раскршћу,
0677 нек попову сву разбију војску,
0678 нек му отму убојне топове.
0679 На пољани змија је остала,
0680 љута змија — беже Љубовићу,
0681 с њиме војске дванаест хиљада.
0682 Нек ударе на бегову војску!
0683 Ако бог да те бега разбију,
0684 за ову војску ласно ћемо амо.
0685 Што је војске са мном из Будима,
0686 ја ћу војску завест у планину,
0687 мојој војски побит се не дадем.”
0688 Кад је везир књигу начинио,
0689 па кријући књигу оправио,
0690 кад је бану књига допанула,
0691 бан погледа књизи низ јазију.
0692 Кад видио што му књига каже,
0693 бану књига вома мила била,
0694 па он скупи своје капетане,
0695 па им бане вели лакрдију:
0696 „Како акшам падне на ледину,
0697 спремите се дванест капетана
0698 и узмите регулану војску,
0699 тамам војске четрест хиљада,
0700 преко брда заведите војску,
0701 право хајте с војском на раскршће,
0702 наћи ћете попа на раскршћу,
0703 на попову ударите војску.
0704 Кад попову војску разбијете,
0705 нећете л’ ми попа ухватити,
0706 и попове отмите топове,
0707 па отален проведите војску,
0708 па је свед’те на дугу пољану,
0709 па удрите бегу Љубовићу.
0710 Ако бог да и срећа донесе,
0711 те бегову разбијете војску,
0712 честите ћу васке оставити.”
0713 Кад то чуло дванест капетана,
0714 када акшам паде на ледину,
0715 капетани војску одвојише,
0716 тамам војске четрест хиљада.
0717 Преко брда војску заведоше,
0718 па сведоше војску на раскршће.
0719 До сабаха бјеху два сахата,
0720 на попову војску ударише.
0721 Не може се попе одржати
0722 ни цијела четири сахата.
0723 Сва попова војска изгинула,
0724 отеше му велике топове,
0725 побјеже им попе из Крајине,
0726 па побјеже у бегову војску.
0727 Пита њега беже Љубовићу:
0728 „Чујеш мене, попе Вукадине,
0729 дај ми казуј што је тамо било!”
0730 „Не питај ме, драги господаре,
0731 сва је моја војска изгинула.”
0732 Ту су они данак заданили,
0733 акшам црни паде на ледину.
0734 Тамам бјеше уочи четвртка,
0735 ноћи прошла два сахата бјеху,
0736 капетани на пољану сашли,
0737 ударише бегу Љубовићу.
0738 Беже њихке ватром дочекаше,
0739 сви по једну пушку истурише,
0740 халакнуше, бога споменуше,
0741 па за сабље одмах префатише,
0742 па се двије војске ударише.
0743 Колико се слатко ударише,
0744 све је једно другог префатило,
0745 прифатило за грла бијела.
0746 Стоји звека оштрије сабаља,
0747 полијећу главе од јунака,
0748 по пољани леши претиснули,
0749 стоји јека љута рањеника,
0750 стоји писка рањеније коња,
0751 пролијећу коњи без јунака,
0752 а јунаци без добрије коња.
0753 Тако стаја тамам до сабаха.
0754 Када свану и огрија сунце,
0755 беже разби дванест капетана
0756 и три хин је жива ухватио.
0757 Побјеже му девет капетана,
0758 побјегоше хумачкоме граду.
0759 Ту осташе попови топови
0760 и њихових двадест и четири.
0761 Беже пита до три капетана:
0762 „Ко вам каза за попову војску?”
0763 А веле му до три капетана:
0764 „Казо бану везир од Будима.
0765 Везир бану књигу начинио
0766 и писо му за обије војске.”
0767 Ну да видиш бега Љубовића,
0768 са пољане покренуо војску,
0769 бег пољану саму оставио.
0770 Ето бега покрај Хумца града,
0771 беже дође Осјек Осман-бегу,
0772 право оде бегу под чадуре.
0773 Он на скупу господу налази,
0774 међу њима будимски везире.
0775 Када беже угледа везира,
0776 па извади сабљу маџаркињу,
0777 па с везира посијече главу.
0778 Господа се томе зачудила,
0779 па говоре бегу Љубовићу:
0780 „Што уради, ако бога знадеш?
0781 Што посјече будимског везира?
0782 Ко ће цару џеваб учинити?”
0783 А вели им беже Љубовићу:
0784 „За све, цару, ја ћу џевабити.”
0785 У ријечи у којој бијаху,
0786 док пукоше банови топови.
0787 Ко удари на банову војску?
0788 Удри први Павичевић Лука,
0789 а за њиме љути Крајишници.
0790 Кад то чуо беже Љубовићу,
0791 с једне стране и он ударио,
0792 с друге стране бег Мустај-бег Лички,
0793 с треће стране Сисак Мехмед-беже
0794 од Сиеска града бијелога,
0795 са четврте силан Осман-беже,
0796 с пете стране Влахинић Алија.
0797 Грми, пуца, крв се пролијева,
0798 кавга била два бијела дана,
0799 па банову сву разбише војску.
0800 И бане је изгубио главу,
0801 посјече га Павичевић Лука.
0802 Па на Хумац ударише Турци,
0803 пред војском је Павичевић Лука.
0804 Са града хин ватра дочекала,
0805 тамам бјеше ићиндија доба.
0806 Тадај Лука града префатио
0807 и у град је уводио Турке.
0808 Ето Луке к банову двору,
0809 а срете га банова госпоја,
0810 Луку срете на авлинским вратим.
0811 У то доба Осјек Осман-беже.
0812 Лука нађе двије кћерке миле,
0813 једну Фату и са ш њоме Злату,
0814 па их даде Осјек Осман-бегу:
0815 „Нај ти, беже, двије кћери драге.”
0816 Па се моли Павичевић Лука:
0817 „Поочиме, Осјек Осман-беже,
0818 молим те се баш ко оцу своме,
0819 да ми дадеш неколико друга,
0820 да ми дадеш са Кладуше Мују,
0821 и, још више, Мујова Халила,
0822 да ми бега Љубовића дадеш,
0823 да ја кули Ивковића сађем,
0824 да ја тражим својег резилука.”
0825 Бег му даде Муја и Халила
0826 и даде му бега Љубовића
0827 и триста му даде коњеника.
0828 Отлен од(е) Павичевић Лука,
0829 Лука иђе пољем хумачкијем,
0830 хумачко су поље прегазили,
0831 угледаше кулу Ивковића.
0832 Нако Лука устави вранина,
0833 па дружини својој бесједаше:
0834 „Да ми овдје мрака пречекамо.”
0835 Па су туде мрака пречекали,
0836 па отале коње појахаше,
0837 па пођоше кули Ивковића.
0838 Кад су дошли до бијеле куле,
0839 пред авлијом коње одјахаше,
0840 ал’ авлинска отворена врата.
0841 Па погледа Павичевић Лука:
0842 вађају се коњи Ивковића,
0843 из боја су они избјежали.
0844 Сједе браћа у својој одаји,
0845 они сједе, пију хладно пиво,
0846 пију пиво и одмарају се.
0847 Уљегоше у авлију Турци
0848 и пред њима Павичевић Лука,
0849 Лука стаде на дно мердевина:
0850 „Чусте ли ме, моја браћо драга,
0851 сад ја одох уз бијелу кулу.
0852 Кад изађем горе у одају,
0853 ту ћу наћи девет Ивковића,
0854 ја ћу с њима затурити кавгу.
0855 Ако да бог и срећа нанесе,
0856 те ми стану бјежат из одаје,
0857 ви чекајте доље на авлији,
0858 не пушћите ниједнога жива.”
0859 Оде Лука уз бијелу кулу.
0860 Када Лука у одају уђе,
0861 док је дошо, кавгу затурио:
0862 једни бјеже низа мердевине,
0863 једне Лука по одаји сјече,
0864 све изгибе д(е)вет Ивковића.
0865 И њихову кулу поробише
0866 и узеше дилбер Анђелију,
0867 дадоше је Павичевић Луки.
0868 Отален се натраг повратише,
0869 па су сишли хумачкоме граду,
0870 туди нашли Осјек Осман-бега.
0871 Ту су били три недјеље дана.
0872 Из Хумца се бег Осман-бег врати
0873 и одведе двије миле кћерке,
0874 Лука води сестру Ивковића.
0875 Па су дошли осјечкоме граду.
0876 Шенлук чини Осјек Осман-бцже,
0877 шенлук чини три недјеље дана.
0878 Потурчи се Павичевић Лука
0879 и потурчи дилбер Анђелију.
0880 Па су Луки име предјевали,
0881 па га бегом Хасан-бегом вичу.
0882 Све се аге редом порезаше,
0883 Хасан-бегу кулу начинише,
0884 прострше је дибом и кадифом.
0885 И земље му аге поклонише,
0886 саставио стотину чифлука,
0887 бег Љубовић хиљаду дуката,
0888 бег Мустај-бег пет стотин оваца,
0889 бег Мехмед-бег Сиеска града,
0890 двадест му је крава оправио —
0891 и вома га пазе Крајишници,
0892 вома мио Осјек Осман-бегу.



Извор[уреди]

Народне пјесме муслимана у Босни и Херцеговини, Из рукописне оставштине Косте Хермана, редакција, увод и коментари Ђенана Бутуровић, Сарајево, 1966.