Османагић Мехо и Алага од Новога
0001 Јутром ране млади Удвињани
0002 У Удвини, у беглук-механи,
0003 У беглуку гази-Мустајбега.
0004 Све је ајан сио до ајана,
0005 А газија један до другога,
0006 Уврх стола Лика Мустајбеже,
0007 С десне му стране Глумац Османага,
0008 А из лива гази Ћејванага,
0009 А остали редом посједали.
0010 Што у какав еглен ударили:
0011 Сваки с’ фали, каква ата храни,
0012 Како ј’ који јунак у мејдану.
0013 Јандал сједе до два побратима,
0014 Једно био Османагић Мехо,
0015 А друго је од Новог Алага,
0016 Јандал сиде, а јандал бесиде,
0017 Одвиш Мехо прећеро у пићу,
0018 Он Алаги приче бесидити:
0019 „О мој побро, од Новог Алага!
0020 Јунак ниси, колико се кажеш.
0021 Када сам се ја с тобом збратио,
0022 Те смо, побро, братство притврдили,
0023 Јесмо л’ рекли и вјеру задали:
0024 Кад се годиц станемо женити,
0025 Да ћемо скупа гледати дивојке,
0026 Да не ћемо Удвињкиња младих
0027 Ни из Лике никакве дивојке,
0028 Већ с Приморја танахне маџарке,
0029 Отуд себи довести дивојке.
0030 Од тог дана три има године,
0031 То смо рекли, вјере притврдили,
0032 Што си с’ данас ашик наметнуо,
0033 Побро драги, за другом дивојком.
0034 На Цетини ти у нашој Лици
0035 Дилбер-Бејзом цетинског диздара?
0036 Што си мени хилу учинио,
0037 Камо т’ вјера, на путу те срела,
0038 Црн ти образ на обадва свита!“
0039 Кад Алага ричи разумио,
0040 Уз њег вишња-боја ошинула,
0041 На њему се длака исправила
0042 Ко на вуку просинца мисеца,
0043 Кад угледа јаловицу овцу.
0044 Але Мехи заче бесидити:
0045 „Што то, Мехо, од Бога ти тешко!
0046 Шта говориш непристале ричи?
0047 Мене врло ти резил учини
0048 Баш у лонџи прид свим Удвињани.
0049 Ја, истина, имам јауклију,
0050 Липу Бејзу цетинског диздара:
0051 Ал чуј, Мехо, што ћу бесидити:
0052 Што сам реко, ни порећи не ћу,
0053 Ја ћу с тобом сићи на Приморје,
0054 Да гледамо приморске дивојке.
0055 Ја ти знадем дви кршне дивојке:
0056 Ево једна у Херцег-Новоме,
0057 Липа Ане Херцеглије бана,
0058 То је, побро, на наму маџарка.
0059 Друга има кршна дивичица,
0060 Мехо побро, у Ленгер-паланки,
0061 Ружа липа Павла генерала,
0062 И то ј’, побро, на наму дивојка.
0063 Ти обери, коју теби драго,
0064 Вољ’ ти Ану Херцеглије бана,
0065 Вољ’ ти Ружу Павла генерала,
0066 Ту ћемо се, побро, окушати,
0067 Који ће првље изнити дивојку.“
0068 Кад те Мехо ричи разумио,
0069 Тад Алаги Мехо бесидио.
0070 „Мени ће, Мехо, Ана Херцеглијна,
0071 Џаба ти Ружа Павла генерала!
0072 Нег чуј, Але, што ћу говорити:
0073 Ја ћу, побро, до Херцег-Новога
0074 Раз Анице Херцеглије бана;
0075 Ако прије ја изнесем Ану,
0076 Ти ’ш ми куме бити код Анице,
0077 Прстен дати двиста маџарија,
0078 Приписат ћеш мени достојање,
0079 У робовство тебе ћу примити,
0080 Служит ћеш ме до еџела свога;
0081 А ти, Але од Новога билог,
0082 Ако прије изнесеш маџарку,
0083 Ружу липу Павла генерала,
0084 Ја ћу т’ куме бити код дивојке,
0085 Прстен дати двиста маџарија,
0086 Приписат ћу т’ ирад-достојање,
0087 Служит ћу те до еџела свога.“
0088 Кад Алага ричи разумио,
0089 У том ага на ноге скочио,
0090 Срдит ага Мехи бесидио.
0091 „Ја сад одох у Ленгерп-паланку
0092 Раз Ружице Павла генерала.
0093 Прије тебе ако изнесем Ружу,
0094 Ти ’ш ми куме бити код дивојке,
0095 Прстен дати двиста маџарија,
0096 Ја ти ирад не ћу достојање,
0097 Нит ћу тебе у службу примити;
0098 А ти побро, Османагић Мехо,
0099 Ако прије изнесеш дивојку,
0100 Ради од мене, што је теби драго!“
0101 То му рече, на беглук окрену,
0102 Из беглука оде кроз Удвину,
0103 Сиђе кули Османагић-Мехе
0104 (У Мехе је конак учинио).
0105 Он у презид до ђогата дође,
0106 Але свога опреми ђогата,
0107 Изведе га у авлију билу.
0108 Кад куцнуше чавли по калдрми
0109 Од ђогата Новљанин-Алаге,
0110 Спази за то Османагиница,
0111 Стара мајка Османагић-Мехе.
0112 Кад Алага види у авлији,
0113 Полетила низ ћемерли-кулу,
0114 Нене спаде у авлију билу,
0115 Па Алаги тихо бесидила:
0116 „Куд ’ш, Алага, моје дите драго?
0117 Ја сам теби ручак зготовила,
0118 Хајмо, синко, у ћемерли–кулу!“
0119 „ „Фала, мајко, на ићраму твоме!
0120 Побратим је мене нахранио,
0121 У беглуку Османагић Мехо,
0122 Твоје дите из оџака твога,
0123 Он је мене резил учинио
0124 У беглуку прид свим Удвињани.“ “
0125 То он рече, а у седло клиси,
0126 То је мени врло тешко било.
0127 Оде Але кроз Удвину билу,
0128 Изјахао на равне рудине,
0129 Тегли Але до Новога града,
0130 Под Велебит дојаха ђогата,
0131 Кроз Велебит ата пројахао,
0132 С ону страну Велебита сиђе.
0133 Кад је Але својој кули сишо,
0134 Одјахао, у кулу унишо,
0135 У халвату сандук отворио,
0136 Он извади тебдил-ђеисију,
0137 На се меће котарско одило.
0138 Кад с’ Алага добро опремио,
0139 Он у презид сиђе до ђогата,
0140 Под шпањурску ата опремио,
0141 У авлији те га посиднуо,
0142 Из турскога изјаха Новога,
0143 Па окрну кроз Велебит клети,
0144 Он окрену у принциповину,
0145 Пређе хунку царску и ћесарску ,
0146 И освану на Приморју равном.
0147 Ага тегли до Ленгер-паланке,
0148 Нека иде, куд ја њему драго!
0149 Да видимо Османагић-Мехе!
0150 Осто Мехо у беглуку билом,
0151 Јер је врло у пићу прећеро,
0152 У беглуку Мехо омркнуо,
0153 Омркнуо тер и освануо.
0154 Вид’де главе гази-Ћејванаге!
0155 Тај је ага јутро подранио
0156 И унишо у бегову лонџу,
0157 Свог сестрића у беглуку нађе,
0158 Пјана глава у кревету спава,
0159 Њега ага из свег гласа викну:
0160 „Мој сестрићу, Османагић-Мехо,
0161 Устан’, Мехо, луда хаџамијо!“
0162 А кад Мехо дају опазио,
0163 Он на ноге скочи у у беглуку,
0164 Ћејванага сиде под пенџером,
0165 Те он Мехи заче бесидити:
0166 „Мој сестрићу, црн ти образ био!
0167 Што ћеш јутрос овде у беглуку?
0168 Знаш ли, шта си јучер бесједио
0169 Својим побром од Новог Алагом?
0170 Агу си врло резил учинио,
0171 Уложио своје достојање,
0172 Ако прије изнесе маџарку,
0173 Прије тебе из Ленгер-паланке,
0174 Липу Ружу Павла генерала,
0175 Јучер Але от’шо до Ленгера,
0176 Мого ј’ до сад до Ленгера сићи,
0177 Алага ће ујагмит дивојку,
0178 Оде теби ирад-достојање,
0179 Што ти га је бабо оставио.“
0180 А кад Мехо ричи разумио,
0181 Тад је мехи зло на уми било,
0182 Брже скочи, из беглука крену,
0183 Оде Мехо својој билој кули.
0184 Кад је дошо кули и матери,
0185 Стару мајку у халвату најде,
0186 Селам даде, а под пенџер сиде,
0187 Тад је мајка Мехи бесједила:
0188 „Гдке си, сине, црн ти образ био!
0189 С ким си с’, Мехо, јучер завадио?
0190 Што л’ си побру резил учинио,
0191 Па Алага срдит отишао?
0192 Оде ти, сине, ирад-достојање!“
0193 А кад Мехо ричи разумио,
0194 Њему глава паде по рамену,
0195 Јер се Мехо врло покајао,
0196 Гдје се својим завадио побром,
0197 Све он мисли, што би и како би,
0198 Све мислио, мајци бесједио:
0199 „Даво моја по рођењу мајко!
0200 Сад ја не знам, куд би окренуо,
0201 Јер ја никад саходио нисам,
0202 Саходио до Херцег-Новога,
0203 Како ли би отео маџарку,
0204 Ану липу Херцеглије бана
0205 Прије побре од Новог Алаге,
0206 Не би л’ шчуво ирад-достојање.
0207 Мати моја, ово сам смислио:
0208 Сад ћу правит књигу на колину,
0209 Херцеглији бану андисати,
0210 Нек он спреми харали кочије,
0211 У кочије метне дивичицу,
0212 Нек ми Ану шаље на Удбину,
0213 Јал’ ћу бана на мејдан зовнути,
0214 Од тог двога које воли бане.“
0215 А кад мајка ричи разумила,
0216 Свом је сину Мехи говорила:
0217 „Мехо сине, будаласта главо!
0218 Док би т’ књига стигла до Новога,
0219 Камо л’, сине, кад би с’ повратила,
0220 Море побро стићи од Ленгера.
0221 Већ се спремај, моје дите драго,
0222 Себе спремај и бабина дору,
0223 Иђи, сине, до Херцег-Новога.
0224 Кад ти дођеш до Херцег-Новога
0225 Ти окрени граду на капију;
0226 Кад ујашеш у нову чаршију,
0227 Бутиге су са обидве стране,
0228 По њ’ма млади сиде базрђани.
0229 Кад пројашеш већ пола чаршије,
0230 Ти погледај са десна на ливо,
0231 Видит ’ш једну ти стару биртију,
0232 То ј’ биртија крчмарице Паве,
0233 Посестриме родитеља твога,
0234 Твога бабе Османаге старог;
0235 Док ти је бабо тамо отходио,
0236 Ту би вавик ата одјахиво,
0237 Онди ш’, сине, и ти одјахати,
0238 Тетка ће те добро дочекати,
0239 Ти се тети кажи крчмарици,
0240 Сине драги, ко си и окле си,
0241 Ту ће тебе тетка насвитоват
0242 И још више тебе запутити,
0243 Како ’ш, сине, до маџарке доћи,
0244 Ане липе Херцеглије бана.
0245 Како т’, сине, каже крчмарица,
0246 ’Нако ’ш, сине, тетке послушати.“
0247 Кад те Мехо ричи разумио:
0248 „Брже ми, мати, такум-одијело!“
0249 Тад му нене на ноге скочила,
0250 У одаји сандук отворила,
0251 Мехи чудно извади одило,
0252 Све господско, одвише оборско,
0253 Ко што носе обор-капетани,
0254 Таку на се метно ђеисију,
0255 А на главу капу котаркињу,
0256 За пас зади мале џехведаре,
0257 Растури их палом латинкињом,
0258 Хем припаса срмали-силахе,
0259 А уз бедру припасао ћорду,
0260 Он обргну којашин-доламу,
0261 Па окрену низ ћемерли-кулу,
0262 Добра ата на јаслама спрема,
0263 На њег рахта трпа позлаћена.
0264 Кад је добра ата опремио,
0265 Обузда га шпаранкињом уздом,
0266 Изведе га у авлију билу,
0267 Стара му мајка спала у авлију,
0268 Изнесе му копље убодицу,
0269 Мехо мајци руци полетио,
0270 Старој мајци руку пољубио,
0271 Јиош одвише халал заискао.
0272 Халали му и благосови га:
0273 „Хајде, сине, хаиром ти било!
0274 Нег чуј, Мехо, моје дите драго!
0275 Наврати се до чифлука нашег.
0276 До чардака Вукадина кнеза,
0277 Тај је кнеже врло мушка глава,
0278 Понуди га себи у сватове,
0279 Нека себе спреми и алата,
0280 Тамо стазе занде и богазе,
0281 То би т’ био вридан кулаузе,
0282 Бриз њег ти пута није до Новога.“
0283 Кад те Мехо ричи разумио,
0284 То је Мехи врло драго било,
0285 Опет мајка сину халалила:
0286 „Хајде, Мехо, хаиром ти било,
0287 Здрав ми био, добро задобио
0288 И здраво се мајци повратио,
0289 Своју мајку смрти дохранио,
0290 Од свог срца ишчеко евлада,
0291 Преспиво ти хајван у мејдану,
0292 Ко ти је бабо био у дивану!“
0293 Старом с’ Мехо мајком халалио,
0294 Па у седло фрци доратово,
0295 Окрену ата на авлијнска врата,
0296 Османагић оде од Удвине,
0297 Од Удвине низ равне рудине.
0298 Вид’ де Мехе, весела му мајка!
0299 Оштро ата низ рудине јаше,
0300 Тегли ата до чифлука свога,
0301 До чардака Вукадина кнеза.
0302 Кад дојаха кнезову чардаку,
0303 Вакат био до читлука дође.
0304 Кад с’ чардаку близо прикучио,
0305 Дојаха ата побрину чардаку.
0306 У авлију кад га ујахао,
0307 На големо чудо нагазио,
0308 Он угледа два кнежева сина,
0309 Којадина, млађег Миладина,
0310 Гдје ћаћина проводе алата,
0311 Још крвава грива у алата
0312 Од башлука до по стрименлука,
0313 Медвидина крвцом поштрапана,
0314 Виђа седам у облуку глава,
0315 О алату висе и облуку.
0316 Гледа Мехо са дората свога,
0317 Код бунара кнеза угледао
0318 И он кнезу ,добро јутро’ викну,
0319 Кнеже прими, па на ноге клиси,
0320 Стојећи му јутро отпримио:
0321 „Да си здраво, млад Османагићу!
0322 Одјаш’ дору, мој спахија драги,
0323 Мој синовче, да се напијемо,
0324 Да пијемо и ми диванимо,
0325 Да те питам, куд си с’ опремио.“
0326 А кад Мехо одјаха дората,
0327 Допадоше два кнежева сина
0328 И Мехина прифатише дору,
0329 Мехо сиде на тепи бунара,
0330 Пред њег кнеже трмпез поставио:
0331 „Мој спахија, млад Османагићу!
0332 Куд си пошо, мој синовче драги?“
0333 Све му Мехо по истини каже:
0334 „Па сам с’, кнеже, теби навратио,
0335 Мене је стара запутила мајка,
0336 И теби је поздрав оправила,
0337 Да се спремиш у чардаку своме,
0338 Са мном сиђеш до Херцег-Новога
0339 Пораз Ане Херцеглије бана,
0340 Не би л’ наске срића послужила,
0341 Прије Алаге ујагмит дивојку.
0342 Устај, кнеже, ако Бога знадеш!
0343 Спремај себе и алата мамна,
0344 Па ми с’ данас у гајрету нађи!“
0345 Кад Вукадин ричи разумио,
0346 Тад он Мехи тихо говорио:
0347 „Та спахија, луде ли си главе!
0348 Који су те ђавли наћерали,
0349 Те с’ се с побром за то завадио?
0350 Мучно је, Мехо, Херцег-Новом сићи,
0351 Ја камо ли изнити маџарку.
0352 С тобом Вуче до Херцега не ће,
0353 Јер сам скоро из Чесарске дошо,
0354 Јесам ата заморио свога.“
0355 Тада Мехо Вуку бесидио:
0356 „А мој стриче, Вукадине кнеже!
0357 Дедер мени по истини кажи,
0358 Куд си ходо, гонио алата,
0359 Гдје л’ си, Вуче, крвавио ћорду
0360 И оних седам глава ујагмио,
0361 Ко кад с’ био у џењку великом?“
0362 Тад Вукадин Мехи бесједио:
0363 „Јесам, Мехо, себе опремио,
0364 Ја себека и алата свога,
0365 Ја окрено у земљу ћесарску,
0366 Сишо јесам до Полојца града,
0367 До Полојца пониже Карловца,
0368 Трефио сам јегумана старог,
0369 Гдје је био пошо намастиру,
0370 Уз њег до три липе јегуманке
0371 И још више седам јегумана.
0372 Врло штимах јегуманке младе,
0373 Код њих јесам кавгу заметнуо,
0374 Ту сам своју ћорду крвавио,
0375 Ја погубих седам јегумана.
0376 Са њих седам ја ујагмих глава,
0377 И дви липе младе јегуманке.
0378 Од Полојца јесам побигнуо,
0379 За мном се је ларма подигнула,
0380 С дјецом својом носим јегуманке.
0381 Па ја теглим до хунке цареве,
0382 Ту је наске срића послужила,
0383 Ујагмисмо прико међе царске,
0384 Ми у Корин-гору ујагмисмо,
0385 Мехо побро, у Лику сиђосмо
0386 Твом чифлуку, а чардаку моме,
0387 Ја изнесох до дви јегуманке,
0388 Ено ми их у чардаку моме,
0389 Ту сам ата заморио свога,
0390 Бритку своју крвавио ћорду.
0391 Ако томе, Мехо, не вирујејш,
0392 Ти униђи у чардак дрвени,
0393 Видити ћеш оби јегуманке,
0394 Јесу липе дви кршне дивојке,
0395 Јесам накан дјецу оженити,
0396 Којадина и свог Миладина,
0397 Заметнут ћу кабасто весеље.“
0398 То он рече, на ноге скочио,
0399 Узе Меху за десницу руку,
0400 Па се тепе у чардак кренуше,
0401 Обојица у чардак сједоше,
0402 У чардаку пиће заметнуше.
0403 А подвикну Вукадине кнеже,
0404 Он кнегињу стару подвикује:
0405 „Брже, љубо, кухајдер погаче!“
0406 А Вукадин Миладина зовну:
0407 „Миладине, пеци јаловицу!
0408 Мени треба таин и заира
0409 Путујући до Херцег-Новога.“
0410 Кнежевица спремила погачу,
0411 Испекоше дјеца јаловицу,
0412 Кнез је Мехи хегбе натрпао:
0413 „Хајде, Мехо, хаиром ти било!
0414 С тобом кнеже до Херцега не ће.“
0415 Мехо сађе, поклопи дорина,
0416 Од чардака прати њега кнеже,
0417 Под Шушњару испратио Меху,
0418 Наврх горе својим побром стао:
0419 „Хајде, Мехо, до Херцег-Новога
0420 Пораз Ане Херцеглије бана,
0421 Ради, ага, ујагмит дивојку!
0422 Ако с’ ларма дигне од Новога,
0423 Ево теби првог хампаџије,
0424 Теби ће кнеже хампу учинити.“
0425 Ту се ј’ кнеже с њиме халалио,
0426 Халалише с’, па се растадоше.
0427 Вукадин се чардаку поврати,
0428 Оде Мехо у принциповину,
0429 Тегли Мехо до Херцег-Новога.
0430 Кад Велебит гору преметнуо,
0431 Он се спушти на Приморје равно
0432 Једно јутро Новом на капију.
0433 Кад је Новом дошо на капију,
0434 На вратих су четири солдата
0435 Под мушкети и под бајунети.
0436 Мехо њима ,добро јутро’ викну,
0437 Они њему јутро отпримише,
0438 Јер на Мехи господско одило,
0439 Солдати га на врата пуштише,
0440 Наступи Мехо у новску чаршију,
0441 Кад ујаха ата у чаршију,
0442 Дућани су са обидве стране,
0443 По дућаних нису базрђани,
0444 Веће јесу младе базрђанке,
0445 Мире свилу, а рижи кадифу.
0446 А кад Мехо наступи на дори,
0447 Вид’ дората Османагић-Мехе!
0448 Јер у дорат жива мира нема,
0449 Добар дорат јоргу показао,
0450 Испод кова жив ћеремит сива,
0451 По бутигах дофаћа маџарке,
0452 Једна друга другу довикује:
0453 „О Анице, мила другарице,
0454 И Јелице, мила посестримо!
0455 Како смо силе овде пазарити,
0456 ’Ваки овуд пројахао није
0457 Посли главе Османаге старог,
0458 Са Удвине, из широке Лике,
0459 ’Вака ј’ нара у њег’ва хајвана.“
0460 Мехо јаше, ни мукает није,
0461 Пројаха ата до пола чаршије,
0462 А погледа са десна на ливо,
0463 Стару једну угледа биртију,
0464 Он биртији свратио хајвана,
0465 У авлију ата ујахао,
0466 Ујахао, те га заставио.
0467 Ћаше Мехо грлом подвикнути,
0468 Ал му прије дорат захрзао,
0469 Захрзао, ногом закопао,
0470 Помоли се Павка крчмарица,
0471 Крчмарица спаде на авлију,
0472 Ал је Павка врло остарила,
0473 Већ с’ у пасу она покупила,
0474 Од старости па се покучила.
0475 Поступи она Мехину дорину,
0476 Прегрли га, у печу пољуби:
0477 „Давор доре побратима мога!
0478 Који те незнан са јаше господин,
0479 Гдје је теби сахибија стари,
0480 Гдје си њега јадан изгубио?“
0481 Тад је Мехо Павки бесидио:
0482 „Мучи, Павко, будаласта главо!
0483 Што говориш небесне бесиде?
0484 Имадеш ли пића изобила
0485 И бијела хљеба латинскога,
0486 И мом ату арпе угрухате,
0487 Да одјашем, да се нахранимо?“
0488 Тад је старка Мехи бесидила:
0489 „Обрстару на дорину мамну!
0490 Ја ти не дам пића никаквога
0491 Ни бијела хљеба латинскога,
0492 Док с’ не кажеш, ко си и окле си,
0493 И ди с’ овог ата добавио:
0494 Ил си ата на дому ждрибио,
0495 Ил си њега у џењку добио,
0496 Ил си њега за новце купио?
0497 Дедер мени по истини кажи!“
0498 Тад јој Мехо приче бесидити:
0499 „Давор стара крчмарице Паво!
0500 Ил с’ вилена, ил с горе болесна,
0501 Ил с’ у пићу врло прећерала,
0502 Шта ме питаш за мога дората?“
0503 Тад је Павка Мехи бесједила:
0504 „Обрстаре на дорину мамну!
0505 Како не ћу питат за хајвана,
0506 Кад побрина добро ата знадем,
0507 Свога побре Османаге старог?
0508 Он је мени често доходио
0509 И мени је овди казивао,
0510 Да он сина има јединога,
0511 Јединога у себека Меху.
0512 Ево има седам годиница,
0513 Како ми је побро погинуо,
0514 Па побрина добро знам хајвана.
0515 Господине, у биртију не ћеш,
0516 Док не кажеш, ко си и окле си,
0517 Гдје л’ си ата добавио тога.“
0518 Тад јој Мехо приче бесидити:
0519 „Давор тето, ја сам од Карловца,
0520 Од Карловца Карловић Никола,
0521 Син рођени Карловић-Ивана,
0522 А јест дорат Османаге старог.“
0523 А кад старка ричи разумила,
0524 Тада она њему бесидила:
0525 „Господине на агину дори!
0526 Гдје си тога ата добавио?“
0527 Мехо каже: „У џењку јуначком.
0528 Кад Карловић био уфатио
0529 Сестру Ханку Дуратагић-Ибре,
0530 Бан је Ханку врго на обдуљу.
0531 За то били Турци потпазили,
0532 Они сишли плацу и Карловцу,
0533 До Карловца и Купе ледене,
0534 У тебдилу ате изводили,
0535 Добре ате, да трчу обдуљу,
0536 На обдуљи добре среће били.
0537 Онда јесу кавгу заметнули,
0538 Ја у кавзи Туре погубио,
0539 Младо туре Османагић-Меху,
0540 Ја његова уфатио дору,
0541 Ту сам, Павко, ја ата добио.“
0542 Мехо лаже, а право не каже,
0543 Све он гледа Павку крчмарицу,
0544 Је ли њему срцем пријатељу.
0545 Кад те Павка ричи разабрала,
0546 Она цикну, а подвикну Меху:
0547 „Обрстаре, сам те Бог убио,
0548 Гони ата из моје авлије,
0549 Кад с’ синовца погубио мога,
0550 А његова уфатио дору!“
0551 Тада Мехо Павки бесидио:
0552 „Крчмарице, сам те Бог убио!
0553 Што су теби Турци омилили,
0554 Те ти Турком волиш нег кршћаном,
0555 Што су т’ тако Турци омилили,
0556 А највише Османага стари?“
0557 Тада стара Мехи бесидила:
0558 „О Никола од Карловца била!
0559 Како Турком ја волити не ћу,
0560 А највише побратиму своме,
0561 Своме побри Османаги старом?
0562 Јер једнога вакта и земана,
0563 Кад су Турци на Приморје сишли,
0564 Поробили, ватром попалили,
0565 По Приморју робље пофаћали,
0566 Мене тада у Лику изнили,
0567 Тад сам била од десет година,
0568 Мене ага прими Османага,
0569 Држо ме је ко сестру рођену,
0570 Јесам била у његовој кули,
0571 Од тог дана осам годиница.
0572 Ја на ћемал изашла дивојка,
0573 Пристала се јесам потрефила.
0574 Шта је било удвињских ајана,
0575 На женидбу ајанских синова,
0576 Сви ајани аги саходили,
0577 Мене јесу од аге просили,
0578 Већ су аги просци додијали,
0579 Једно ми јутро ага бесидио:
0580 „ „Посестримо, Паво маџарице!
0581 У тебе је дости муштерија,
0582 Ти обери, ја ћу т’ поклонити;
0583 Ако ти с’ срце ишће потурчити,
0584 Ја ћу тебе, сестро, поклонити,
0585 Којем теби данас буде драго.“ “
0586 Тад сам побри говорила своме:
0587 „О мој побро, ага Османага!
0588 Ако мени ти на вољу дајеш,
0589 Не ишће ми се срце потурчити,
0590 Најволила б’ завичају своме.“
0591 Када чуо ага Османага,
0592 Османага мене опремио,
0593 Добро на ме навали одило,
0594 Спреми побро себе и ђогата,
0595 Мене врже за се на ђогата,
0596 Снесе мене до Херцег-Новога,
0597 Даде ми мала хиљаду цекина,
0598 С тим сам малом крчму начинила,
0599 Па сам овде радњу отворила,
0600 Дости мала у Новоме имам.
0601 У вику ми побро доходио,
0602 Држала га ко брата рођеног,
0603 С отог волим Османагу старог
0604 И његова сина јединога,
0605 С отог сузе из очију ливам.“
0606 Кад те Мехо ричи разумио,
0607 Тада Мехо Павки бесидио:
0608 „Давор тетко, крчмарице Паво!
0609 Ово ј’ главом Османагић Мехо.“
0610 То он рече, фрци са дората.
0611 А кад Павка ричи разабрала,
0612 Цикну Павка, Мехи полетила:
0613 „Што то, Мехо, што с’ од тебе ради?
0614 Шта ми с’ намах отказао ниси?“
0615 „ „Тетко моја, не замирај мени!
0616 Јесам дошо у земљу незнану,
0617 Па те кушам у биртији билој,
0618 Имадем ли срцем пријатеља,
0619 Сад ја знадем, да с’ пријатељ прави.“
0620 Течица му ата намирила,
0621 У биртију синовца увела,
0622 На мехко га шиљте посадила,
0623 Она Мехи сједе уз колино,
0624 Из нове се за здравље упита:
0625 „Је л’ ти жива у оџаку мајка,
0626 Може ли ти хизмет учинити?“ “
0627 „ „Здраво је мајка, поздрав т’ оправила.“ “
0628 Тада Павка Мехи говорила:
0629 „Куд си пошо, моје дите драго?“
0630 Све јој Мехо по истини каже,
0631 Како се је с побром завадио,
0632 Својим побром од Новог Алагом,
0633 Који ће првље изнити дивојку:
0634 „Уложисмо ирад-достајање,
0635 Побро своје и ја, тетко, своје,
0636 Побро оде у Ленгер-паланку
0637 Раз Ружице Павла генерала,
0638 Ја се примих друге дивичице,
0639 Липе Ане Херцеглије бана.
0640 Давно је ага сишо до Ленгера,
0641 Ако прије изнесе дивојку,
0642 Оде мени ирад-достајање.
0643 Тетко драга, да с’ по Богу мајка!
0644 Како би ме с Аном саставила,
0645 Како ли би ујагмио липу,
0646 Не би ли ме мио Бог помого,
0647 Да прије побре изнесем маџарку,
0648 Да сачувам ирад-достајање.“
0649 Тад је Павка Мехи бесидила:
0650 „Мој синовче, Османагић-Мехо,
0651 Ал си јако туде залудио!
0652 Ти се играш својим достајањем,
0653 Још одвише својом русом главом.
0654 Прођ’ се Ане Херцегије бана,
0655 Јер је Ана невирна маџарка.
0656 Све ја знадем новске дивичице,
0657 Ако си се накан оженити,
0658 Бољу ћу ти казати дивојку,
0659 Јелу липу обор-генерала,
0660 Сине драги из нашег Новога.
0661 Маџарке сам наше прокушала,
0662 Кушала сам Ану Херцеглијну,
0663 Сине драги, за тебе нудила,
0664 За те Ана Херцеглијна не ће;
0665 Кушала сам Јелу оборову,
0666 За те, сине, говорила Јели,
0667 Ја сам тебе Јели нафалила,
0668 Она се је накан потурчити,
0669 За те, сине, на Удвину поћи.“
0670 Тад је Мехо Павки бесидио:
0671 „Давор тетка, ко рођена мајка!
0672 Ево муке и хала тешкога,
0673 За Ану сам ирад уложио;
0674 Ако Ану не би ујагмио,
0675 Оде мени ирад-достајање.“
0676 Тада Павка Мехи бесидила:
0677 „Ти не мореш Ане ујагмити,
0678 Кад те Ана не ће Херцеглијна.
0679 Ујтру млада освиће недиља,
0680 А маџари цркву начинили,
0681 Нову цркву пониже Новога,
0682 Од Новога читав сахат има,
0683 Јесу цркву скоро саградили,
0684 Сутра ће ићи новом намастиру,
0685 Тамо ће ићи сва вишња господа,
0686 Собом глава Херцеглија бане
0687 И његова билогрлка љуба
0688 И њихова Ана дивичица,
0689 И с њим, сине, обор-генералу
0690 И његова Јеле дивичица,
0691 Која б’ била за те дивичица.
0692 Кад из Новог изађу кочије,
0693 Из Новога, на рудине равне,
0694 Кад би с’ мого у се поуздати,
0695 Те б’ на пољу ујагмио Ану,
0696 Ет не б’ код ње главу изгубио,
0697 Тако би мого доћи до дивојке.“
0698 Истом они у бесидах били,
0699 На Ленгеру дрмнуше топови,
0700 Сиња с’ магла од Ленгера дигла.
0701 Гледа Мехо са топла пенџера
0702 С ону страну до Ленгер-паланке,
0703 Што пуцају ћесарске лубарде;
0704 Ал се сиња магла подигнула
0705 Уз Приморје на четири стране,
0706 А из магле коњик испануо
0707 На ђогата ко на горској вили.
0708 Гледа Мехо са топла пенџера,
0709 Он из магле познаје коњика,
0710 Он познаде побратима свога,
0711 Од Новога Новљанин-Алагу,
0712 Але бјежи уз Приморје равно
0713 На ђогату ко на горјанику,
0714 А за њим се били засобица,
0715 Засобица, танка маџарица,
0716 То је агу пунту заметнуо,
0717 У Ленгеру отео дивојку,
0718 Па с отога пуцају топови,
0719 Јер с’ за агом ларма заметнула.
0720 Кад га Мехо згледа са пенџера,
0721 Мехо јекну, сва биртија звекну:
0722 „Давор наша крчмарице Паво!
0723 Ено нашег Богом побратима!
0724 Приварио, Ружу ујагмио,
0725 Он побиже од Ленгер-паланке,
0726 Оде мени ирад-достајање.“
0727 Херцег-Нови ага натфатио,
0728 Окренуо пдо Велебит клети,
0729 Ујагмио у Велебит клети,
0730 Јер потире баш ни близу нема.
0731 Тада Мехо Павки бесидио:
0732 „Тетко моја, што ћу и како ћу!“
0733 Павка каже: „Ти дочекај дана.
0734 Ако с’ накан Ану потражити,
0735 Ти је чекај у пољу зеленом.“
0736 Ту је Мехо ноћи дочекао,
0737 Кад у јутро био дан освану,
0738 Осванула недиљица млада,
0739 На Новому пукоше лубарде.
0740 Тада Мехо Павки говорио:
0741 „Тетко моја, што би оно било?“
0742 „ „Сине драги, сванула недиља,
0743 Подиже се Херцеглија бане,
0744 Он с’ отарукреће намастиру;
0745 Већ ти гледај са топла пенџера,
0746 Сад ћеш Ану видит маџарицу.“ “
0747 Мало вриме, ни дуго не прође,
0748 На капију исходе солдати,
0749 Изађе их седам кумпанија
0750 Под шкрљаци и под телећаци,
0751 Рупише за њ’ма харали-кочије,
0752 Кочије су од цакла биљура,
0753 Црвеном су харом отпрачене,
0754 Пдо кочија до дви бедевије,
0755 Уз кочије петнаест хусара,
0756 Уз њих виђа једног коњаника
0757 На путаљу ко на горској вили,
0758 Сав у срми и жежену злату,
0759 Уз кочије он гони путаља,
0760 Повија се по свијену пасу,
0761 То су кочије Ане маџарице,
0762 У њима Ана Херцеглије бана.
0763 Мехо Павки вели код пенџера:
0764 „Тетко моја, ко би оно био?
0765 Уз кочије прислоно путаља
0766 Те с’ повија на џамли-кочије,
0767 А Ана му пенџер отворила
0768 И свилену хару откучила,
0769 Све с’ он с Аном љуби уз кочије?“
0770 Тад је Павка Мехи бесједила:
0771 „Оно је, сине, Радић-Михајило,
0772 Михајило, обор-капетане,
0773 Он је, сине, Анин муштерија.
0774 Видиш, кол’ко му се ј’ допустила,
0775 С тог ти велим, моје дите драго,
0776 Да није за те Ана маџарица.“
0777 Крај биртије кочије прођоше,
0778 А за њима друге наступише,
0779 И под оти до дви бедевије,
0780 Пред оти је дванаест хусара,
0781 И уз оте виђа коњаника
0782 На алату у нову скерлету:
0783 „Тетко моја, чије су кочије?
0784 Ко л’ је оно уз њих на алату?“
0785 „ „И ’но ти је Радић-капетане,
0786 Петрајило, млађи брат Михајлу,
0787 Два обора, оба капетана,
0788 Перица је Јелин муштерија,
0789 Он с’ повија по свијену пасу,
0790 Хоће, сине, да љуби маџарку,
0791 Ал му с’ Јеле не да прикучити,
0792 Камо л’, сине, лишца обљубити,
0793 Накана је за Турчина поћи.“
0794 Кад и оте прођоше кочије,
0795 Наступише и треће кочије,
0796 И под оти два коња ђогата,
0797 Уз кочије тридесет хусара:
0798 „Тетко моја, чије су кочије?“
0799 „ „Кочије су Херцеглије бана.“ “
0800 Те прођоше, друге наступише,
0801 То су кочије обор-генерала.
0802 За њ’ма јаше стотину хусара,
0803 Окренуше Новом на капију.
0804 Тад је Мехо на ноге скочио:
0805 „Тетка драга, брже ми дората!“
0806 У том Мехо спаде из биртије,
0807 Из штале му ата изведоше,
0808 Притеже му четири колана,
0809 Тетки даде четири дуката:
0810 „Тетка драга, да ти пиће платим!“
0811 Те у седло фрци доратово,
0812 Окрену ата испред крчме биле,
0813 Управи га Новом на капију,
0814 Кроз капију на равне рудине.
0815 Он управи новом намастиру,
0816 А погледа низ Приморје равно,
0817 Ал је поље бутум зажмирило
0818 Од кочија и од Примораца
0819 И принципских танахних маџарки.
0820 Много пука тегли до отара,
0821 До отара и до намастира.
0822 Мехо цркви управио дору,
0823 Низ рудине пролази кочије,
0824 Вакат био, кад је цркви сишо.
0825 Добра црква на мехких рудинах,
0826 Око цркве камена авлија,
0827 Авлија је од два боја људска,
0828 На авлији демирли-капија,
0829 Што је мушка, у авлију нејде,
0830 Већ крај црвке по рудинах хода.
0831 Ту су стале Анине кочије,
0832 Из кочија липа искочила,
0833 И Михајил фрци са путаља,
0834 С Аницом се по руке узео,
0835 Он с Аницом оде у авлију.
0836 И Јелица скочи из кочија,
0837 Окренула на авлијнска врата,
0838 За њом Перо наметну алата,
0839 И он за њом у авлију уђе.
0840 У авлији бунар вода хладна,
0841 Код бунара тепа начињена,
0842 На тепи је духовник-дивојка.
0843 Која дође, у авлију уђе,
0844 Тој дивојци свака лети руци,
0845 И Ана јој руку пољубила,
0846 Она сила у шимшир-скемлију,
0847 Код ње Миле подвиш стаде руке.
0848 Кад је Јела у авлију ушла,
0849 И она јој руку пољубила,
0850 И Јелица сила у скемлију,
0851 Уз њу Перо подвиш стаде руке.
0852 Вид’де Мехе, будаласте главе!
0853 Нико мушко не сми у авлију.
0854 Кад је виђо два Радића млада,
0855 Гдје одоше у авлију билу,
0856 Он на врата ујаха дората,
0857 У авлији ата одјахао,
0858 А авлијнска врата притворио,
0859 Авлија је пуна маџарица.
0860 Он до тепе доведе дората,
0861 Јутро викну, шкрљком покренуо,
0862 Поклони се духовник-дивојци,
0863 Па се Мехо фати у џепове,
0864 Он извади дван’ес’ маџарија.
0865 Духовници у руку спустио,
0866 Стаде Мехо код воде бунара.
0867 Ал вид’ кује Ане херцеглијне!
0868 Та дивојка не сти мировати,
0869 Јер зна Ана Османагић-Меху,
0870 Подвикнула два Радића млада:
0871 „Чујете ли, дви војводе младе!
0872 Добили сте обор капетанство,
0873 И ви сишли у нашем намастиру,
0874 Ви с’ бројите, да јесте јунаци,
0875 Што ће вами Турчин у авлији,
0876 У авлији а пред нашом црквом.
0877 Љута змија Османагић Мехо?“
0878 Јер је слику имала Мехину,
0879 По слики је њега препознала.
0880 Тад Михајил Ани бесједио:
0881 „Ал с’ у пићу, Ане, прећерала!
0882 Откуд овде Османагић Мехо?“
0883 „ „Та оборе, ето г’ у авлији!“ “
0884 Кад Михајил ричи разумио,
0885 Тад Михајил Меху подвикнуо:
0886 „Та копиле, Османагић-Мехо!
0887 Што ћеш овде ти пред нашом црквом?“
0888 Па се фати двају џехведара,
0889 Он на Меху грла окренуо,
0890 Пукоше му оба џехведара,
0891 Ударише два синџирли-зрна
0892 А у мермер под коња дората,
0893 Јер се Мехо за њим потрефио,
0894 Не погоди Мехе ни дората.
0895 Када виђа Османагић Мехо,
0896 Што Михајил ради капетане,
0897 Он мораде кавгу заметнути,
0898 Н се фати ћирманије ћорде,
0899 Па погуби Радић-капетана,
0900 Млађи Перјан на њег ударио.
0901 Ал се хитар Мехо потрефио,
0902 И Перјана главом раставио.
0903 Кад се огрош у ављи сломи,
0904 Све дивојке у цркву побигле,
0905 А полети Османагић Мехо,
0906 Авлијнска је врата притворио,
0907 Навалио челикли-малдане,
0908 Полетио цркви на капију.
0909 Ана ћаше цркву притворити
0910 Од Турчина Османагић-Мехе,
0911 Отури је Јела оборова,
0912 Упусти га у намастир-цркву,
0913 А ту мехо ускочи у цркву,
0914 Вид’де Ане Херцеглије бана!
0915 Полетила до авлијнских врата,
0916 Да отвори од авлије врата,
0917 Ал је Мехо уфати у цркви,
0918 Па у цркви привеза дивојку.
0919 Кад то виђа Херцеглија бане,
0920 То је бану врло тешко било,
0921 Бан је дошо цркви и капији,
0922 Па он Меху са капије виче:
0923 „О Турчине, Османагић-Мехо!
0924 Остав’, Мехо, цркву и намастир,
0925 Прости су ти пути из Приморја,
0926 Из Приморја у широку Лику,
0927 Код олтара не замећи пунте!“
0928 Мехо бана из цркве повика:
0929 „Твојој вјери не вјерујем, бане,
0930 Ја ти цркве не ћу остављати.“
0931 Бан бесиди свој вишњој господи:
0932 „Ја што ћемо и како ли ћемо?
0933 Тврда црква на пољу зеленом,
0934 Да би је тукли на пољу зеленом,
0935 У цркви је млого дивојака,
0936 А наше нам књиге не додају
0937 Рушит цркву на меких рудинах.“
0938 Вићу чине сва вишња господа,
0939 Вићу чине, што ће и како ће.
0940 У том дође од Ленгер-паланке,
0941 Од Ленгера Павле генералу
0942 И уз њега шест стотин хусара,
0943 Он одјаха код намастир-цркве,
0944 Све му каза Херцеглија бане:
0945 Како Мехо у цркву ујагми.
0946 А генерал бану бесидио,
0947 Како је љута змија сиходила,
0948 Љута змија, Новљанин Алага,
0949 Ујагмио његову Ружицу.
0950 Тад подвикну Павле генералу,
0951 На ием виче Османагић-Меху:
0952 „О Турчине, Османагић-Мехо!
0953 За коју си ти дошо маџарку,
0954 Ти је узми из тог намастира,
0955 Ти је баци за се на дората,
0956 Па је носи у широку Лику,
0957 Да ми с тебе цркве не рушимо,
0958 Не бијемо у њој дивојака.
0959 Ако ли је оставити не ћеш,
0960 Хоћемо те жива уфатити,
0961 Патити те смрћу свакојаком.“
0962 Мехо њима из цркве говори:
0963 „Генералу, од тог фајде нема!
0964 Ја вам вјери данас не вјерујем.“
0965 Тад господа на рудинах сила,
0966 Чине вићу, што би учинила,
0967 Херцеглија приче бесједити:
0968 „Ми хајдемо војску одмакнути
0969 И од цркве војску одступити,
0970 Не би л’ Мехо из цркве изишо,
0971 Не би л’ нашу цркву оставио,
0972 Згоде није рушит намастира.“
0973 То рекоше, војску покренуше,
0974 У лугове новске унидојше.
0975 Кад Јелица на пенџер погледа,
0976 Гдје бан војску од цркве покрену,
0977 Тад Јелица Мехи бесједила:
0978 „Миловање, Османагић-Мехо!
0979 Ено бани војску покренуше,
0980 Измакоше војску у лугове,
0981 Рада б’ они, да оставиш цркву.
0982 Хајде, јање, ти јаши дората,
0983 Узми мене за се на дората,
0984 Прости су ти пути уз Приморје,
0985 Носи мене на Удвину билу.“
0986 Тад је Мехо Јели бесидио.
0987 „Та Јелице, господска дивојко!
0988 Мени пута нема на Удвину
0989 Брез Анице Херцеглије бана;
0990 А видиш ли, што је учинила,
0991 Гдје је мене код цркве одала,
0992 Она ј’ овди пунту заметнула.
0993 Кад би Ану понио маџарку,
0994 Стала б’ дрека банове дивојке,
0995 Бан не б’ мого срцу одолити,
0996 Пустит мене у широку Лику,
0997 Да не б’ са мном кавгу заметнуо,
0998 Па б’ у пољу могли изгинути.
0999 Волим побре ја овди дочекати,
1000 Свога побре Вукадина кнеза,
1001 Реко ми је хампу учинити.“
1002 Све то слуша Ана Херцеглијна,
1003 Тада Ана Мехи бесидила:
1004 „Миловање, Османагић-Мехо!
1005 Волим с тобом у широку Лику,
1006 Нег код цркве да ти чекаш Турке.“
1007 И Јелица Мехи бесидила:
1008 „Кад би мене хтио послушати,
1009 Кад су т’ бани сокак начинили,
1010 Да идемо у шриоку Лику!“
1011 Он послуша Јеле маџарице,
1012 Па отвори намастир и цркву,
1013 Мехо тепи дође и дорату,
1014 Па он мамна узео хајвана,
1015 А Јелици тихо бесидио:
1016 „Јеле липа обор-генерала!
1017 Узми, липа, помамна путаља,
1018 Ти путаља Радић-капетана,
1019 Појаши га, моје миловање,
1020 Ја ћу свога помамна дората,
1021 Врћ’ ћу Ану за се на дората,
1022 Јер ја Ани не вирујем липој,
1023 Да ми сама појаше алата.“
1024 И Јелица Мехе послушала,
1025 Михајлова посједе путаља,
1026 Мехо свога помамна дората,
1027 Ану за се баци на дората,
1028 У поводу поведе алата,
1029 Из авлије коње ишћераше,
1030 Мехо с’ ату пови по стримену,
1031 Он Јелицу викну са дората:
1032 „Хајде за мном, липа, на путаљу!“
1033 Јелица је вишти бињеџија,
1034 Полетише уз равне рудине
1035 Од отара и од намастира.
1036 Кад то виђа Херцеглија бане,
1037 Мучно бану, ал му фајде нема,
1038 Он на јоргу пушке испалио,
1039 Јер се нада од Херцега бане,
1040 Не би л’ гдјегод чуле харамбаше,
1041 И Турчину метнули бусију.
1042 Тегли Мехо под Велебит клети.
1043 Велебиту кад се прикучио,
1044 Ал му с’ сиња магла подигнула,
1045 Из планине коњик искочио
1046 На ђогату ко на горској вили.
1047 Кад погледа Мехо са дората,
1048 Он угледа од Новог Алагу,
1049 Гдје је пошо до Херцег-Новога,
1050 Да он види, што ј’ од Мехе било.
1051 Кад се Мехо прикучио близо,
1052 Угледа га ага са ђогата,
1053 До њег ага ата дојахао,
1054 Селам дао, ата заставио,
1055 Он се с Мехом за здравље упито.
1056 Кад су рекли, да су здраво били,
1057 Мало вриме, ни дуго не прође,
1058 Из планине коњик искочио
1059 На алату ко га горјанику,
1060 То је глава Вукадине кнеже
1061 И уз њега два посопца сина,
1062 Скаче кнеже, а Меху спомиње.
1063 Кад Вукадин Меху угледао,
1064 Гдје се срио, с њим се загрлио:
1065 „Јеси ли се у боју згодио,
1066 Да ти ниси рана допануо?“
1067 „ „Нисам, побро, рана допануо,
1068 Већ ми је побро љуте ране задо,
1069 Јер ми оде ирад-достајање,
1070 Јер прије мене изнесе маџарку.“
1071 На њег с’ ага из грохота смије,
1072 Окренуше у Велебит клети,
1073 У Велебит с миром ујахаше,
1074 Гору пришли и у Лику сишли,
1075 Дође Мехо својој билој кули
1076 И изнесе обидве маџарке,
1077 Па заметну големо весеље,
1078 Код њег побро од Новог Алага.
1079 Он потурчи Јелу оборову,
1080 Па се Мехо с њоме оженио,
1081 А Аницу побри поклонио
1082 У Удвину, Хамзи циганину,
1083 Што га је ћела издати маџарка.
1084 Кад му и пир и весеље прође,
1085 Појахаше оба побратима,
1086 Па одоше до турског Новога
1087 Билу двору Новљанин-Алаге,
1088 И Алага заметну весеље,
1089 Ожени се Ружом дивичицом,
1090 Мехо му куме био код дивојке,
1091 Прстен дао двиста маџарија,
1092 Алага му не сти достајања
1093 Нити Мехе за ропство примити,
1094 Све је побри поклонио свому.
