Osmanagić Meho i Alaga od Novoga
0001 Jutrom rane mladi Udvinjani
0002 U Udvini, u begluk-mehani,
0003 U begluku gazi-Mustajbega.
0004 Sve je ajan sio do ajana,
0005 A gazija jedan do drugoga,
0006 Uvrh stola Lika Mustajbeže,
0007 S desne mu strane Glumac Osmanaga,
0008 A iz liva gazi Ćejvanaga,
0009 A ostali redom posjedali.
0010 Što u kakav eglen udarili:
0011 Svaki s’ fali, kakva ata hrani,
0012 Kako j’ koji junak u mejdanu.
0013 Jandal sjede do dva pobratima,
0014 Jedno bio Osmanagić Meho,
0015 A drugo je od Novog Alaga,
0016 Jandal side, a jandal beside,
0017 Odviš Meho prećero u piću,
0018 On Alagi priče besiditi:
0019 „O moj pobro, od Novog Alaga!
0020 Junak nisi, koliko se kažeš.
0021 Kada sam se ja s tobom zbratio,
0022 Te smo, pobro, bratstvo pritvrdili,
0023 Jesmo l’ rekli i vjeru zadali:
0024 Kad se godic stanemo ženiti,
0025 Da ćemo skupa gledati divojke,
0026 Da ne ćemo Udvinjkinja mladih
0027 Ni iz Like nikakve divojke,
0028 Već s Primorja tanahne madžarke,
0029 Otud sebi dovesti divojke.
0030 Od tog dana tri ima godine,
0031 To smo rekli, vjere pritvrdili,
0032 Što si s’ danas ašik nametnuo,
0033 Pobro dragi, za drugom divojkom.
0034 Na Cetini ti u našoj Lici
0035 Dilber-Bejzom cetinskog dizdara?
0036 Što si meni hilu učinio,
0037 Kamo t’ vjera, na putu te srela,
0038 Crn ti obraz na obadva svita!“
0039 Kad Alaga riči razumio,
0040 Uz njeg višnja-boja ošinula,
0041 Na njemu se dlaka ispravila
0042 Ko na vuku prosinca miseca,
0043 Kad ugleda jalovicu ovcu.
0044 Ale Mehi zače besiditi:
0045 „Što to, Meho, od Boga ti teško!
0046 Šta govoriš nepristale riči?
0047 Mene vrlo ti rezil učini
0048 Baš u londži prid svim Udvinjani.
0049 Ja, istina, imam jaukliju,
0050 Lipu Bejzu cetinskog dizdara:
0051 Al čuj, Meho, što ću besiditi:
0052 Što sam reko, ni poreći ne ću,
0053 Ja ću s tobom sići na Primorje,
0054 Da gledamo primorske divojke.
0055 Ja ti znadem dvi kršne divojke:
0056 Evo jedna u Herceg-Novome,
0057 Lipa Ane Herceglije bana,
0058 To je, pobro, na namu madžarka.
0059 Druga ima kršna divičica,
0060 Meho pobro, u Lenger-palanki,
0061 Ruža lipa Pavla generala,
0062 I to j’, pobro, na namu divojka.
0063 Ti oberi, koju tebi drago,
0064 Volj’ ti Anu Herceglije bana,
0065 Volj’ ti Ružu Pavla generala,
0066 Tu ćemo se, pobro, okušati,
0067 Koji će prvlje izniti divojku.“
0068 Kad te Meho riči razumio,
0069 Tad Alagi Meho besidio.
0070 „Meni će, Meho, Ana Herceglijna,
0071 Džaba ti Ruža Pavla generala!
0072 Neg čuj, Ale, što ću govoriti:
0073 Ja ću, pobro, do Herceg-Novoga
0074 Raz Anice Herceglije bana;
0075 Ako prije ja iznesem Anu,
0076 Ti ’š mi kume biti kod Anice,
0077 Prsten dati dvista madžarija,
0078 Pripisat ćeš meni dostojanje,
0079 U robovstvo tebe ću primiti,
0080 Služit ćeš me do edžela svoga;
0081 A ti, Ale od Novoga bilog,
0082 Ako prije izneseš madžarku,
0083 Ružu lipu Pavla generala,
0084 Ja ću t’ kume biti kod divojke,
0085 Prsten dati dvista madžarija,
0086 Pripisat ću t’ irad-dostojanje,
0087 Služit ću te do edžela svoga.“
0088 Kad Alaga riči razumio,
0089 U tom aga na noge skočio,
0090 Srdit aga Mehi besidio.
0091 „Ja sad odoh u Lengerp-palanku
0092 Raz Ružice Pavla generala.
0093 Prije tebe ako iznesem Ružu,
0094 Ti ’š mi kume biti kod divojke,
0095 Prsten dati dvista madžarija,
0096 Ja ti irad ne ću dostojanje,
0097 Nit ću tebe u službu primiti;
0098 A ti pobro, Osmanagić Meho,
0099 Ako prije izneseš divojku,
0100 Radi od mene, što je tebi drago!“
0101 To mu reče, na begluk okrenu,
0102 Iz begluka ode kroz Udvinu,
0103 Siđe kuli Osmanagić-Mehe
0104 (U Mehe je konak učinio).
0105 On u prezid do đogata dođe,
0106 Ale svoga opremi đogata,
0107 Izvede ga u avliju bilu.
0108 Kad kucnuše čavli po kaldrmi
0109 Od đogata Novljanin-Alage,
0110 Spazi za to Osmanaginica,
0111 Stara majka Osmanagić-Mehe.
0112 Kad Alaga vidi u avliji,
0113 Poletila niz ćemerli-kulu,
0114 Nene spade u avliju bilu,
0115 Pa Alagi tiho besidila:
0116 „Kud ’š, Alaga, moje dite drago?
0117 Ja sam tebi ručak zgotovila,
0118 Hajmo, sinko, u ćemerli–kulu!“
0119 „ „Fala, majko, na ićramu tvome!
0120 Pobratim je mene nahranio,
0121 U begluku Osmanagić Meho,
0122 Tvoje dite iz odžaka tvoga,
0123 On je mene rezil učinio
0124 U begluku prid svim Udvinjani.“ “
0125 To on reče, a u sedlo klisi,
0126 To je meni vrlo teško bilo.
0127 Ode Ale kroz Udvinu bilu,
0128 Izjahao na ravne rudine,
0129 Tegli Ale do Novoga grada,
0130 Pod Velebit dojaha đogata,
0131 Kroz Velebit ata projahao,
0132 S onu stranu Velebita siđe.
0133 Kad je Ale svojoj kuli sišo,
0134 Odjahao, u kulu unišo,
0135 U halvatu sanduk otvorio,
0136 On izvadi tebdil-đeisiju,
0137 Na se meće kotarsko odilo.
0138 Kad s’ Alaga dobro opremio,
0139 On u prezid siđe do đogata,
0140 Pod španjursku ata opremio,
0141 U avliji te ga posidnuo,
0142 Iz turskoga izjaha Novoga,
0143 Pa okrnu kroz Velebit kleti,
0144 On okrenu u principovinu,
0145 Pređe hunku carsku i ćesarsku ,
0146 I osvanu na Primorju ravnom.
0147 Aga tegli do Lenger-palanke,
0148 Neka ide, kud ja njemu drago!
0149 Da vidimo Osmanagić-Mehe!
0150 Osto Meho u begluku bilom,
0151 Jer je vrlo u piću prećero,
0152 U begluku Meho omrknuo,
0153 Omrknuo ter i osvanuo.
0154 Vid’de glave gazi-Ćejvanage!
0155 Taj je aga jutro podranio
0156 I unišo u begovu londžu,
0157 Svog sestrića u begluku nađe,
0158 Pjana glava u krevetu spava,
0159 Njega aga iz sveg glasa viknu:
0160 „Moj sestriću, Osmanagić-Meho,
0161 Ustan’, Meho, luda hadžamijo!“
0162 A kad Meho daju opazio,
0163 On na noge skoči u u begluku,
0164 Ćejvanaga side pod pendžerom,
0165 Te on Mehi zače besiditi:
0166 „Moj sestriću, crn ti obraz bio!
0167 Što ćeš jutros ovde u begluku?
0168 Znaš li, šta si jučer besjedio
0169 Svojim pobrom od Novog Alagom?
0170 Agu si vrlo rezil učinio,
0171 Uložio svoje dostojanje,
0172 Ako prije iznese madžarku,
0173 Prije tebe iz Lenger-palanke,
0174 Lipu Ružu Pavla generala,
0175 Jučer Ale ot’šo do Lengera,
0176 Mogo j’ do sad do Lengera sići,
0177 Alaga će ujagmit divojku,
0178 Ode tebi irad-dostojanje,
0179 Što ti ga je babo ostavio.“
0180 A kad Meho riči razumio,
0181 Tad je mehi zlo na umi bilo,
0182 Brže skoči, iz begluka krenu,
0183 Ode Meho svojoj biloj kuli.
0184 Kad je došo kuli i materi,
0185 Staru majku u halvatu najde,
0186 Selam dade, a pod pendžer side,
0187 Tad je majka Mehi besjedila:
0188 „Gdke si, sine, crn ti obraz bio!
0189 S kim si s’, Meho, jučer zavadio?
0190 Što l’ si pobru rezil učinio,
0191 Pa Alaga srdit otišao?
0192 Ode ti, sine, irad-dostojanje!“
0193 A kad Meho riči razumio,
0194 Njemu glava pade po ramenu,
0195 Jer se Meho vrlo pokajao,
0196 Gdje se svojim zavadio pobrom,
0197 Sve on misli, što bi i kako bi,
0198 Sve mislio, majci besjedio:
0199 „Davo moja po rođenju majko!
0200 Sad ja ne znam, kud bi okrenuo,
0201 Jer ja nikad sahodio nisam,
0202 Sahodio do Herceg-Novoga,
0203 Kako li bi oteo madžarku,
0204 Anu lipu Herceglije bana
0205 Prije pobre od Novog Alage,
0206 Ne bi l’ ščuvo irad-dostojanje.
0207 Mati moja, ovo sam smislio:
0208 Sad ću pravit knjigu na kolinu,
0209 Hercegliji banu andisati,
0210 Nek on spremi harali kočije,
0211 U kočije metne divičicu,
0212 Nek mi Anu šalje na Udbinu,
0213 Jal’ ću bana na mejdan zovnuti,
0214 Od tog dvoga koje voli bane.“
0215 A kad majka riči razumila,
0216 Svom je sinu Mehi govorila:
0217 „Meho sine, budalasta glavo!
0218 Dok bi t’ knjiga stigla do Novoga,
0219 Kamo l’, sine, kad bi s’ povratila,
0220 More pobro stići od Lengera.
0221 Već se spremaj, moje dite drago,
0222 Sebe spremaj i babina doru,
0223 Iđi, sine, do Herceg-Novoga.
0224 Kad ti dođeš do Herceg-Novoga
0225 Ti okreni gradu na kapiju;
0226 Kad ujašeš u novu čaršiju,
0227 Butige su sa obidve strane,
0228 Po nj’ma mladi side bazrđani.
0229 Kad projašeš već pola čaršije,
0230 Ti pogledaj sa desna na livo,
0231 Vidit ’š jednu ti staru birtiju,
0232 To j’ birtija krčmarice Pave,
0233 Posestrime roditelja tvoga,
0234 Tvoga babe Osmanage starog;
0235 Dok ti je babo tamo othodio,
0236 Tu bi vavik ata odjahivo,
0237 Ondi š’, sine, i ti odjahati,
0238 Tetka će te dobro dočekati,
0239 Ti se teti kaži krčmarici,
0240 Sine dragi, ko si i okle si,
0241 Tu će tebe tetka nasvitovat
0242 I još više tebe zaputiti,
0243 Kako ’š, sine, do madžarke doći,
0244 Ane lipe Herceglije bana.
0245 Kako t’, sine, kaže krčmarica,
0246 ’Nako ’š, sine, tetke poslušati.“
0247 Kad te Meho riči razumio:
0248 „Brže mi, mati, takum-odijelo!“
0249 Tad mu nene na noge skočila,
0250 U odaji sanduk otvorila,
0251 Mehi čudno izvadi odilo,
0252 Sve gospodsko, odviše oborsko,
0253 Ko što nose obor-kapetani,
0254 Taku na se metno đeisiju,
0255 A na glavu kapu kotarkinju,
0256 Za pas zadi male džehvedare,
0257 Rasturi ih palom latinkinjom,
0258 Hem pripasa srmali-silahe,
0259 A uz bedru pripasao ćordu,
0260 On obrgnu kojašin-dolamu,
0261 Pa okrenu niz ćemerli-kulu,
0262 Dobra ata na jaslama sprema,
0263 Na njeg rahta trpa pozlaćena.
0264 Kad je dobra ata opremio,
0265 Obuzda ga šparankinjom uzdom,
0266 Izvede ga u avliju bilu,
0267 Stara mu majka spala u avliju,
0268 Iznese mu koplje ubodicu,
0269 Meho majci ruci poletio,
0270 Staroj majci ruku poljubio,
0271 Jioš odviše halal zaiskao.
0272 Halali mu i blagosovi ga:
0273 „Hajde, sine, hairom ti bilo!
0274 Neg čuj, Meho, moje dite drago!
0275 Navrati se do čifluka našeg.
0276 Do čardaka Vukadina kneza,
0277 Taj je kneže vrlo muška glava,
0278 Ponudi ga sebi u svatove,
0279 Neka sebe spremi i alata,
0280 Tamo staze zande i bogaze,
0281 To bi t’ bio vridan kulauze,
0282 Briz njeg ti puta nije do Novoga.“
0283 Kad te Meho riči razumio,
0284 To je Mehi vrlo drago bilo,
0285 Opet majka sinu halalila:
0286 „Hajde, Meho, hairom ti bilo,
0287 Zdrav mi bio, dobro zadobio
0288 I zdravo se majci povratio,
0289 Svoju majku smrti dohranio,
0290 Od svog srca iščeko evlada,
0291 Prespivo ti hajvan u mejdanu,
0292 Ko ti je babo bio u divanu!“
0293 Starom s’ Meho majkom halalio,
0294 Pa u sedlo frci doratovo,
0295 Okrenu ata na avlijnska vrata,
0296 Osmanagić ode od Udvine,
0297 Od Udvine niz ravne rudine.
0298 Vid’ de Mehe, vesela mu majka!
0299 Oštro ata niz rudine jaše,
0300 Tegli ata do čifluka svoga,
0301 Do čardaka Vukadina kneza.
0302 Kad dojaha knezovu čardaku,
0303 Vakat bio do čitluka dođe.
0304 Kad s’ čardaku blizo prikučio,
0305 Dojaha ata pobrinu čardaku.
0306 U avliju kad ga ujahao,
0307 Na golemo čudo nagazio,
0308 On ugleda dva kneževa sina,
0309 Kojadina, mlađeg Miladina,
0310 Gdje ćaćina provode alata,
0311 Još krvava griva u alata
0312 Od bašluka do po strimenluka,
0313 Medvidina krvcom poštrapana,
0314 Viđa sedam u obluku glava,
0315 O alatu vise i obluku.
0316 Gleda Meho sa dorata svoga,
0317 Kod bunara kneza ugledao
0318 I on knezu ,dobro jutro’ viknu,
0319 Kneže primi, pa na noge klisi,
0320 Stojeći mu jutro otprimio:
0321 „Da si zdravo, mlad Osmanagiću!
0322 Odjaš’ doru, moj spahija dragi,
0323 Moj sinovče, da se napijemo,
0324 Da pijemo i mi divanimo,
0325 Da te pitam, kud si s’ opremio.“
0326 A kad Meho odjaha dorata,
0327 Dopadoše dva kneževa sina
0328 I Mehina prifatiše doru,
0329 Meho side na tepi bunara,
0330 Pred njeg kneže trmpez postavio:
0331 „Moj spahija, mlad Osmanagiću!
0332 Kud si pošo, moj sinovče dragi?“
0333 Sve mu Meho po istini kaže:
0334 „Pa sam s’, kneže, tebi navratio,
0335 Mene je stara zaputila majka,
0336 I tebi je pozdrav opravila,
0337 Da se spremiš u čardaku svome,
0338 Sa mnom siđeš do Herceg-Novoga
0339 Poraz Ane Herceglije bana,
0340 Ne bi l’ naske srića poslužila,
0341 Prije Alage ujagmit divojku.
0342 Ustaj, kneže, ako Boga znadeš!
0343 Spremaj sebe i alata mamna,
0344 Pa mi s’ danas u gajretu nađi!“
0345 Kad Vukadin riči razumio,
0346 Tad on Mehi tiho govorio:
0347 „Ta spahija, lude li si glave!
0348 Koji su te đavli naćerali,
0349 Te s’ se s pobrom za to zavadio?
0350 Mučno je, Meho, Herceg-Novom sići,
0351 Ja kamo li izniti madžarku.
0352 S tobom Vuče do Hercega ne će,
0353 Jer sam skoro iz Česarske došo,
0354 Jesam ata zamorio svoga.“
0355 Tada Meho Vuku besidio:
0356 „A moj striče, Vukadine kneže!
0357 Deder meni po istini kaži,
0358 Kud si hodo, gonio alata,
0359 Gdje l’ si, Vuče, krvavio ćordu
0360 I onih sedam glava ujagmio,
0361 Ko kad s’ bio u dženjku velikom?“
0362 Tad Vukadin Mehi besjedio:
0363 „Jesam, Meho, sebe opremio,
0364 Ja sebeka i alata svoga,
0365 Ja okreno u zemlju ćesarsku,
0366 Sišo jesam do Polojca grada,
0367 Do Polojca poniže Karlovca,
0368 Trefio sam jegumana starog,
0369 Gdje je bio pošo namastiru,
0370 Uz njeg do tri lipe jegumanke
0371 I još više sedam jegumana.
0372 Vrlo štimah jegumanke mlade,
0373 Kod njih jesam kavgu zametnuo,
0374 Tu sam svoju ćordu krvavio,
0375 Ja pogubih sedam jegumana.
0376 Sa njih sedam ja ujagmih glava,
0377 I dvi lipe mlade jegumanke.
0378 Od Polojca jesam pobignuo,
0379 Za mnom se je larma podignula,
0380 S djecom svojom nosim jegumanke.
0381 Pa ja teglim do hunke careve,
0382 Tu je naske srića poslužila,
0383 Ujagmismo priko međe carske,
0384 Mi u Korin-goru ujagmismo,
0385 Meho pobro, u Liku siđosmo
0386 Tvom čifluku, a čardaku mome,
0387 Ja iznesoh do dvi jegumanke,
0388 Eno mi ih u čardaku mome,
0389 Tu sam ata zamorio svoga,
0390 Britku svoju krvavio ćordu.
0391 Ako tome, Meho, ne virujejš,
0392 Ti uniđi u čardak drveni,
0393 Viditi ćeš obi jegumanke,
0394 Jesu lipe dvi kršne divojke,
0395 Jesam nakan djecu oženiti,
0396 Kojadina i svog Miladina,
0397 Zametnut ću kabasto veselje.“
0398 To on reče, na noge skočio,
0399 Uze Mehu za desnicu ruku,
0400 Pa se tepe u čardak krenuše,
0401 Obojica u čardak sjedoše,
0402 U čardaku piće zametnuše.
0403 A podviknu Vukadine kneže,
0404 On kneginju staru podvikuje:
0405 „Brže, ljubo, kuhajder pogače!“
0406 A Vukadin Miladina zovnu:
0407 „Miladine, peci jalovicu!
0408 Meni treba tain i zaira
0409 Putujući do Herceg-Novoga.“
0410 Kneževica spremila pogaču,
0411 Ispekoše djeca jalovicu,
0412 Knez je Mehi hegbe natrpao:
0413 „Hajde, Meho, hairom ti bilo!
0414 S tobom kneže do Hercega ne će.“
0415 Meho sađe, poklopi dorina,
0416 Od čardaka prati njega kneže,
0417 Pod Šušnjaru ispratio Mehu,
0418 Navrh gore svojim pobrom stao:
0419 „Hajde, Meho, do Herceg-Novoga
0420 Poraz Ane Herceglije bana,
0421 Radi, aga, ujagmit divojku!
0422 Ako s’ larma digne od Novoga,
0423 Evo tebi prvog hampadžije,
0424 Tebi će kneže hampu učiniti.“
0425 Tu se j’ kneže s njime halalio,
0426 Halališe s’, pa se rastadoše.
0427 Vukadin se čardaku povrati,
0428 Ode Meho u principovinu,
0429 Tegli Meho do Herceg-Novoga.
0430 Kad Velebit goru premetnuo,
0431 On se spušti na Primorje ravno
0432 Jedno jutro Novom na kapiju.
0433 Kad je Novom došo na kapiju,
0434 Na vratih su četiri soldata
0435 Pod mušketi i pod bajuneti.
0436 Meho njima ,dobro jutro’ viknu,
0437 Oni njemu jutro otprimiše,
0438 Jer na Mehi gospodsko odilo,
0439 Soldati ga na vrata puštiše,
0440 Nastupi Meho u novsku čaršiju,
0441 Kad ujaha ata u čaršiju,
0442 Dućani su sa obidve strane,
0443 Po dućanih nisu bazrđani,
0444 Veće jesu mlade bazrđanke,
0445 Mire svilu, a riži kadifu.
0446 A kad Meho nastupi na dori,
0447 Vid’ dorata Osmanagić-Mehe!
0448 Jer u dorat živa mira nema,
0449 Dobar dorat jorgu pokazao,
0450 Ispod kova živ ćeremit siva,
0451 Po butigah dofaća madžarke,
0452 Jedna druga drugu dovikuje:
0453 „O Anice, mila drugarice,
0454 I Jelice, mila posestrimo!
0455 Kako smo sile ovde pazariti,
0456 ’Vaki ovud projahao nije
0457 Posli glave Osmanage starog,
0458 Sa Udvine, iz široke Like,
0459 ’Vaka j’ nara u njeg’va hajvana.“
0460 Meho jaše, ni mukaet nije,
0461 Projaha ata do pola čaršije,
0462 A pogleda sa desna na livo,
0463 Staru jednu ugleda birtiju,
0464 On birtiji svratio hajvana,
0465 U avliju ata ujahao,
0466 Ujahao, te ga zastavio.
0467 Ćaše Meho grlom podviknuti,
0468 Al mu prije dorat zahrzao,
0469 Zahrzao, nogom zakopao,
0470 Pomoli se Pavka krčmarica,
0471 Krčmarica spade na avliju,
0472 Al je Pavka vrlo ostarila,
0473 Već s’ u pasu ona pokupila,
0474 Od starosti pa se pokučila.
0475 Postupi ona Mehinu dorinu,
0476 Pregrli ga, u peču poljubi:
0477 „Davor dore pobratima moga!
0478 Koji te neznan sa jaše gospodin,
0479 Gdje je tebi sahibija stari,
0480 Gdje si njega jadan izgubio?“
0481 Tad je Meho Pavki besidio:
0482 „Muči, Pavko, budalasta glavo!
0483 Što govoriš nebesne beside?
0484 Imadeš li pića izobila
0485 I bijela hljeba latinskoga,
0486 I mom atu arpe ugruhate,
0487 Da odjašem, da se nahranimo?“
0488 Tad je starka Mehi besidila:
0489 „Obrstaru na dorinu mamnu!
0490 Ja ti ne dam pića nikakvoga
0491 Ni bijela hljeba latinskoga,
0492 Dok s’ ne kažeš, ko si i okle si,
0493 I di s’ ovog ata dobavio:
0494 Il si ata na domu ždribio,
0495 Il si njega u dženjku dobio,
0496 Il si njega za novce kupio?
0497 Deder meni po istini kaži!“
0498 Tad joj Meho priče besiditi:
0499 „Davor stara krčmarice Pavo!
0500 Il s’ vilena, il s gore bolesna,
0501 Il s’ u piću vrlo prećerala,
0502 Šta me pitaš za moga dorata?“
0503 Tad je Pavka Mehi besjedila:
0504 „Obrstare na dorinu mamnu!
0505 Kako ne ću pitat za hajvana,
0506 Kad pobrina dobro ata znadem,
0507 Svoga pobre Osmanage starog?
0508 On je meni često dohodio
0509 I meni je ovdi kazivao,
0510 Da on sina ima jedinoga,
0511 Jedinoga u sebeka Mehu.
0512 Evo ima sedam godinica,
0513 Kako mi je pobro poginuo,
0514 Pa pobrina dobro znam hajvana.
0515 Gospodine, u birtiju ne ćeš,
0516 Dok ne kažeš, ko si i okle si,
0517 Gdje l’ si ata dobavio toga.“
0518 Tad joj Meho priče besiditi:
0519 „Davor teto, ja sam od Karlovca,
0520 Od Karlovca Karlović Nikola,
0521 Sin rođeni Karlović-Ivana,
0522 A jest dorat Osmanage starog.“
0523 A kad starka riči razumila,
0524 Tada ona njemu besidila:
0525 „Gospodine na aginu dori!
0526 Gdje si toga ata dobavio?“
0527 Meho kaže: „U dženjku junačkom.
0528 Kad Karlović bio ufatio
0529 Sestru Hanku Duratagić-Ibre,
0530 Ban je Hanku vrgo na obdulju.
0531 Za to bili Turci potpazili,
0532 Oni sišli placu i Karlovcu,
0533 Do Karlovca i Kupe ledene,
0534 U tebdilu ate izvodili,
0535 Dobre ate, da trču obdulju,
0536 Na obdulji dobre sreće bili.
0537 Onda jesu kavgu zametnuli,
0538 Ja u kavzi Ture pogubio,
0539 Mlado ture Osmanagić-Mehu,
0540 Ja njegova ufatio doru,
0541 Tu sam, Pavko, ja ata dobio.“
0542 Meho laže, a pravo ne kaže,
0543 Sve on gleda Pavku krčmaricu,
0544 Je li njemu srcem prijatelju.
0545 Kad te Pavka riči razabrala,
0546 Ona ciknu, a podviknu Mehu:
0547 „Obrstare, sam te Bog ubio,
0548 Goni ata iz moje avlije,
0549 Kad s’ sinovca pogubio moga,
0550 A njegova ufatio doru!“
0551 Tada Meho Pavki besidio:
0552 „Krčmarice, sam te Bog ubio!
0553 Što su tebi Turci omilili,
0554 Te ti Turkom voliš neg kršćanom,
0555 Što su t’ tako Turci omilili,
0556 A najviše Osmanaga stari?“
0557 Tada stara Mehi besidila:
0558 „O Nikola od Karlovca bila!
0559 Kako Turkom ja voliti ne ću,
0560 A najviše pobratimu svome,
0561 Svome pobri Osmanagi starom?
0562 Jer jednoga vakta i zemana,
0563 Kad su Turci na Primorje sišli,
0564 Porobili, vatrom popalili,
0565 Po Primorju roblje pofaćali,
0566 Mene tada u Liku iznili,
0567 Tad sam bila od deset godina,
0568 Mene aga primi Osmanaga,
0569 Držo me je ko sestru rođenu,
0570 Jesam bila u njegovoj kuli,
0571 Od tog dana osam godinica.
0572 Ja na ćemal izašla divojka,
0573 Pristala se jesam potrefila.
0574 Šta je bilo udvinjskih ajana,
0575 Na ženidbu ajanskih sinova,
0576 Svi ajani agi sahodili,
0577 Mene jesu od age prosili,
0578 Već su agi prosci dodijali,
0579 Jedno mi jutro aga besidio:
0580 „ „Posestrimo, Pavo madžarice!
0581 U tebe je dosti mušterija,
0582 Ti oberi, ja ću t’ pokloniti;
0583 Ako ti s’ srce išće poturčiti,
0584 Ja ću tebe, sestro, pokloniti,
0585 Kojem tebi danas bude drago.“ “
0586 Tad sam pobri govorila svome:
0587 „O moj pobro, aga Osmanaga!
0588 Ako meni ti na volju daješ,
0589 Ne išće mi se srce poturčiti,
0590 Najvolila b’ zavičaju svome.“
0591 Kada čuo aga Osmanaga,
0592 Osmanaga mene opremio,
0593 Dobro na me navali odilo,
0594 Spremi pobro sebe i đogata,
0595 Mene vrže za se na đogata,
0596 Snese mene do Herceg-Novoga,
0597 Dade mi mala hiljadu cekina,
0598 S tim sam malom krčmu načinila,
0599 Pa sam ovde radnju otvorila,
0600 Dosti mala u Novome imam.
0601 U viku mi pobro dohodio,
0602 Držala ga ko brata rođenog,
0603 S otog volim Osmanagu starog
0604 I njegova sina jedinoga,
0605 S otog suze iz očiju livam.“
0606 Kad te Meho riči razumio,
0607 Tada Meho Pavki besidio:
0608 „Davor tetko, krčmarice Pavo!
0609 Ovo j’ glavom Osmanagić Meho.“
0610 To on reče, frci sa dorata.
0611 A kad Pavka riči razabrala,
0612 Ciknu Pavka, Mehi poletila:
0613 „Što to, Meho, što s’ od tebe radi?
0614 Šta mi s’ namah otkazao nisi?“
0615 „ „Tetko moja, ne zamiraj meni!
0616 Jesam došo u zemlju neznanu,
0617 Pa te kušam u birtiji biloj,
0618 Imadem li srcem prijatelja,
0619 Sad ja znadem, da s’ prijatelj pravi.“
0620 Tečica mu ata namirila,
0621 U birtiju sinovca uvela,
0622 Na mehko ga šiljte posadila,
0623 Ona Mehi sjede uz kolino,
0624 Iz nove se za zdravlje upita:
0625 „Je l’ ti živa u odžaku majka,
0626 Može li ti hizmet učiniti?“ “
0627 „ „Zdravo je majka, pozdrav t’ opravila.“ “
0628 Tada Pavka Mehi govorila:
0629 „Kud si pošo, moje dite drago?“
0630 Sve joj Meho po istini kaže,
0631 Kako se je s pobrom zavadio,
0632 Svojim pobrom od Novog Alagom,
0633 Koji će prvlje izniti divojku:
0634 „Uložismo irad-dostajanje,
0635 Pobro svoje i ja, tetko, svoje,
0636 Pobro ode u Lenger-palanku
0637 Raz Ružice Pavla generala,
0638 Ja se primih druge divičice,
0639 Lipe Ane Herceglije bana.
0640 Davno je aga sišo do Lengera,
0641 Ako prije iznese divojku,
0642 Ode meni irad-dostajanje.
0643 Tetko draga, da s’ po Bogu majka!
0644 Kako bi me s Anom sastavila,
0645 Kako li bi ujagmio lipu,
0646 Ne bi li me mio Bog pomogo,
0647 Da prije pobre iznesem madžarku,
0648 Da sačuvam irad-dostajanje.“
0649 Tad je Pavka Mehi besidila:
0650 „Moj sinovče, Osmanagić-Meho,
0651 Al si jako tude zaludio!
0652 Ti se igraš svojim dostajanjem,
0653 Još odviše svojom rusom glavom.
0654 Prođ’ se Ane Hercegije bana,
0655 Jer je Ana nevirna madžarka.
0656 Sve ja znadem novske divičice,
0657 Ako si se nakan oženiti,
0658 Bolju ću ti kazati divojku,
0659 Jelu lipu obor-generala,
0660 Sine dragi iz našeg Novoga.
0661 Madžarke sam naše prokušala,
0662 Kušala sam Anu Herceglijnu,
0663 Sine dragi, za tebe nudila,
0664 Za te Ana Herceglijna ne će;
0665 Kušala sam Jelu oborovu,
0666 Za te, sine, govorila Jeli,
0667 Ja sam tebe Jeli nafalila,
0668 Ona se je nakan poturčiti,
0669 Za te, sine, na Udvinu poći.“
0670 Tad je Meho Pavki besidio:
0671 „Davor tetka, ko rođena majka!
0672 Evo muke i hala teškoga,
0673 Za Anu sam irad uložio;
0674 Ako Anu ne bi ujagmio,
0675 Ode meni irad-dostajanje.“
0676 Tada Pavka Mehi besidila:
0677 „Ti ne moreš Ane ujagmiti,
0678 Kad te Ana ne će Herceglijna.
0679 Ujtru mlada osviće nedilja,
0680 A madžari crkvu načinili,
0681 Novu crkvu poniže Novoga,
0682 Od Novoga čitav sahat ima,
0683 Jesu crkvu skoro sagradili,
0684 Sutra će ići novom namastiru,
0685 Tamo će ići sva višnja gospoda,
0686 Sobom glava Herceglija bane
0687 I njegova bilogrlka ljuba
0688 I njihova Ana divičica,
0689 I s njim, sine, obor-generalu
0690 I njegova Jele divičica,
0691 Koja b’ bila za te divičica.
0692 Kad iz Novog izađu kočije,
0693 Iz Novoga, na rudine ravne,
0694 Kad bi s’ mogo u se pouzdati,
0695 Te b’ na polju ujagmio Anu,
0696 Et ne b’ kod nje glavu izgubio,
0697 Tako bi mogo doći do divojke.“
0698 Istom oni u besidah bili,
0699 Na Lengeru drmnuše topovi,
0700 Sinja s’ magla od Lengera digla.
0701 Gleda Meho sa topla pendžera
0702 S onu stranu do Lenger-palanke,
0703 Što pucaju ćesarske lubarde;
0704 Al se sinja magla podignula
0705 Uz Primorje na četiri strane,
0706 A iz magle konjik ispanuo
0707 Na đogata ko na gorskoj vili.
0708 Gleda Meho sa topla pendžera,
0709 On iz magle poznaje konjika,
0710 On poznade pobratima svoga,
0711 Od Novoga Novljanin-Alagu,
0712 Ale bježi uz Primorje ravno
0713 Na đogatu ko na gorjaniku,
0714 A za njim se bili zasobica,
0715 Zasobica, tanka madžarica,
0716 To je agu puntu zametnuo,
0717 U Lengeru oteo divojku,
0718 Pa s otoga pucaju topovi,
0719 Jer s’ za agom larma zametnula.
0720 Kad ga Meho zgleda sa pendžera,
0721 Meho jeknu, sva birtija zveknu:
0722 „Davor naša krčmarice Pavo!
0723 Eno našeg Bogom pobratima!
0724 Privario, Ružu ujagmio,
0725 On pobiže od Lenger-palanke,
0726 Ode meni irad-dostajanje.“
0727 Herceg-Novi aga natfatio,
0728 Okrenuo pdo Velebit kleti,
0729 Ujagmio u Velebit kleti,
0730 Jer potire baš ni blizu nema.
0731 Tada Meho Pavki besidio:
0732 „Tetko moja, što ću i kako ću!“
0733 Pavka kaže: „Ti dočekaj dana.
0734 Ako s’ nakan Anu potražiti,
0735 Ti je čekaj u polju zelenom.“
0736 Tu je Meho noći dočekao,
0737 Kad u jutro bio dan osvanu,
0738 Osvanula nediljica mlada,
0739 Na Novomu pukoše lubarde.
0740 Tada Meho Pavki govorio:
0741 „Tetko moja, što bi ono bilo?“
0742 „ „Sine dragi, svanula nedilja,
0743 Podiže se Herceglija bane,
0744 On s’ otarukreće namastiru;
0745 Već ti gledaj sa topla pendžera,
0746 Sad ćeš Anu vidit madžaricu.“ “
0747 Malo vrime, ni dugo ne prođe,
0748 Na kapiju ishode soldati,
0749 Izađe ih sedam kumpanija
0750 Pod škrljaci i pod telećaci,
0751 Rupiše za nj’ma harali-kočije,
0752 Kočije su od cakla biljura,
0753 Crvenom su harom otpračene,
0754 Pdo kočija do dvi bedevije,
0755 Uz kočije petnaest husara,
0756 Uz njih viđa jednog konjanika
0757 Na putalju ko na gorskoj vili,
0758 Sav u srmi i žeženu zlatu,
0759 Uz kočije on goni putalja,
0760 Povija se po svijenu pasu,
0761 To su kočije Ane madžarice,
0762 U njima Ana Herceglije bana.
0763 Meho Pavki veli kod pendžera:
0764 „Tetko moja, ko bi ono bio?
0765 Uz kočije prislono putalja
0766 Te s’ povija na džamli-kočije,
0767 A Ana mu pendžer otvorila
0768 I svilenu haru otkučila,
0769 Sve s’ on s Anom ljubi uz kočije?“
0770 Tad je Pavka Mehi besjedila:
0771 „Ono je, sine, Radić-Mihajilo,
0772 Mihajilo, obor-kapetane,
0773 On je, sine, Anin mušterija.
0774 Vidiš, kol’ko mu se j’ dopustila,
0775 S tog ti velim, moje dite drago,
0776 Da nije za te Ana madžarica.“
0777 Kraj birtije kočije prođoše,
0778 A za njima druge nastupiše,
0779 I pod oti do dvi bedevije,
0780 Pred oti je dvanaest husara,
0781 I uz ote viđa konjanika
0782 Na alatu u novu skerletu:
0783 „Tetko moja, čije su kočije?
0784 Ko l’ je ono uz njih na alatu?“
0785 „ „I ’no ti je Radić-kapetane,
0786 Petrajilo, mlađi brat Mihajlu,
0787 Dva obora, oba kapetana,
0788 Perica je Jelin mušterija,
0789 On s’ povija po svijenu pasu,
0790 Hoće, sine, da ljubi madžarku,
0791 Al mu s’ Jele ne da prikučiti,
0792 Kamo l’, sine, lišca obljubiti,
0793 Nakana je za Turčina poći.“
0794 Kad i ote prođoše kočije,
0795 Nastupiše i treće kočije,
0796 I pod oti dva konja đogata,
0797 Uz kočije trideset husara:
0798 „Tetko moja, čije su kočije?“
0799 „ „Kočije su Herceglije bana.“ “
0800 Te prođoše, druge nastupiše,
0801 To su kočije obor-generala.
0802 Za nj’ma jaše stotinu husara,
0803 Okrenuše Novom na kapiju.
0804 Tad je Meho na noge skočio:
0805 „Tetka draga, brže mi dorata!“
0806 U tom Meho spade iz birtije,
0807 Iz štale mu ata izvedoše,
0808 Priteže mu četiri kolana,
0809 Tetki dade četiri dukata:
0810 „Tetka draga, da ti piće platim!“
0811 Te u sedlo frci doratovo,
0812 Okrenu ata ispred krčme bile,
0813 Upravi ga Novom na kapiju,
0814 Kroz kapiju na ravne rudine.
0815 On upravi novom namastiru,
0816 A pogleda niz Primorje ravno,
0817 Al je polje butum zažmirilo
0818 Od kočija i od Primoraca
0819 I principskih tanahnih madžarki.
0820 Mnogo puka tegli do otara,
0821 Do otara i do namastira.
0822 Meho crkvi upravio doru,
0823 Niz rudine prolazi kočije,
0824 Vakat bio, kad je crkvi sišo.
0825 Dobra crkva na mehkih rudinah,
0826 Oko crkve kamena avlija,
0827 Avlija je od dva boja ljudska,
0828 Na avliji demirli-kapija,
0829 Što je muška, u avliju nejde,
0830 Već kraj crvke po rudinah hoda.
0831 Tu su stale Anine kočije,
0832 Iz kočija lipa iskočila,
0833 I Mihajil frci sa putalja,
0834 S Anicom se po ruke uzeo,
0835 On s Anicom ode u avliju.
0836 I Jelica skoči iz kočija,
0837 Okrenula na avlijnska vrata,
0838 Za njom Pero nametnu alata,
0839 I on za njom u avliju uđe.
0840 U avliji bunar voda hladna,
0841 Kod bunara tepa načinjena,
0842 Na tepi je duhovnik-divojka.
0843 Koja dođe, u avliju uđe,
0844 Toj divojci svaka leti ruci,
0845 I Ana joj ruku poljubila,
0846 Ona sila u šimšir-skemliju,
0847 Kod nje Mile podviš stade ruke.
0848 Kad je Jela u avliju ušla,
0849 I ona joj ruku poljubila,
0850 I Jelica sila u skemliju,
0851 Uz nju Pero podviš stade ruke.
0852 Vid’de Mehe, budalaste glave!
0853 Niko muško ne smi u avliju.
0854 Kad je viđo dva Radića mlada,
0855 Gdje odoše u avliju bilu,
0856 On na vrata ujaha dorata,
0857 U avliji ata odjahao,
0858 A avlijnska vrata pritvorio,
0859 Avlija je puna madžarica.
0860 On do tepe dovede dorata,
0861 Jutro viknu, škrljkom pokrenuo,
0862 Pokloni se duhovnik-divojci,
0863 Pa se Meho fati u džepove,
0864 On izvadi dvan’es’ madžarija.
0865 Duhovnici u ruku spustio,
0866 Stade Meho kod vode bunara.
0867 Al vid’ kuje Ane herceglijne!
0868 Ta divojka ne sti mirovati,
0869 Jer zna Ana Osmanagić-Mehu,
0870 Podviknula dva Radića mlada:
0871 „Čujete li, dvi vojvode mlade!
0872 Dobili ste obor kapetanstvo,
0873 I vi sišli u našem namastiru,
0874 Vi s’ brojite, da jeste junaci,
0875 Što će vami Turčin u avliji,
0876 U avliji a pred našom crkvom.
0877 Ljuta zmija Osmanagić Meho?“
0878 Jer je sliku imala Mehinu,
0879 Po sliki je njega prepoznala.
0880 Tad Mihajil Ani besjedio:
0881 „Al s’ u piću, Ane, prećerala!
0882 Otkud ovde Osmanagić Meho?“
0883 „ „Ta obore, eto g’ u avliji!“ “
0884 Kad Mihajil riči razumio,
0885 Tad Mihajil Mehu podviknuo:
0886 „Ta kopile, Osmanagić-Meho!
0887 Što ćeš ovde ti pred našom crkvom?“
0888 Pa se fati dvaju džehvedara,
0889 On na Mehu grla okrenuo,
0890 Pukoše mu oba džehvedara,
0891 Udariše dva sindžirli-zrna
0892 A u mermer pod konja dorata,
0893 Jer se Meho za njim potrefio,
0894 Ne pogodi Mehe ni dorata.
0895 Kada viđa Osmanagić Meho,
0896 Što Mihajil radi kapetane,
0897 On morade kavgu zametnuti,
0898 N se fati ćirmanije ćorde,
0899 Pa pogubi Radić-kapetana,
0900 Mlađi Perjan na njeg udario.
0901 Al se hitar Meho potrefio,
0902 I Perjana glavom rastavio.
0903 Kad se ogroš u avlji slomi,
0904 Sve divojke u crkvu pobigle,
0905 A poleti Osmanagić Meho,
0906 Avlijnska je vrata pritvorio,
0907 Navalio čelikli-maldane,
0908 Poletio crkvi na kapiju.
0909 Ana ćaše crkvu pritvoriti
0910 Od Turčina Osmanagić-Mehe,
0911 Oturi je Jela oborova,
0912 Upusti ga u namastir-crkvu,
0913 A tu meho uskoči u crkvu,
0914 Vid’de Ane Herceglije bana!
0915 Poletila do avlijnskih vrata,
0916 Da otvori od avlije vrata,
0917 Al je Meho ufati u crkvi,
0918 Pa u crkvi priveza divojku.
0919 Kad to viđa Herceglija bane,
0920 To je banu vrlo teško bilo,
0921 Ban je došo crkvi i kapiji,
0922 Pa on Mehu sa kapije viče:
0923 „O Turčine, Osmanagić-Meho!
0924 Ostav’, Meho, crkvu i namastir,
0925 Prosti su ti puti iz Primorja,
0926 Iz Primorja u široku Liku,
0927 Kod oltara ne zameći punte!“
0928 Meho bana iz crkve povika:
0929 „Tvojoj vjeri ne vjerujem, bane,
0930 Ja ti crkve ne ću ostavljati.“
0931 Ban besidi svoj višnjoj gospodi:
0932 „Ja što ćemo i kako li ćemo?
0933 Tvrda crkva na polju zelenom,
0934 Da bi je tukli na polju zelenom,
0935 U crkvi je mlogo divojaka,
0936 A naše nam knjige ne dodaju
0937 Rušit crkvu na mekih rudinah.“
0938 Viću čine sva višnja gospoda,
0939 Viću čine, što će i kako će.
0940 U tom dođe od Lenger-palanke,
0941 Od Lengera Pavle generalu
0942 I uz njega šest stotin husara,
0943 On odjaha kod namastir-crkve,
0944 Sve mu kaza Herceglija bane:
0945 Kako Meho u crkvu ujagmi.
0946 A general banu besidio,
0947 Kako je ljuta zmija sihodila,
0948 Ljuta zmija, Novljanin Alaga,
0949 Ujagmio njegovu Ružicu.
0950 Tad podviknu Pavle generalu,
0951 Na iem viče Osmanagić-Mehu:
0952 „O Turčine, Osmanagić-Meho!
0953 Za koju si ti došo madžarku,
0954 Ti je uzmi iz tog namastira,
0955 Ti je baci za se na dorata,
0956 Pa je nosi u široku Liku,
0957 Da mi s tebe crkve ne rušimo,
0958 Ne bijemo u njoj divojaka.
0959 Ako li je ostaviti ne ćeš,
0960 Hoćemo te živa ufatiti,
0961 Patiti te smrću svakojakom.“
0962 Meho njima iz crkve govori:
0963 „Generalu, od tog fajde nema!
0964 Ja vam vjeri danas ne vjerujem.“
0965 Tad gospoda na rudinah sila,
0966 Čine viću, što bi učinila,
0967 Herceglija priče besjediti:
0968 „Mi hajdemo vojsku odmaknuti
0969 I od crkve vojsku odstupiti,
0970 Ne bi l’ Meho iz crkve izišo,
0971 Ne bi l’ našu crkvu ostavio,
0972 Zgode nije rušit namastira.“
0973 To rekoše, vojsku pokrenuše,
0974 U lugove novske unidojše.
0975 Kad Jelica na pendžer pogleda,
0976 Gdje ban vojsku od crkve pokrenu,
0977 Tad Jelica Mehi besjedila:
0978 „Milovanje, Osmanagić-Meho!
0979 Eno bani vojsku pokrenuše,
0980 Izmakoše vojsku u lugove,
0981 Rada b’ oni, da ostaviš crkvu.
0982 Hajde, janje, ti jaši dorata,
0983 Uzmi mene za se na dorata,
0984 Prosti su ti puti uz Primorje,
0985 Nosi mene na Udvinu bilu.“
0986 Tad je Meho Jeli besidio.
0987 „Ta Jelice, gospodska divojko!
0988 Meni puta nema na Udvinu
0989 Brez Anice Herceglije bana;
0990 A vidiš li, što je učinila,
0991 Gdje je mene kod crkve odala,
0992 Ona j’ ovdi puntu zametnula.
0993 Kad bi Anu ponio madžarku,
0994 Stala b’ dreka banove divojke,
0995 Ban ne b’ mogo srcu odoliti,
0996 Pustit mene u široku Liku,
0997 Da ne b’ sa mnom kavgu zametnuo,
0998 Pa b’ u polju mogli izginuti.
0999 Volim pobre ja ovdi dočekati,
1000 Svoga pobre Vukadina kneza,
1001 Reko mi je hampu učiniti.“
1002 Sve to sluša Ana Herceglijna,
1003 Tada Ana Mehi besidila:
1004 „Milovanje, Osmanagić-Meho!
1005 Volim s tobom u široku Liku,
1006 Neg kod crkve da ti čekaš Turke.“
1007 I Jelica Mehi besidila:
1008 „Kad bi mene htio poslušati,
1009 Kad su t’ bani sokak načinili,
1010 Da idemo u šrioku Liku!“
1011 On posluša Jele madžarice,
1012 Pa otvori namastir i crkvu,
1013 Meho tepi dođe i doratu,
1014 Pa on mamna uzeo hajvana,
1015 A Jelici tiho besidio:
1016 „Jele lipa obor-generala!
1017 Uzmi, lipa, pomamna putalja,
1018 Ti putalja Radić-kapetana,
1019 Pojaši ga, moje milovanje,
1020 Ja ću svoga pomamna dorata,
1021 Vrć’ ću Anu za se na dorata,
1022 Jer ja Ani ne virujem lipoj,
1023 Da mi sama pojaše alata.“
1024 I Jelica Mehe poslušala,
1025 Mihajlova posjede putalja,
1026 Meho svoga pomamna dorata,
1027 Anu za se baci na dorata,
1028 U povodu povede alata,
1029 Iz avlije konje išćeraše,
1030 Meho s’ atu povi po strimenu,
1031 On Jelicu viknu sa dorata:
1032 „Hajde za mnom, lipa, na putalju!“
1033 Jelica je višti binjedžija,
1034 Poletiše uz ravne rudine
1035 Od otara i od namastira.
1036 Kad to viđa Herceglija bane,
1037 Mučno banu, al mu fajde nema,
1038 On na jorgu puške ispalio,
1039 Jer se nada od Hercega bane,
1040 Ne bi l’ gdjegod čule harambaše,
1041 I Turčinu metnuli busiju.
1042 Tegli Meho pod Velebit kleti.
1043 Velebitu kad se prikučio,
1044 Al mu s’ sinja magla podignula,
1045 Iz planine konjik iskočio
1046 Na đogatu ko na gorskoj vili.
1047 Kad pogleda Meho sa dorata,
1048 On ugleda od Novog Alagu,
1049 Gdje je pošo do Herceg-Novoga,
1050 Da on vidi, što j’ od Mehe bilo.
1051 Kad se Meho prikučio blizo,
1052 Ugleda ga aga sa đogata,
1053 Do njeg aga ata dojahao,
1054 Selam dao, ata zastavio,
1055 On se s Mehom za zdravlje upito.
1056 Kad su rekli, da su zdravo bili,
1057 Malo vrime, ni dugo ne prođe,
1058 Iz planine konjik iskočio
1059 Na alatu ko ga gorjaniku,
1060 To je glava Vukadine kneže
1061 I uz njega dva posopca sina,
1062 Skače kneže, a Mehu spominje.
1063 Kad Vukadin Mehu ugledao,
1064 Gdje se srio, s njim se zagrlio:
1065 „Jesi li se u boju zgodio,
1066 Da ti nisi rana dopanuo?“
1067 „ „Nisam, pobro, rana dopanuo,
1068 Već mi je pobro ljute rane zado,
1069 Jer mi ode irad-dostajanje,
1070 Jer prije mene iznese madžarku.“
1071 Na njeg s’ aga iz grohota smije,
1072 Okrenuše u Velebit kleti,
1073 U Velebit s mirom ujahaše,
1074 Goru prišli i u Liku sišli,
1075 Dođe Meho svojoj biloj kuli
1076 I iznese obidve madžarke,
1077 Pa zametnu golemo veselje,
1078 Kod njeg pobro od Novog Alaga.
1079 On poturči Jelu oborovu,
1080 Pa se Meho s njome oženio,
1081 A Anicu pobri poklonio
1082 U Udvinu, Hamzi ciganinu,
1083 Što ga je ćela izdati madžarka.
1084 Kad mu i pir i veselje prođe,
1085 Pojahaše oba pobratima,
1086 Pa odoše do turskog Novoga
1087 Bilu dvoru Novljanin-Alage,
1088 I Alaga zametnu veselje,
1089 Oženi se Ružom divičicom,
1090 Meho mu kume bio kod divojke,
1091 Prsten dao dvista madžarija,
1092 Alaga mu ne sti dostajanja
1093 Niti Mehe za ropstvo primiti,
1094 Sve je pobri poklonio svomu.
