Освитак
| Освитак Писац: Јулка Стратимировић |
На истоку зора руди,
На западу још је тама,
Дан целива лице ноћи —
Ја на брегу стојим сама.
Тишина је дивна, света!
Тица спава, цвеће снива.
Уљуљкано све од нојце
Покој душе, мир разлива.
Све сањари и почива
Све у једном загрљају,
А што живи, предисава
Све у једном уздисају.
Више свега једно небо
Свод свој шири — зрачну силу;
А све грли једна мајка,
Земља, у свом топлом крилу.
Па ја нисам више сама!
У души се зраци множе,
И ја слаба и немоћна
Осећам Те, силни Боже!
Будимпешта
Извор[уреди]
- 1895. Бранково коло за забаву, поуку и књижевност. Година I, број 12, стр. 354-355.
|