Osvitak
| Osvitak Pisac: Julka Stratimirović |
Na istoku zora rudi,
Na zapadu još je tama,
Dan celiva lice noći —
Ja na bregu stojim sama.
Tišina je divna, sveta!
Tica spava, cveće sniva.
Uljuljkano sve od nojce
Pokoj duše, mir razliva.
Sve sanjari i počiva
Sve u jednom zagrljaju,
A što živi, predisava
Sve u jednom uzdisaju.
Više svega jedno nebo
Svod svoj širi — zračnu silu;
A sve grli jedna majka,
Zemlja, u svom toplom krilu.
Pa ja nisam više sama!
U duši se zraci množe,
I ja slaba i nemoćna
Osećam Te, silni Bože!
Budimpešta
Izvor
[uredi]- 1895. Brankovo kolo za zabavu, pouku i književnost. Godina I, broj 12, str. 354-355.
|
Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Julka Stratimirović, umro 1913, pre 111 godina.
|