Освета (СМ)

Извор: Викизворник
Пређи на навигацију Пређи на претрагу


Пошто је ћеиф

0001 Књигу попе Лењевићу пише
0002 а посла је у Морачу Горњу
0003 а на име војводе Драгише.
0004 Кад ми књига у Морачу дође,
0005 ту Драгишу дома не находи,
0006 но га тамо на Љевишта нађе
0007 у онога попа Милована
0008 те му попе књигу проучио
0009 и све што је и како је каже:
0010 "Знаш ли, побро, јес’ ли запазио,
0011 кад је тебе бабо погинуо
0012 од онога Харјовића Ибра
0013 сад га ево у Пиву пространу
0014 те ми купи проз Пиву хараче,
0015 но подигни једну чету малу,
0016 ајде ш њима попу на дворове
0017 не би ли ти бог и срећа дала,
0018 не би л’ Ибру посјекао главу."
0019 Ка’ Драгиши ситна књига дође
0020 те он виђе што му ситна пише,
0021 он ми тамо низ Морачу пође
0022 те ми каза милу побратиму,
0023 побратиму Јушковић-Матију,
0024 па скочише до два побратима,
0025 те скупише седам-осам другах,
0026 отидоше ш њима низ Дробњаке,
0027 увалише у Пиву пространу,
0028 на бијелу истог попа кулу,
0029 а ближе их попе сусретао,
0030 руке шире у образ се љубе,
0031 за јуначка здравља упиткују,
0032 уведе их у бијелу кулу,
0033 засједоше за пуну трпезу,
0034 даје доста пива и јестива,
0035 а пошто се понапише вина,
0036 онда вели Јушковић-Матија:
0037 "Што си за ме, попе, поручива?"
0038 "А тако ми Јушковић-Матија!
0039 Доходио ј’ Харјовића Ибро
0040 те је вуде купио хараче
0041 па отиш’о ка Гацку пространу,
0042 да он купи харач и по Гацку,
0043 но хајд’ повед’ љубивну дружину,
0044 хајде ш њима на Дугу долину
0045 те чекајте насред друма пута
0046 не би ли ви бог и срећа дала,
0047 не бисте ли дочекали Ибра."
0048 И тако га бјеше послушао,
0049 води друштво на Дугу долину,
0050 ту Матија Турком запануо,
0051 ту чекаше три бијела дана,
0052 а кад био трећи око подне,
0053 нестаде им лахка брашњеника,
0054 но да вели војвода Драгиша:
0055 "О мој побро, Јушковић Матија!
0056 Оди чету да врћемо малу,
0057 е хоћемо помријет од глади."
0058 Но му вели Јушковић-Матија:
0059 "А полахко, мио побратиме!
0060 Жуљи бучје те се њиме храни,
0061 није ласно чинити јунаштво."
0062 Па се јели у врхове прими,
0063 кад погледа низ Дугу пространу,
0064 ал’ угледа двадесет Тураках
0065 на двадесет великијех коњах
0066 те се брзо низ јелу спустио,
0067 око друма намјести дружину,
0068 ма Матија насред пута чека,
0069 а ’во иде Харјовића Ибро,
0070 на коња је ноге прекрстио
0071 па ми Туре лахко попијева:
0072 "Јес’ л’ у гору Јушкович-Матија?
0073 Ка’ сам твога брата изгубио
0074 па сам чуо да си у планину,
0075 но ако ти мајка није курва,
0076 ам’ изиди да се огледамо!"
0077 То Матија и слуша и гледа
0078 и бјеше га близу напустио,
0079 па на њега пали џевердана
0080 ма не бјеше Ибра погодио,
0081 но до Ибра друга најбољега,
0082 па остале пушке попуцаше,
0083 не згодише друга никаквога,
0084 побјегоше низ Дугу пространу.
0085 Ал’ се једно момче нагоњаше
0086 те не бјеше пушку истурило,
0087 оно Ибра дивно погодило,
0088 под капицу у чело весело.
0089 Паде Туре низ коња голема,
0090 Ибро паде, Матија припаде,
0091 те му добру одвалио главу,
0092 узео му главу и оруже,
0093 сва дружина сваки по једнога,
0094 посјекоше, благо понијеше,
0095 ненад им се вазда догађао.



Извор[уреди]

Сима Милутиновић Сарајлија, Пјеванија црногорска и херцеговачка, приредио Добрило Аранитовић, Никшић, 1990. [Пјеванија церногорска и херцеговачка, сабрана Чубром Чојковићем Церногорцем. Па њим издана истим, у Лајпцигу, 1837.]