Pošto je ćeif
0001 Knjigu pope Lenjeviću piše
0002 a posla je u Moraču Gornju
0003 a na ime vojvode Dragiše.
0004 Kad mi knjiga u Moraču dođe,
0005 tu Dragišu doma ne nahodi,
0006 no ga tamo na Ljevišta nađe
0007 u onoga popa Milovana
0008 te mu pope knjigu proučio
0009 i sve što je i kako je kaže:
0010 "Znaš li, pobro, jes’ li zapazio,
0011 kad je tebe babo poginuo
0012 od onoga Harjovića Ibra
0013 sad ga evo u Pivu prostranu
0014 te mi kupi proz Pivu harače,
0015 no podigni jednu četu malu,
0016 ajde š njima popu na dvorove
0017 ne bi li ti bog i sreća dala,
0018 ne bi l’ Ibru posjekao glavu."
0019 Ka’ Dragiši sitna knjiga dođe
0020 te on viđe što mu sitna piše,
0021 on mi tamo niz Moraču pođe
0022 te mi kaza milu pobratimu,
0023 pobratimu Jušković-Matiju,
0024 pa skočiše do dva pobratima,
0025 te skupiše sedam-osam drugah,
0026 otidoše š njima niz Drobnjake,
0027 uvališe u Pivu prostranu,
0028 na bijelu istog popa kulu,
0029 a bliže ih pope susretao,
0030 ruke šire u obraz se ljube,
0031 za junačka zdravlja upitkuju,
0032 uvede ih u bijelu kulu,
0033 zasjedoše za punu trpezu,
0034 daje dosta piva i jestiva,
0035 a pošto se ponapiše vina,
0036 onda veli Jušković-Matija:
0037 "Što si za me, pope, poručiva?"
0038 "A tako mi Jušković-Matija!
0039 Dohodio j’ Harjovića Ibro
0040 te je vude kupio harače
0041 pa otiš’o ka Gacku prostranu,
0042 da on kupi harač i po Gacku,
0043 no hajd’ poved’ ljubivnu družinu,
0044 hajde š njima na Dugu dolinu
0045 te čekajte nasred druma puta
0046 ne bi li vi bog i sreća dala,
0047 ne biste li dočekali Ibra."
0048 I tako ga bješe poslušao,
0049 vodi društvo na Dugu dolinu,
0050 tu Matija Turkom zapanuo,
0051 tu čekaše tri bijela dana,
0052 a kad bio treći oko podne,
0053 nestade im lahka brašnjenika,
0054 no da veli vojvoda Dragiša:
0055 "O moj pobro, Jušković Matija!
0056 Odi četu da vrćemo malu,
0057 e hoćemo pomrijet od gladi."
0058 No mu veli Jušković-Matija:
0059 "A polahko, mio pobratime!
0060 Žulji bučje te se njime hrani,
0061 nije lasno činiti junaštvo."
0062 Pa se jeli u vrhove primi,
0063 kad pogleda niz Dugu prostranu,
0064 al’ ugleda dvadeset Turakah
0065 na dvadeset velikijeh konjah
0066 te se brzo niz jelu spustio,
0067 oko druma namjesti družinu,
0068 ma Matija nasred puta čeka,
0069 a ’vo ide Harjovića Ibro,
0070 na konja je noge prekrstio
0071 pa mi Ture lahko popijeva:
0072 "Jes’ l’ u goru Juškovič-Matija?
0073 Ka’ sam tvoga brata izgubio
0074 pa sam čuo da si u planinu,
0075 no ako ti majka nije kurva,
0076 am’ izidi da se ogledamo!"
0077 To Matija i sluša i gleda
0078 i bješe ga blizu napustio,
0079 pa na njega pali dževerdana
0080 ma ne bješe Ibra pogodio,
0081 no do Ibra druga najboljega,
0082 pa ostale puške popucaše,
0083 ne zgodiše druga nikakvoga,
0084 pobjegoše niz Dugu prostranu.
0085 Al’ se jedno momče nagonjaše
0086 te ne bješe pušku isturilo,
0087 ono Ibra divno pogodilo,
0088 pod kapicu u čelo veselo.
0089 Pade Ture niz konja golema,
0090 Ibro pade, Matija pripade,
0091 te mu dobru odvalio glavu,
0092 uzeo mu glavu i oruže,
0093 sva družina svaki po jednoga,
0094 posjekoše, blago poniješe,
0095 nenad im se vazda događao.
