Освета Црне Горе

Извор: Викизворник
Пређи на навигацију Пређи на претрагу

0001 Књигу пише Никша капетане
0002 а шиље је стојну Цариграду,
0003 баш на име цару господару:
0004 "Ђе си царе, сунце огријано?
0005 Црна ми је Гора додијала,
0006 роби буле, а сијече Турке,
0007 а одгони коње и волове,
0008 узе благо што имаше Турци
0009 и бијеле на буљуке овце
0010 искрај мога Никшића крвава.
0011 Но ако ми нећеш послат’ војску
0012 да похарам ломну Гору Црну,
0013 да осветиш жалост моју тешку,
0014 више стојат у Никшићу нећу,
0015 него ћу ти Никша оставити."
0016 А кад цара књига допанула,
0017 кад ли виђе што му књига пише,
0018 од дозива Ћуприлић везира:
0019 "Ћуприлићу, вјерна моја слуго,
0020 узми, слуго, силновиту војску,
0021 ајде с војском Скадру бијеломе
0022 ту ћеш наћи агу Мустафагу,
0023 наћи ћеш га на крај Горе Црне,
0024 он ће твоју војску разредити".
0025 Везир га је ончас послушао,
0026 па му љуби руке и скутове,
0027 па отиде пред војском царевом,
0028 ш њом обрну Скадру код Бојане,
0029 а кад Скадру бијеломе дође
0030 ту находи агу Мустафагу,
0031 ма га Турчин дочекива дивно,
0032 још му љевше војску разређива:
0033 Ћуприлића на Кчево крваво,
0034 а Ченгијћа преко Граховога,
0035 сехратлију Блатом на Ријеку.
0036 Турци Гору Црну похараше:
0037 поробише мало и велико,
0038 но утече један калуђере,
0039 он утече мору дебеломе,
0040 пак се моли богу великоме
0041 моли му се по закону своме.
0042 Моли бога и умолио га,
0043 обрну га сунцу на истоку
0044 и додаде бијеломе Бечу.
0045 А кад у Беч јунак долазаше,
0046 од Беча се врата затвараху,
0047 ма калуђер богом братимјаше:
0048 "Богом брате, од Беча стражару!
0049 Отвори ми бијелога Беча
0050 да уљезем свијетлој краљици,
0051 да јој моје покажем невоље".
0052 Вјеран бјеше, бога вјероваше,
0053 од града му врата отвараше,
0054 он уљезе у бијелу Бечу
0055 и приступи свијетлој краљици,
0056 бијелу јој пољубио руку
0057 и дао јој књигу на скутове.
0058 Кад краљица књиге видијела,
0059 овако му млада проговара:
0060 "Калуђере, мајка ти жалошна!
0061 је л’ истина што ми књиге кажу?"
0062 "Истина је, свијетла краљице,
0063 да је Црна Гора похарата".
0064 А кад јутро било освануло
0065 она њему даде пратиоце,
0066 преведе га у земљи Пољачкој,
0067 у Ивана краља пољачкога.
0068 А кад краљу дође на дворове,
0069 њега краље дочекива дивно,
0070 он му бача књиге на скутове,
0071 а кад виђе што му књиге кажу,
0072 ал’ га краље брже одправио
0073 и добре му даде пратиоце,
0074 препрати га у земљи Инглеској
0075 у силнога краља инглешкога.
0076 А кад краљу дође на дворове,
0077 пољби му руке и скутове,
0078 па му књигу на кољено даје.
0079 Када краље књиге разгледао,
0080 и кад виђе што му оне кажу
0081 калуђеру ријеч проговара:
0082 "Калуђере, моја змијо љута!
0083 Је л’ истина што ми књиге кажу?"
0084 "Истина је, драги господаре,
0085 да је Црна Гора похарата."
0086 И он га је брзо отправио
0087 и даде му добре пратиоце,
0088 препрати га у земљи Мошковској,
0089 на дворове од Москве краљици.
0090 Кад краљици дође на дворове,
0091 њојзи љуби руке и скутове,
0092 а књиге јој даје на кољено.
0093 Књиге гледа, сузе пролијева:
0094 "Калудјере, моја змијо љута!
0095 Је л’ истина што ми књиге кажу?"
0096 "Истина је, моја круно шјајна,
0097 Црна ти је Гора похарана,
0098 и турска је сила погазила,
0099 поробила робја неколико."
0100 А кад оно млада разумјела,
0101 највјернију слугу дозивала
0102 по имену Божа Џенерала:
0103 "Вјерна слуго, џенерале Божо!
0104 Ево су ми гласи допанули,
0105 Црна ми је Гора похарата,
0106 нег’ олупи силновиту војску,
0107 силну војску стотину хиљадах,
0108 да идемо стојну Биограду!"
0109 Њу је спрешно слуга послушала
0110 и силну је војску подигнула,
0111 пред њоме је краљица русинска;
0112 ма кад доше у земљи Инглешкој,
0113 и Инглеж је силу подигнуо,
0114 краљици је поша у помоћи,
0115 пак минуше стојну Биограду;
0116 а кад доше у земљи Пољачкој
0117 и Пољак је силу сакупио
0118 и он њима пође у помоћи.
0119 То зачула од Беча краљица
0120 и она је силу подигнула,
0121 и она им пође у помоћи,
0122 а кад доше близу Биограда
0123 бијела је вила дозивала
0124 из Лауре турске Калауре,
0125 дозивала Стојну бијеломе
0126 по имену Мехмеда везира:
0127 "Зло јутро ти, Мехмеде везире!
0128 Ал’ не чујеш, ал’ ништа не бринеш,
0129 четири су змије околиле
0130 око твога Стојна Биограда,
0131 обје ће ти очи извадити
0132 и узети Стојна Биограда."
0133 А кад оно јунак разумио,
0134 он на бедем излази од града,
0135 па погледа око града свога
0136 и видије војску на четверо,
0137 ма их везир богом братимјаше:
0138 "Богом сестро русинска краљице,
0139 дај ми вјеру за неђељу данах,
0140 док од града покупим кључеве,
0141 ев’ тебе ћу оставити Стојна."
0142 Кад је оно млада разумјела,
0143 не даде му вјеру за неђељу
0144 но је даје за петнаест данах.
0145 Везир некће купити кључеве
0146 него пише бијеле фермане,
0147 пак их шиље цару честитоме:
0148 "Ђе си, царе, сунце огријано?
0149 Четири су змије око мене,
0150 е ма што је једна змија љута,
0151 змија љута, краљица русинска,
0152 она води војске сто хиљадах,
0153 али хоће узет Биограда
0154 јере носи од боја лубарде -
0155 није друга узеће ни града,
0156 а кад узме мене Биограда
0157 и тебе ће стојна Цариграда
0158 но ми пошљи небројену војску."
0159 А кад цара књига допанула,
0160 књигу бачи, купи силну војску,
0161 и Босна је њему на помоћи.
0162 Кад се пуна напуни неђеља
0163 ма краљица слугу отправила
0164 и овако слуги говорила:
0165 "Вјерна слуго, пољски Александре!
0166 Ходи пођи стојну Биограду
0167 е да видш војску везирову,
0168 ал’ одлази, ал’ прилази војска,
0169 хајде мудро, лудо не погини!"
0170 Њу је слуга брзо послушала,
0171 ево пође бијеломе Стојну
0172 и дивно је Турке уходио:
0173 не одлази војска но прилази,
0174 па овако с Турцима говори:
0175 "О за бога, браћо моја Турци!
0176 Каде ћемно удрити кауру?"
0177 А њему су Турци говорили:
0178 "Пређе рока три бијела данка."
0179 Ев’ он брже код краљице дође,
0180 па краљици право кажеваше:
0181 "О краљице, сунце огријано!
0182 Дивно сам ти Турке уходио,
0183 не одлази војска но прилази
0184 и хоте ти Турци ударити
0185 пређе рока три бијела данка."
0186 То краљица када разумјела,
0187 на четверо војску разредила
0188 око свега Стојна Биограда
0189 и Турчину млада ударила
0190 жвијем га огњем огорјела
0191 и турску је војску предобила,
0192 на Рабу је воду нагонила,
0193 пак је тада запојала млада:
0194 "Да ти се је, друже, нагледати,
0195 како се је вода премостила
0196 од Тураках и турскијех коњах,
0197 и турскијех капах и доламах."
0198 Свег похара Стојна Биограда.
0199 И освети малу Гору Црну,
0200 а поведе робје пут Русије;
0201 она робја веће узе тада
0202 нег’ су Турци игди и откуда,
0203 а нека је, бог јој помогао!