Osveta Crne Gore

0001 Knjigu piše Nikša kapetane
0002 a šilje je stojnu Carigradu,
0003 baš na ime caru gospodaru:
0004 "Đe si care, sunce ogrijano?
0005 Crna mi je Gora dodijala,
0006 robi bule, a siječe Turke,
0007 a odgoni konje i volove,
0008 uze blago što imaše Turci
0009 i bijele na buljuke ovce
0010 iskraj moga Nikšića krvava.
0011 No ako mi nećeš poslat’ vojsku
0012 da poharam lomnu Goru Crnu,
0013 da osvetiš žalost moju tešku,
0014 više stojat u Nikšiću neću,
0015 nego ću ti Nikša ostaviti."
0016 A kad cara knjiga dopanula,
0017 kad li viđe što mu knjiga piše,
0018 od doziva Ćuprilić vezira:
0019 "Ćupriliću, vjerna moja slugo,
0020 uzmi, slugo, silnovitu vojsku,
0021 ajde s vojskom Skadru bijelome
0022 tu ćeš naći agu Mustafagu,
0023 naći ćeš ga na kraj Gore Crne,
0024 on će tvoju vojsku razrediti".
0025 Vezir ga je ončas poslušao,
0026 pa mu ljubi ruke i skutove,
0027 pa otide pred vojskom carevom,
0028 š njom obrnu Skadru kod Bojane,
0029 a kad Skadru bijelome dođe
0030 tu nahodi agu Mustafagu,
0031 ma ga Turčin dočekiva divno,
0032 još mu ljevše vojsku razređiva:
0033 Ćuprilića na Kčevo krvavo,
0034 a Čengijća preko Grahovoga,
0035 sehratliju Blatom na Rijeku.
0036 Turci Goru Crnu poharaše:
0037 porobiše malo i veliko,
0038 no uteče jedan kaluđere,
0039 on uteče moru debelome,
0040 pak se moli bogu velikome
0041 moli mu se po zakonu svome.
0042 Moli boga i umolio ga,
0043 obrnu ga suncu na istoku
0044 i dodade bijelome Beču.
0045 A kad u Beč junak dolazaše,
0046 od Beča se vrata zatvarahu,
0047 ma kaluđer bogom bratimjaše:
0048 "Bogom brate, od Beča stražaru!
0049 Otvori mi bijeloga Beča
0050 da uljezem svijetloj kraljici,
0051 da joj moje pokažem nevolje".
0052 Vjeran bješe, boga vjerovaše,
0053 od grada mu vrata otvaraše,
0054 on uljeze u bijelu Beču
0055 i pristupi svijetloj kraljici,
0056 bijelu joj poljubio ruku
0057 i dao joj knjigu na skutove.
0058 Kad kraljica knjige vidijela,
0059 ovako mu mlada progovara:
0060 "Kaluđere, majka ti žalošna!
0061 je l’ istina što mi knjige kažu?"
0062 "Istina je, svijetla kraljice,
0063 da je Crna Gora poharata".
0064 A kad jutro bilo osvanulo
0065 ona njemu dade pratioce,
0066 prevede ga u zemlji Poljačkoj,
0067 u Ivana kralja poljačkoga.
0068 A kad kralju dođe na dvorove,
0069 njega kralje dočekiva divno,
0070 on mu bača knjige na skutove,
0071 a kad viđe što mu knjige kažu,
0072 al’ ga kralje brže odpravio
0073 i dobre mu dade pratioce,
0074 preprati ga u zemlji Ingleskoj
0075 u silnoga kralja ingleškoga.
0076 A kad kralju dođe na dvorove,
0077 poljbi mu ruke i skutove,
0078 pa mu knjigu na koljeno daje.
0079 Kada kralje knjige razgledao,
0080 i kad viđe što mu one kažu
0081 kaluđeru riječ progovara:
0082 "Kaluđere, moja zmijo ljuta!
0083 Je l’ istina što mi knjige kažu?"
0084 "Istina je, dragi gospodare,
0085 da je Crna Gora poharata."
0086 I on ga je brzo otpravio
0087 i dade mu dobre pratioce,
0088 preprati ga u zemlji Moškovskoj,
0089 na dvorove od Moskve kraljici.
0090 Kad kraljici dođe na dvorove,
0091 njojzi ljubi ruke i skutove,
0092 a knjige joj daje na koljeno.
0093 Knjige gleda, suze prolijeva:
0094 "Kaludjere, moja zmijo ljuta!
0095 Je l’ istina što mi knjige kažu?"
0096 "Istina je, moja kruno šjajna,
0097 Crna ti je Gora poharana,
0098 i turska je sila pogazila,
0099 porobila robja nekoliko."
0100 A kad ono mlada razumjela,
0101 najvjerniju slugu dozivala
0102 po imenu Boža Dženerala:
0103 "Vjerna slugo, dženerale Božo!
0104 Evo su mi glasi dopanuli,
0105 Crna mi je Gora poharata,
0106 neg’ olupi silnovitu vojsku,
0107 silnu vojsku stotinu hiljadah,
0108 da idemo stojnu Biogradu!"
0109 Nju je sprešno sluga poslušala
0110 i silnu je vojsku podignula,
0111 pred njome je kraljica rusinska;
0112 ma kad doše u zemlji Ingleškoj,
0113 i Inglež je silu podignuo,
0114 kraljici je poša u pomoći,
0115 pak minuše stojnu Biogradu;
0116 a kad doše u zemlji Poljačkoj
0117 i Poljak je silu sakupio
0118 i on njima pođe u pomoći.
0119 To začula od Beča kraljica
0120 i ona je silu podignula,
0121 i ona im pođe u pomoći,
0122 a kad doše blizu Biograda
0123 bijela je vila dozivala
0124 iz Laure turske Kalaure,
0125 dozivala Stojnu bijelome
0126 po imenu Mehmeda vezira:
0127 "Zlo jutro ti, Mehmede vezire!
0128 Al’ ne čuješ, al’ ništa ne brineš,
0129 četiri su zmije okolile
0130 oko tvoga Stojna Biograda,
0131 obje će ti oči izvaditi
0132 i uzeti Stojna Biograda."
0133 A kad ono junak razumio,
0134 on na bedem izlazi od grada,
0135 pa pogleda oko grada svoga
0136 i vidije vojsku na četvero,
0137 ma ih vezir bogom bratimjaše:
0138 "Bogom sestro rusinska kraljice,
0139 daj mi vjeru za neđelju danah,
0140 dok od grada pokupim ključeve,
0141 ev’ tebe ću ostaviti Stojna."
0142 Kad je ono mlada razumjela,
0143 ne dade mu vjeru za neđelju
0144 no je daje za petnaest danah.
0145 Vezir nekće kupiti ključeve
0146 nego piše bijele fermane,
0147 pak ih šilje caru čestitome:
0148 "Đe si, care, sunce ogrijano?
0149 Četiri su zmije oko mene,
0150 e ma što je jedna zmija ljuta,
0151 zmija ljuta, kraljica rusinska,
0152 ona vodi vojske sto hiljadah,
0153 ali hoće uzet Biograda
0154 jere nosi od boja lubarde -
0155 nije druga uzeće ni grada,
0156 a kad uzme mene Biograda
0157 i tebe će stojna Carigrada
0158 no mi pošlji nebrojenu vojsku."
0159 A kad cara knjiga dopanula,
0160 knjigu bači, kupi silnu vojsku,
0161 i Bosna je njemu na pomoći.
0162 Kad se puna napuni neđelja
0163 ma kraljica slugu otpravila
0164 i ovako slugi govorila:
0165 "Vjerna slugo, poljski Aleksandre!
0166 Hodi pođi stojnu Biogradu
0167 e da vidš vojsku vezirovu,
0168 al’ odlazi, al’ prilazi vojska,
0169 hajde mudro, ludo ne pogini!"
0170 Nju je sluga brzo poslušala,
0171 evo pođe bijelome Stojnu
0172 i divno je Turke uhodio:
0173 ne odlazi vojska no prilazi,
0174 pa ovako s Turcima govori:
0175 "O za boga, braćo moja Turci!
0176 Kade ćemno udriti kauru?"
0177 A njemu su Turci govorili:
0178 "Pređe roka tri bijela danka."
0179 Ev’ on brže kod kraljice dođe,
0180 pa kraljici pravo kaževaše:
0181 "O kraljice, sunce ogrijano!
0182 Divno sam ti Turke uhodio,
0183 ne odlazi vojska no prilazi
0184 i hote ti Turci udariti
0185 pređe roka tri bijela danka."
0186 To kraljica kada razumjela,
0187 na četvero vojsku razredila
0188 oko svega Stojna Biograda
0189 i Turčinu mlada udarila
0190 žvijem ga ognjem ogorjela
0191 i tursku je vojsku predobila,
0192 na Rabu je vodu nagonila,
0193 pak je tada zapojala mlada:
0194 "Da ti se je, druže, nagledati,
0195 kako se je voda premostila
0196 od Turakah i turskijeh konjah,
0197 i turskijeh kapah i dolamah."
0198 Sveg pohara Stojna Biograda.
0199 I osveti malu Goru Crnu,
0200 a povede robje put Rusije;
0201 ona robja veće uze tada
0202 neg’ su Turci igdi i otkuda,
0203 a neka je, bog joj pomogao!