Освета Враштанина Мира
0001 Вино пију дванаест ускока
0002 У маленом селу Кривошије,
0003 Баш у кућу Благојевић Сима.
0004 Ево ћу их по имену казат’:
0005 Једно ми је Радуловић Вуче,
0006 А друго је Радуловић Симо,
0007 А треће је Ћирковићу Гајо,
0008 А четврто Милићевић Рајо,
0009 А пето је Јаковљевић Пијо,
0010 А шесто је Враштанине Симо,
0011 А седмо је Пустаија Стево,
0012 А осмо је Илић Вукадине,
0013 Девето је Враштанине Перо,
0014 А десето Продрибаба Гајо,
0015 Једанајсто Капоровић Трипко,
0016 Пред њима је Арјевићу Стево.
0017 Кад се ладна напојише вина,
0018 О свачем се сташе разговарат’,
0019 Ко је више посјекао глава.
0020 Ал’ бесједи Милићевић Рајо:
0021 ,О ускоци, моја браћо драга,
0022 Педесет сам посјекао глава,
0023 Све турскијех, а не ришћанскијех!”
0024 Ал’ говору остали ускоци:
0025 „Што фалиш, Милићевић Рајо,
0026 Јер погуби педесет Турака —
0027 Истина је, драги побратиме!”
0028 Онда рече остала дружина:
0029 „Е да, Рајо, наш по Богу брате,
0030 Знаш ли бруку а нашу срамоту —
0031 У планину Шаренца Видака
0032 Ђе изгуби Враштанина Мира!
0033 Док не бјеше ускочио Миро,
0034 Ускочио у Кривошијама,
0035 Ми носасмо жуте бјељетине,
0036 Пошто нам је Миро добјегао,
0037 Добјегнуо у Кривошијама,
0038 Не пијемо вересијом вино,
0039 Већ готовом паром и динаром;
0040 Обуче нас токам’ и доламам’
0041 И сјајнијем пушкам’ сребрнијем.
0042 Сад што ћемо, да како ли ћемо?
0043 Да ми једну чету покупимо
0044 Не бисмо ли осветили Мира!”
0045 Када чуо Радуловић Вуче,
0046 У јунаку срце заиграло,
0047 Стоји звека на прсима тока.
0048 Он ми скочи на ноге лагане,
0049 Пак сакупи једну чету малу,
0050 Чету малу, седам-осам друга,
0051 Пред њима је Радуловић Вуче,
0052 А за њиме Радуловић Симо;
0053 Другу чету Арјевићу Стево,
0054 И он купи сесам-осам друга;
0055 Трећу купи Милићевић Рајо,
0056 И он скупи пет-шестеро друга,
0057 А за Рајом Јаковљевић пиљо;
0058 А четврту Враштанине Симо,
0059 И он води једанаест друга.
0060 Четири се чете сустигнуле,
0061 На Крну се јелу састануле.
0062 Ну да видиш Радуловић’ Вука
0063 Ђе Вукадин соколи дружину!
0064 Састала се тридес’ и три друга;
0065 Ал’ говори Радуловић Вуче:
0066 „А на ноге, моја браћо драга,
0067 А на ноге, ако Бога знате!”
0068 Пак отоле окренуо Вуче
0069 На даниште у Сташицу малу
0070 Други данак у шару планину.
0071 Пак бесједи Радуловић Вуче:
0072 „О дружино, ако Бога знате,
0073 Немојте се који препанути —
0074 Ја отидох јели у врхове,
0075 Јер нас, браћо, гора освојила,
0076 Не можемо виђет’ у Шаренцу
0077 Кад ће Видак отворити овце!”
0078 Он ће извит јели у врхове,
0079 Док угледа кулу Видакову
0080 Ђе бијеле отворио овце,
0081 Пак их ћера Шаренцу планини.
0082 Угледа их Радуловић Вуче,
0083 Скочи соко од гране до гране
0084 Докле сађе на зелену траву,
0085 Пак говори Радуловић Вуче:
0086 „Муштулук ви, моја браћо драга,
0087 Ево нама Шаренца Видака,
0088 Ми сад ћемо јаде осветити!
0089 Немој ми се који препанути,
0090 Од Бога му моју вјеру давам,
0091 Мојом ћу га изгубити руком—
0092 А на ноге, моја браћо драга!”
0093 Ал’ да видиш Радуловић Вука,
0094 Затрча ше ђида низ планину,
0095 А за њиме Радуловић Симо,
0096 А за Симом Арјевићу Стево.
0097 А за Стевом Милићевић Рајо,
0098 А за Рајом Јаковљевић Пиљо,
0099 А за Пиљом Враштанине Симо,
0100 А за Симом све остало друштво
0101 Раздјељиват на четири стране —
0102 Пред једнима Милићевић Рајо,
0103 Пред другијем’ Враштанине Симо,
0104 Пред трећијем’ Арјевићу Стево,
0105 Пред четвртим’ Радуловић Вуче.
0106 Мали Вуко соколи дружину
0107 Да се који не би препануо,
0108 Па он дивно њима запануо.
0109 Ал’ ето ти Шаренац Видаче,
0110 А за њиме вашке ојађеле
0111 Оћутише Јаковљевић’ Пиља.
0112 Док га виђе Шаренац Видаче,
0113 Видак пали пушку џевердара,
0114 Пак он гађа Јаковљевић’ Пиља —
0115 Бог му даде, ране не зададе.
0116 Ма л’ се вуче Радуловић Вуче,
0117 Он се вуче кроз зелену траву
0118 Као змија од мјесеца дана,
0119 А крије се травом и шеваром,
0120 Док украде плећи Видакове,
0121 И довати шару талијанку,
0122 Талијанку љуби по кундаку,
0123 Оклопи га на оба нишана,
0124 Пак погоди Шаренца Видака —
0125 Пушка пуца, остат’ пуста неће,
0126 Мртав паде у трави зеленој,
0127 Мртав паде, Вуче му припаде,
0128 И потрча на ноге лагане
0129 Како љељен од године дана,
0130 Пак му пусту одасјече главу
0131 И узе му главу и оружје.
0132 Пак отолен друштво окренуло;
0133 У то их је поточ пристигнула,
0134 Ту ранише седам Шаренаца,
0135 Пак одоше здраво на дворове.
0136 Здраво дошли, весела им мајка,
0137 Собом носе главу Видакову,
0138 Све на славу друже Вукадина!
