Кује Иве коњића за градом
За њега ми ники и незнаде,
Ван сестрица и млада љубчица.
Шаље сестру на Дренове кланце,
Да ће видит оружне јунаке. 5
Ниј' их Иве нигди чут ни видит.
Неће Иве сестри вировати,
Шаље љубу на Дренове кланце,
Да ће видит оружне јунаке.
Нису Иве на велико дуго. 10
Ајме мени небогу јунаку,
Сад ће мени погубити главу!
Небој се ти мој драги Иване:
Обуци се како и дивојка:
Посела га ј' на златну кантриду 15
И дала му дробан шавац сити,
Златном жицом слебрном иглицом.
Кад су пришли оружни јунаци:
Здраво било Иванова љубо!
Бог вас прими оружни јунаци. 20
Повиј нами кади је твој Иван?
Прошло је већ девет годин дана,
Да га нисам чула ни видила.
Ка је ово млада на кантриди?
Ова млада ва Ивана раза. 25
Ал говори Иванова љуба:
Она раза зач му је сестрица.
Остај с Богом Иванова љубо!
Хрватске народне пјесме, сакупљене страном по приморју а страном по граници, сабрао Стјепан Мажуранић, учитељ, свезак I, у Сењу, тиском и накладом Х. Лустера, 1876., стр. 157-158.
