Оро игра Думићу у двори,
водила га ћерка Думићова,
до њу игра подношљив Маринко
па јо’ гази ноге у папуче,
па јо’ крши прсти у прстење. 5
Она њему потијо говори:
„Љуцки играј, подношљив Маринко,
не гази ми ноге у папуче,
не крши ми прсти у прстење,
мој те башта с чардак поглеђује, 10
на мене си главу поврћује,
а на тебе сабљу повађује.“
Љубавна, позната у разним варијантама и на југу Србије. Думић јунак се среће и у песми бр. 45. из „Двора самотворних“ („Тимок“, Зајечар, 1972, стр. 57).
