Oro igra Dumiću u dvori,
vodila ga ćerka Dumićova,
do nju igra podnošljiv Marinko
pa jo’ gazi noge u papuče,
pa jo’ krši prsti u prstenje. 5
Ona njemu potijo govori:
„Ljucki igraj, podnošljiv Marinko,
ne gazi mi noge u papuče,
ne krši mi prsti u prstenje,
moj te bašta s čardak pogleđuje, 10
na mene si glavu povrćuje,
a na tebe sablju povađuje.“
Ljubavna, poznata u raznim varijantama i na jugu Srbije. Dumić junak se sreće i u pesmi br. 45. iz „Dvora samotvornih“ („Timok“, Zaječar, 1972, str. 57).
