Орали њиву Татари,
орали њиву голему
што девет плуга орали,
што девет руке сејале,
што девет влака влачили. 5
Никој се не сме навати
да пожње њиву голему
што девет плуга орали,
што девет руке сејале,
што девет влака влачили. 10
Навати се Бојана,
Бојана бела Бугарка,
да пожње њиву голему;
забори краву Мургану,
забори воду да пије, 15
забори леба да једе,
забори дете у љуљку, —
вири га ветри нијали,
кошута млеком дојила.
Кад стигло доба пладнено, 20
рикнула крава Мургана,
тегај се Бојана сетила
да има краву Мургану,
да треба воду да пије,
да треба леба да једе, 25
да има дете у љуљку:
крваве му пене на уста.
Певач, место записа и напомена
Од Зорке Јоксимовић, рођ. 1907. у Леновцу, чула од тетке Живке.
Песму забележио Љубиша Рајковић.
Жетелачка. Слушао сам је у Грлишту од Зорке Јоксимовић, рођ. 1907. у Леновцу. Песму је упамтила од тетке Живке. Један потес у атару Вражогрнца зове се Татарна и о његовом називу Драгољуб К. Јовановић забележио је занимљиво предање („Црна Река“, Гласник СУД, књ. LХХ, 1880). С истим мотивом је и ова песма: (коју сам слушао од више певача):
Облагала се Милена
сас старејега девера
голему њиву да пожње,
да пожње и да уснопи
и у крстине да здене,
па си понела љуљчицу
па ју на меџу врзала
и уз љуљчицу вурчицу.
Пожела и усиопила
и у крстине зденула,
а кад на меџу излезла —
мртво детенце у љуљку!
Мица Бранковић из Кожеља певала ми је овако („Развитак“, бр. 3, 1974, стр. 88):
Облагала се Велика,
Велика, бела Бугарка, итд.
Развијенију варијанту записао је Светислав Првановић од Браниславе Првановић родом из Витковца („Тимочке старине и језик“, Зајечар, 1973, стр. 114). Од Николе Павлсвића из Мужинца слушао сам и жетварску песму „Вредне ли су жетварке девојке“ („Развитак“, бр. 4—5, 1975, стр. 90).
Референце
Извор
Здравац миришљавац (народне песме из Тимочке крајине). Песме забележио Љубиша Рајковић. 18/1978, бр. 1, стр. 59.
Здравац миришљавац - народне песме и бајалице из Тимочке крајине, сакупио Љубиша Рајковић Кожељац, "Зајечар", Зајечар, 1978., стр. 69.
