Вишњичица род родила виши од рода,
Под њом седи млад господар и с њим госпођа,
Пред њима је кондир вина и огледало:
Напију се, пољубе се, огледају се.
Шеве птице небом лете, ситно жуборе, 5
Да је лепши млад господар, него госпођа.
Тад' говори млад господар својој госпођи:
"Чујеш, госпо, чујеш, душо, птице што веле,
"Да ја узмем љубу лепшу него што си ти?" —
"Узми, душо, узми, драги, просто да ти је! 10
"Узрасла су два дрвета танка висока,
"Једно расло на Дунаву, друго на мору;
"Кад се она два дрвета вр'ом састала,
"Састао се онда и ти са другом љубом!"
Референце
Извор
Српске народне пјесме, скупио их и на свјет издао Вук Стефановић Караџић, књига прва, у којој су различне женске пјесме, државно издање, Биоград, Штампарија Краљевине Србије, 1891, стр. 285.
