Опроштајна песма - Гијом IX Аквитански

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу

Опроштајна песма
Писац: Гијом IX Аквитански


Још осећам жељу дугу
да искажем своју тугу
јер љубавног губи слугу
Поату са Лимузеном.

У изгнанство идем сада
сред погибли и сред јада
остављам свог сина млада
ком суседи прете злом.

О како сам препун патње
док напуштам свој поатје!
Мој посед Фолкону[a] дат је
и земља да влада њом.

Ако Фолкон помоћ не да,
ни краљ[b] око тих поседа,
мог сина ће снаћи беда
јер хуље ће напаст дом.

Не буде ли мудар јако
када будем ја одмак'о
напашће га сви опако
јер млад је и нежан к том.

Опрост молим сад од ближњих
због неправди мојих силних
и за Христа молбу шчиних
на романском и латинском.

Сласт и храброст собом водих
ал' сад ми се растат од њих
тешитељу душа болних
долазим пред златни трон.

Бејах љубазан и бодар;
ал' сад брани то Господар;
претежак ми је мој товар,
тако близу је мој слом.

Пуштам сада ја све сласти
живот витешки пун части
пре Господом ја ћу пасти
да ме у Рај прими Он.

Пријатеље молим још ту
да ми мртвом дају пошту
јер срех радост и милошту
ја увек на путу свом.

Пуштам радост и милошту
крзна славља и свој дом.


  1. Гроф анжујски (1090-1142), син Гијомовог брата, коме је песник поверио управу над војводством до пунолетства свог сина. Ова покајничка песма, јединствена у Гијомовом и целокупном трубадурском песништву, написана током и након ходочашћа у Компостеле, 1117, има вредност политичке поруке и личне опоруке.
  2. Краљ Француске, Луј VI Дебели, Le Gros, чији ће син, будући Луј VII, оженити Гијомову унуку Алиенору.

Извор[уреди]

  • Трубадури - извор, превод, предговор и тумачења Коља Мићевић - Београд, Интерпрес, 2009.