Oproštajna pesma - Gijom IX Akvitanski

Izvor: Викизворник
Idi na navigaciju Idi na pretragu

Oproštajna pesma
Pisac: Gijom IX Akvitanski


Još osećam želju dugu
da iskažem svoju tugu
jer ljubavnog gubi slugu
Poatu sa Limuzenom.

U izgnanstvo idem sada
sred pogibli i sred jada
ostavljam svog sina mlada
kom susedi prete zlom.

O kako sam prepun patnje
dok napuštam svoj poatje!
Moj posed Folkonu[a] dat je
i zemlja da vlada njom.

Ako Folkon pomoć ne da,
ni kralj[b] oko tih poseda,
mog sina će snaći beda
jer hulje će napast dom.

Ne bude li mudar jako
kada budem ja odmak'o
napašće ga svi opako
jer mlad je i nežan k tom.

Oprost molim sad od bližnjih
zbog nepravdi mojih silnih
i za Hrista molbu ščinih
na romanskom i latinskom.

Slast i hrabrost sobom vodih
al' sad mi se rastat od njih
tešitelju duša bolnih
dolazim pred zlatni tron.

Bejah ljubazan i bodar;
al' sad brani to Gospodar;
pretežak mi je moj tovar,
tako blizu je moj slom.

Puštam sada ja sve slasti
život viteški pun časti
pre Gospodom ja ću pasti
da me u Raj primi On.

Prijatelje molim još tu
da mi mrtvom daju poštu
jer sreh radost i miloštu
ja uvek na putu svom.

Puštam radost i miloštu
krzna slavlja i svoj dom.


  1. Grof anžujski (1090-1142), sin Gijomovog brata, kome je pesnik poverio upravu nad vojvodstvom do punoletstva svog sina. Ova pokajnička pesma, jedinstvena u Gijomovom i celokupnom trubadurskom pesništvu, napisana tokom i nakon hodočašća u Kompostele, 1117, ima vrednost političke poruke i lične oporuke.
  2. Kralj Francuske, Luj VI Debeli, Le Gros, čiji će sin, budući Luj VII, oženiti Gijomovu unuku Alienoru.

Izvor[uredi]

  • Trubaduri - izvor, prevod, predgovor i tumačenja Kolja Mićević - Beograd, Interpres, 2009.