Опет три сужња
0001 Сад и вазда да се веселимо
0002 А по тому песму да певамо
0003 Од истине за добре дружине!
0004 Запиштале три српске војводе,
0005 Три војводе, сва три Црногорца,
0006 Усред Скадра, града бијелога,
0007 У тавницу паше скадарскога,
0008 Једно јесте Брђанине Вуче,
0009 А друго је од Пипера Живко
0010 И треће је Васојевић Стале.
0011 Љуто пиште, јес’ им и невоља,
0012 Оће сва три да погубе Турци;
0013 Међу собом беседили млади
0014 Шта је коме данас најжалије.
0015 А беседи Васојевић Стале:
0016 „Мене, браћо, данас најжалије,
0017 Ђе сам скоро направио кулу,
0018 Направио у Васојевиће,
0019 Да је ’наке удалеко нема,
0020 И скоро сам избрат за војводу,
0021 Остаде ми нетрошено благо —
0022 То је мене данас најжалије!”
0023 Ал’ беседи од Пипера Живко:
0024 „Мене данас, браћо, најжалије,
0025 Нема мајка до мене једнога,
0026 А скоро се јесам оженио;
0027 Ја имадем три товара блага,
0028 Млога добра имам у Пипере,
0029 Остале ми саморана мајка
0030 И остаде љуба нељубљена,
0031 Нељубљена и немилована —
0032 То је мене данас најжалије!”
0033 Онда Вуче поче беседити:
0034 „Браћо моја, ви двије војводе,
0035 Мене јесте данас најжалије,
0036 Ђе ме Турци оће погубити,
0037 Кад нас паша у Скадар зовјаше,
0038 Онда чудну ријеч проговори
0039 Пред јунаке младе Црногорце —
0040 Ако нама до невоље дође,
0041 Ја ћу своју замијенит’ главу
0042 И убити у Скадру Турчина;
0043 Моја браћо, сужњи и војводе,
0044 Наске сва три преварише Турци,
0045 У љуто нас оковаше гвожђе,
0046 Не можемо замијенит’ главе,
0047 Заиста нас оће погубити!”
0048 Таман Вуче у ријечи бјаше,
0049 Док тамничар, Муса буљубаша,
0050 Дође Турчин на тавничка врата,
0051 Па отвори ледену тамницу,
0052 По имену дозиваше Стала:
0053 „О војводо Васојевић’ Стале,
0054 Оди, Стале, пред ледну тамницу,
0055 Откуп дош’о од Васојевића,
0056 Да ти идеш у Васојевиће!”
0057 Стале мљаше да истина бјаше,
0058 Па изиде тамници на врата;
0059 Дочекга га џелат Циганине,
0060 Сабљом ману, посече му главу.
0061 Турчин зове од Пипера Живка:
0062 „Оди, Живко, пиперска војводо,
0063 Мајка ти се стара побринула,
0064 Па за тебе послала откупа,
0065 Да ти идеш у твоје Пипере!”
0066 Живко мјаше да тако бијаше,
0067 Па изађе пред ледну тамницу;
0068 Дочекга га џелат Циганине,
0069 Сабљом ману, посече му главу.
0070 Па на име Вука дозиваше:
0071 „Ти, војводо од Брда камена,
0072 Дед изађи тамници на врата,
0073 Брђани се јесу порезали
0074 И за тебе послали откупа,
0075 Да ти идеш у Брда камена!”
0076 Тек се Вуче јаду досетио,
0077 Па изађе пред ледну тамницу.
0078 Ћаше џелат да погуби главу,
0079 А Вуче му поче беседити:
0080 „Чујеш, Муса, турска буљубашо,
0081 Није лако посећ Црногорца —
0082 На мени је панцијер кошуља;
0083 Скини, Муса, панцијер кошуљу,
0084 За тебе ће, Муса, требовати!”
0085 А кад зачу Муса буљубаша,
0086 То је Турчин једва дочекао,
0087 Па му пусти и ноге и руке.
0088 А да видиш Брђанина Вука,
0089 Он увати Мусу буљубашу,
0090 С њиме удри црна Циганина,
0091 Оба пали један код другога
0092 У џелату сабља испанула;
0093 Уграби је Вуче Брђанине,
0094 Обојици посијече главе,
0095 Па побеже Скадру на ћуприју.
0096 Гди год кога Вуче сусреташе,
0097 На двије га поле растављаше;
0098 Дође Вуче на воду Бојану,
0099 На ћуприју нагазио Вуче.
0100 А да видиш чуда изненада,
0101 Ту сусрете пашу скадарскога,
0102 Беше паша у шетњу ходио
0103 И натраг се Турчин повратио,
0104 Уз пашу је хоџа и кадија,
0105 И четири Мује и спаије
0106 И за њима дванаест каваза.
0107 Ту нимало не узмиче Вуче,
0108 Него зверски удари на Турке,
0109 Ту четири погубио главе,
0110 Оно друго скочи у Бојану.
0111 Здраво Вуче прође и весело
0112 И далеко измакнуо Вуче,
0113 Окрете се Скадру бијелому,
0114 Па запјева што му грло дава:
0115 „Мили Боже, чуда великога,
0116 Шта би данас мање Богу било
0117 Да устану две српске војводе
0118 И да виде Брђанина Вука
0119 Како иг је осветио Вуче!”
0120 Дође Вуче Брду каменоме,
0121 Ту Брђани шемлук учинише,
0122 Гди војвода од Брђана дође.
