Опет то исто (Новљанин Алија и девет брата Витковића)

Извор: Викизворник
Пређи на навигацију Пређи на претрагу


Опет то исто

0001 Вино пије тридест Требињана
0002 У Требињу на мосту камену
0003 И са њима Новљанин Ал-ага
0004 И са њима Витковићу Симо;
0005 Вино пију разговарају се,
0006 Док им винце удари у лице,
0007 А ракија стаде бесједити,
0008 Ја бесједи Новљанин Ал-ага:
0009 ”Ја мој брате, Витковићу Симо!
0010 ”Чуо јесам, а кажу ми људи,
0011 ”Ђе имадеш сестру на удају,
0012 ”А ја јесам јунак на женидбу,
0013 ”Да ми хоћеш сестру поклонити,
0014 ”Поклонити за вјерену љубу,
0015 ”Да бидемо главни пријатељи.”
0016 Проговара Витковићу Симо:
0017 ”Не будали, Новљанин Ал-ага!
0018 ”Што ће орлу соколово крило,
0019 ”Што л’ Турчину влахиња дјевојка?”
0020 То Ал-аги врло мука било,
0021 А од земље на ноге скочио,
0022 Па потеже ножа од појаса,
0023 Шћаше Симу осијећи главу;
0024 Ни Симо се покорити неће,
0025 Веће и он на ноге скочио,
0026 Па потеже мача зеленога,
0027 Шћадијаху заметнути кавгу;
0028 Ал им не да тридест Требињана,
0029 Већ скочише, те их побратише,
0030 Па сједоше пити вино рујно,
0031 Кад се рујна напојише вина,
0032 Од’ Ал-ага Новом бијеломе,
0033 Оде Симо у Требиње равно.
0034 То вријеме за дуго не било,
0035 Вриме било годиницу дана,
0036 Док ево ти књиге од Новога
0037 Од онога Новљанин-Ал-аге
0038 А на руке Витковићу Симу:
0039 ”Побратиме, Витковићу Симо:
0040 ”Ми се јесмо давно побратили
0041 ”Ево има годиница дана,
0042 ”Још се, побро, даровали нисмо:
0043 ”Ходи, побро, да се дарујемо,
0044 ”И поведи осам браће твоје
0045 ”А до моје пребијеле куле.”
0046 Књигу гледа Витковићу Симо,
0047 Књигу гледа, а смије се на њу,
0048 А стара му бесједила мајка:
0049 ”А мој сине, Витковићу Симо!
0050 ”Отклен кљига? Ватром изгорјела!
0051 ”Те се сине осмјехујеш на њу.”
0052 Онда Симо тихо бесједио:
0053 ”Ова ј’ књига, моја стара мајко!
0054 ”Од мог побра Новљанин-Ал-аге,
0055 ”Да му идем до бијеле куле
0056 ”Са мојијех осам милих брата,
0057 ”Да ја идем да се дарујемо.”
0058 А стара му мати бесједила:
0059 ”Прођ’ се, сине, врага и Турака,
0060 ”Јер ћеш лудо изгубити главу,
0061 ”Рђава је вјера у Турчина. ”
0062 За то Симо хаје и не хаје,
0063 Већ дозива осам браће миле:
0064 ”Спремајте се, моја браћо драга,
0065 ”Да идемо бијелу Новоме
0066 ”Ка Ал-аги моме побратиму.”
0067 И то браћа брата послушаше,
0068 Они добре коње опремише,
0069 Све се спреми девет Витковића,
0070 Сваком љуба коња изводила,
0071 А Грујица љубе не имаде,
0072 Већ му мати изведе дорина,
0073 Па га стара сјетовала мајка:
0074 ”Ја мој сине, дијете Грујица!
0075 ”Кад дођете Новом бијеломе,
0076 ”Добро ће вас дочекати Турци,
0077 ”Примиће вам коње и оруже,
0078 ”Коња подај, а не дај оружа;
0079 ”Кад сједнете хладно пити вино,
0080 ”А ти браћу двори под оружем,
0081 ”Не би ли ми један остануо,
0082 ”Остануо, мајци од заклетве;
0083 ”Рећи ће ти Новљанин Ал-ага:
0084 ” ”Сједи, побро да пијемо вино,
0085 ” ”Ти се не бој пријеваре побро.”
0086 ”А ти реци, моје дите драго:
0087 ”Не бојим се пријеваре, побро,
0088 ”Већ ме ј’ стара проклињала мајка,
0089 ”Да не сједем с браћом пити вино,
0090 ”Док ме стара не ожени мајка.”
0091 Тадај оде девет Витковића,
0092 Отидоше Новом бијеломе.
0093 Кад дођоше бијелу Новоме,
0094 Далеко их побро угледао,
0095 А мало их ближе сусретао,
0096 Руке шире у лице се љубе,
0097 За јуначко испитују здравље;
0098 Млађи њима коње приватише,
0099 Приватише коње и оруже;
0100 Још да видиш Витковића Груја!
0101 Он је стару послушао мајку:
0102 Коња даде, а не да оружа.
0103 Одведе их Новљанин Ал-ага,
0104 Одведе их на бијелу кулу,
0105 За пуну их софру посадио,
0106 Па сједоше ладно пити вино,
0107 Двори Грујо браћу под оружем;
0108 А говори Новљанин Ал-ага:
0109 ”Сједи побро, да пијемо вино,
0110 ”Ти се не бој пријеваре, побро.”
0111 А говори Витковића Грујо:
0112 ”Не бојим се пријеваре, побро,
0113 ”Већ ме ј’ стара проклињала мајка,
0114 ”Да не сједем с браћом пити вино
0115 ”Док ме стара не ожени мајка.”
0116 Тако пише за неђељу дана,
0117 А кад друга настаде неђеља,
0118 Док ето ти Новљанин-Ал-аге,
0119 Једно јутро рано поранио
0120 Са својијех тридесет Турака,
0121 Те он побру у одају дође,
0122 Па сједоше ладно пити вино;
0123 Кад се ладна напојише вина,
0124 А говори Новљанин Ал-ага:
0125 ”Побратиме, Витковићу Симо!
0126 ”А знадеш ли, драги побратиме,
0127 ”Кад пијемо у Требињу вино,
0128 ”У Требињу на мосту камену,
0129 ”Ја се тебе нашалио, Симо,
0130 ”Да ми дадеш сестру за љубовцу,
0131 ”А те, море, за истину прими,
0132 ”Па не даде мене твоје сеје,
0133 ”Већ је даде у Риђане Раду,
0134 ”Г…о ће ти сад помоћи Раде!”
0135 Па потеже мача зеленога,
0136 Одмах скочи тридесет Турака,
0137 Исјекоше осам Витковића;
0138 На ногам’ се грујо догодио,
0139 Те утече низ бијелу кулу,
0140 Па побјеже пољем зеленијем,
0141 И утече у Требиње равно,
0142 Па не иде у Требиње кули,
0143 Веће иде у Риђане Раду,
0144 Али Раде поприје зачуо
0145 Ђе су њему шуре изгинуле;
0146 Па је Раде на ноге скочио,
0147 Те упрти торбу обравницу
0148 И у торбу меће брашаницу,
0149 А о рамо лака џевердара,
0150 И на рамо струку сињгавицу;
0151 Отолен се подигнуо Раде,
0152 Те он иде гором и планином
0153 Док не срете свог шурака Груја,
0154 Па је Грују тихо бесједио:
0155 ”Ђе си, Грујо, нигђе те не било!
0156 ”Кад ми нема осам Витковића,
0157 ”Нека нема ни тебе једнога!”
0158 Све му Грујо јаде изјадио,
0159 Како их је побре дочекао,
0160 И чим их је тамо даровао.
0161 Отолен се подигнуо Раде,
0162 Те он дође Новом бијеломе
0163 А до куле Новљанин-Ал-аге.
0164 У најљевше доба долазили,
0165 Међу акшам и међу јације.
0166 Кад су дошли пред бијелу кулу,
0167 Ал’ авлија пуста затворена,
0168 А мало се поизмаче Радо,
0169 Те авлију јунак прескочио,
0170 На авлији врата отворио,
0171 И на врата Груја упустио;
0172 И тако им добра срећа била,
0173 Јера бјеше отворена кула.
0174 Кад изишли на бијелу кулу
0175 И кад дошли пред једну одају,
0176 А то сједи теидесет Турака,
0177 Они сједе ладно пију вино,
0178 Пребацују Витковића главу,
0179 Пребацују од руке до руке,
0180 Па говори Новљанин Ал-ага:
0181 ”А јабуко, још зелена ти си!
0182 ”Ђе л’ си расла, ђе ли откинута?
0183 ”Баш си расла у Требињу граду,
0184 ”А у Новом млада откинута.”
0185 Проговара иза врата Раде:
0186 ”А шураче, витковића Грујо!
0187 ”Ја отидох саде у одају,
0188 ”Кунем ти се, а вјеру ти дајем,
0189 ”Ако кога пропуштиш Турчина,
0190 ”Хоћу теби осијећи главу;
0191 ”Када није осам Витковића,
0192 ”Нека није ни тебе једнога.”
0193 Па да видиш од Риђана Рада!
0194 Он потеже ножа од појаса,
0195 Од одаје отворио врата,
0196 У одају јунак улазио,
0197 Те Турцима: ”Добар вече” виче,
0198 Па Ал-агу именом дозива:
0199 ”Ја шураче, Новљанин-Ал-ага!
0200 ”Кад си моје шуре даривао,
0201 ”Је си л’ мене исе оставио?”
0202 Па на њеха јуриш учинио,
0203 Те му русу осијече главу;
0204 Как’ Алаги осијече главу,
0205 Узбуни се тридесет Турака,
0206 Узбуни се, шћаху побјегнути,
0207 Ал’ не даде од Риђана Раде,
0208 Већ их броји ножем и десницом;
0209 Што пропушти у одаји Раде,
0210 Не пропушта на вратима Грујо.
0211 Исјекоше тридесет Турака,
0212 Па бијелу похараше кулу,
0213 Похараше, па је запалише.
0214 Онда Раде тихо бесједио:
0215 ”Бјежи, Грујо, из овога града
0216 ”Док се није заметнула кавга.”
0217 И одоше здраво и весело.



Извор[уреди]

Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање. Пјесме јуначке најстарије и средњијех времена, књига шеста, Београд, 1899.