Opet to isto
0001 Vino pije tridest Trebinjana
0002 U Trebinju na mostu kamenu
0003 I sa njima Novljanin Al-aga
0004 I sa njima Vitkoviću Simo;
0005 Vino piju razgovaraju se,
0006 Dok im vince udari u lice,
0007 A rakija stade besjediti,
0008 Ja besjedi Novljanin Al-aga:
0009 ”Ja moj brate, Vitkoviću Simo!
0010 ”Čuo jesam, a kažu mi ljudi,
0011 ”Đe imadeš sestru na udaju,
0012 ”A ja jesam junak na ženidbu,
0013 ”Da mi hoćeš sestru pokloniti,
0014 ”Pokloniti za vjerenu ljubu,
0015 ”Da bidemo glavni prijatelji.”
0016 Progovara Vitkoviću Simo:
0017 ”Ne budali, Novljanin Al-aga!
0018 ”Što će orlu sokolovo krilo,
0019 ”Što l’ Turčinu vlahinja djevojka?”
0020 To Al-agi vrlo muka bilo,
0021 A od zemlje na noge skočio,
0022 Pa poteže noža od pojasa,
0023 Šćaše Simu osijeći glavu;
0024 Ni Simo se pokoriti neće,
0025 Veće i on na noge skočio,
0026 Pa poteže mača zelenoga,
0027 Šćadijahu zametnuti kavgu;
0028 Al im ne da tridest Trebinjana,
0029 Već skočiše, te ih pobratiše,
0030 Pa sjedoše piti vino rujno,
0031 Kad se rujna napojiše vina,
0032 Od’ Al-aga Novom bijelome,
0033 Ode Simo u Trebinje ravno.
0034 To vrijeme za dugo ne bilo,
0035 Vrime bilo godinicu dana,
0036 Dok evo ti knjige od Novoga
0037 Od onoga Novljanin-Al-age
0038 A na ruke Vitkoviću Simu:
0039 ”Pobratime, Vitkoviću Simo:
0040 ”Mi se jesmo davno pobratili
0041 ”Evo ima godinica dana,
0042 ”Još se, pobro, darovali nismo:
0043 ”Hodi, pobro, da se darujemo,
0044 ”I povedi osam braće tvoje
0045 ”A do moje prebijele kule.”
0046 Knjigu gleda Vitkoviću Simo,
0047 Knjigu gleda, a smije se na nju,
0048 A stara mu besjedila majka:
0049 ”A moj sine, Vitkoviću Simo!
0050 ”Otklen kljiga? Vatrom izgorjela!
0051 ”Te se sine osmjehuješ na nju.”
0052 Onda Simo tiho besjedio:
0053 ”Ova j’ knjiga, moja stara majko!
0054 ”Od mog pobra Novljanin-Al-age,
0055 ”Da mu idem do bijele kule
0056 ”Sa mojijeh osam milih brata,
0057 ”Da ja idem da se darujemo.”
0058 A stara mu mati besjedila:
0059 ”Prođ’ se, sine, vraga i Turaka,
0060 ”Jer ćeš ludo izgubiti glavu,
0061 ”Rđava je vjera u Turčina. ”
0062 Za to Simo haje i ne haje,
0063 Već doziva osam braće mile:
0064 ”Spremajte se, moja braćo draga,
0065 ”Da idemo bijelu Novome
0066 ”Ka Al-agi mome pobratimu.”
0067 I to braća brata poslušaše,
0068 Oni dobre konje opremiše,
0069 Sve se spremi devet Vitkovića,
0070 Svakom ljuba konja izvodila,
0071 A Grujica ljube ne imade,
0072 Već mu mati izvede dorina,
0073 Pa ga stara sjetovala majka:
0074 ”Ja moj sine, dijete Grujica!
0075 ”Kad dođete Novom bijelome,
0076 ”Dobro će vas dočekati Turci,
0077 ”Primiće vam konje i oruže,
0078 ”Konja podaj, a ne daj oruža;
0079 ”Kad sjednete hladno piti vino,
0080 ”A ti braću dvori pod oružem,
0081 ”Ne bi li mi jedan ostanuo,
0082 ”Ostanuo, majci od zakletve;
0083 ”Reći će ti Novljanin Al-aga:
0084 ” ”Sjedi, pobro da pijemo vino,
0085 ” ”Ti se ne boj prijevare pobro.”
0086 ”A ti reci, moje dite drago:
0087 ”Ne bojim se prijevare, pobro,
0088 ”Već me j’ stara proklinjala majka,
0089 ”Da ne sjedem s braćom piti vino,
0090 ”Dok me stara ne oženi majka.”
0091 Tadaj ode devet Vitkovića,
0092 Otidoše Novom bijelome.
0093 Kad dođoše bijelu Novome,
0094 Daleko ih pobro ugledao,
0095 A malo ih bliže susretao,
0096 Ruke šire u lice se ljube,
0097 Za junačko ispituju zdravlje;
0098 Mlađi njima konje privatiše,
0099 Privatiše konje i oruže;
0100 Još da vidiš Vitkovića Gruja!
0101 On je staru poslušao majku:
0102 Konja dade, a ne da oruža.
0103 Odvede ih Novljanin Al-aga,
0104 Odvede ih na bijelu kulu,
0105 Za punu ih sofru posadio,
0106 Pa sjedoše ladno piti vino,
0107 Dvori Grujo braću pod oružem;
0108 A govori Novljanin Al-aga:
0109 ”Sjedi pobro, da pijemo vino,
0110 ”Ti se ne boj prijevare, pobro.”
0111 A govori Vitkovića Grujo:
0112 ”Ne bojim se prijevare, pobro,
0113 ”Već me j’ stara proklinjala majka,
0114 ”Da ne sjedem s braćom piti vino
0115 ”Dok me stara ne oženi majka.”
0116 Tako piše za neđelju dana,
0117 A kad druga nastade neđelja,
0118 Dok eto ti Novljanin-Al-age,
0119 Jedno jutro rano poranio
0120 Sa svojijeh trideset Turaka,
0121 Te on pobru u odaju dođe,
0122 Pa sjedoše ladno piti vino;
0123 Kad se ladna napojiše vina,
0124 A govori Novljanin Al-aga:
0125 ”Pobratime, Vitkoviću Simo!
0126 ”A znadeš li, dragi pobratime,
0127 ”Kad pijemo u Trebinju vino,
0128 ”U Trebinju na mostu kamenu,
0129 ”Ja se tebe našalio, Simo,
0130 ”Da mi dadeš sestru za ljubovcu,
0131 ”A te, more, za istinu primi,
0132 ”Pa ne dade mene tvoje seje,
0133 ”Već je dade u Riđane Radu,
0134 ”G…o će ti sad pomoći Rade!”
0135 Pa poteže mača zelenoga,
0136 Odmah skoči trideset Turaka,
0137 Isjekoše osam Vitkovića;
0138 Na nogam’ se grujo dogodio,
0139 Te uteče niz bijelu kulu,
0140 Pa pobježe poljem zelenijem,
0141 I uteče u Trebinje ravno,
0142 Pa ne ide u Trebinje kuli,
0143 Veće ide u Riđane Radu,
0144 Ali Rade poprije začuo
0145 Đe su njemu šure izginule;
0146 Pa je Rade na noge skočio,
0147 Te uprti torbu obravnicu
0148 I u torbu meće brašanicu,
0149 A o ramo laka dževerdara,
0150 I na ramo struku sinjgavicu;
0151 Otolen se podignuo Rade,
0152 Te on ide gorom i planinom
0153 Dok ne srete svog šuraka Gruja,
0154 Pa je Gruju tiho besjedio:
0155 ”Đe si, Grujo, nigđe te ne bilo!
0156 ”Kad mi nema osam Vitkovića,
0157 ”Neka nema ni tebe jednoga!”
0158 Sve mu Grujo jade izjadio,
0159 Kako ih je pobre dočekao,
0160 I čim ih je tamo darovao.
0161 Otolen se podignuo Rade,
0162 Te on dođe Novom bijelome
0163 A do kule Novljanin-Al-age.
0164 U najljevše doba dolazili,
0165 Među akšam i među jacije.
0166 Kad su došli pred bijelu kulu,
0167 Al’ avlija pusta zatvorena,
0168 A malo se poizmače Rado,
0169 Te avliju junak preskočio,
0170 Na avliji vrata otvorio,
0171 I na vrata Gruja upustio;
0172 I tako im dobra sreća bila,
0173 Jera bješe otvorena kula.
0174 Kad izišli na bijelu kulu
0175 I kad došli pred jednu odaju,
0176 A to sjedi teideset Turaka,
0177 Oni sjede ladno piju vino,
0178 Prebacuju Vitkovića glavu,
0179 Prebacuju od ruke do ruke,
0180 Pa govori Novljanin Al-aga:
0181 ”A jabuko, još zelena ti si!
0182 ”Đe l’ si rasla, đe li otkinuta?
0183 ”Baš si rasla u Trebinju gradu,
0184 ”A u Novom mlada otkinuta.”
0185 Progovara iza vrata Rade:
0186 ”A šurače, vitkovića Grujo!
0187 ”Ja otidoh sade u odaju,
0188 ”Kunem ti se, a vjeru ti dajem,
0189 ”Ako koga propuštiš Turčina,
0190 ”Hoću tebi osijeći glavu;
0191 ”Kada nije osam Vitkovića,
0192 ”Neka nije ni tebe jednoga.”
0193 Pa da vidiš od Riđana Rada!
0194 On poteže noža od pojasa,
0195 Od odaje otvorio vrata,
0196 U odaju junak ulazio,
0197 Te Turcima: ”Dobar veče” viče,
0198 Pa Al-agu imenom doziva:
0199 ”Ja šurače, Novljanin-Al-aga!
0200 ”Kad si moje šure darivao,
0201 ”Je si l’ mene ise ostavio?”
0202 Pa na njeha juriš učinio,
0203 Te mu rusu osiječe glavu;
0204 Kak’ Alagi osiječe glavu,
0205 Uzbuni se trideset Turaka,
0206 Uzbuni se, šćahu pobjegnuti,
0207 Al’ ne dade od Riđana Rade,
0208 Već ih broji nožem i desnicom;
0209 Što propušti u odaji Rade,
0210 Ne propušta na vratima Grujo.
0211 Isjekoše trideset Turaka,
0212 Pa bijelu poharaše kulu,
0213 Poharaše, pa je zapališe.
0214 Onda Rade tiho besjedio:
0215 ”Bježi, Grujo, iz ovoga grada
0216 ”Dok se nije zametnula kavga.”
0217 I odoše zdravo i veselo.
