Опет то из Црне горе

Извор: Викизворник
Пређи на навигацију Пређи на претрагу

0001 Фала Богу, фала великоме!
0002 Од како је свијет настануо,
0003 Такви зулум није постануо,
0004 Што постаде земљи Шумадији,
0005 Шумадији и земљи Србији
0006 Од Тураках од Биограђанах,
0007 Од четири Турачке дахије:
0008 Од Алије и Кучук Салије
0009 И Турчина Салим-муселима
0010 И Османа брата Салимова,
0011 А с њима субашах пет стотинах;
0012 Тирани су рода хришћанскога,
0013 По Србији тешки зулум граде,
0014 По Србији и по Шумадији:
0015 Ђегођ Срба богатога наше,
0016 На срамоту узимаху благо,
0017 И то Срби опростити ћаху.
0018 Али Турци више јаде граде:
0019 Ђегођ наше Срба богатога,
0020 У Србина добра коња свога,
0021 Узимљу га Турци без динара,
0022 Узимљу га, паре им не дају,
0023 И то Срби опростити ћаху.
0024 Него Турци виши зулум граде:
0025 Ђегођ наше гласита јунака
0026 И на Срба добра џефердара,
0027 Узимљу га Турци без динара,
0028 Узимљу га, паре му не дају,
0029 И то Срби опростити ћаху.
0030 Али Турци виши зулум граде:
0031 Ђегођ наше доброга јунака
0032 Од Србије али Шумадије,
0033 Свакојему посјекоше главу,
0034 И то Срби опростити ћаху.
0035 Него Турци виши зулум граде:
0036 Ђе нађоше храброга витеза,
0037 На вјеру га прикучују Турци,
0038 Тер му нове муке ударају,
0039 На колац му душу изтрзају,
0040 И то Срби опростити ћаху.
0041 Али Турци виши зулум граде:
0042 Јер све иду по конаках Турци,
0043 Иду силни четири дахије,
0044 Собом воде башах пет стотинах
0045 По Србији и по Шумадији,
0046 Пак ђе нађу Срба зенђилога,
0047 Њему дођу на конаку Турци,
0048 Тер их рани од Митрова дана
0049 До весела дана Ђурђевога,
0050 Рани добро и коње и Турке,
0051 Друкчије му бити не могаше,
0052 Још му љубе на срамоту љубу,
0053 И то Срби опростити ћаху.
0054 Него Турци виши зулум граде:
0055 Ђегођ наше лијепу ђевојку
0056 Ал’ невјесту скоро доведену,
0057 Љубе Турци на срамоту лице,
0058 Док свакојој лице обљубише,
0059 И ту жалост Срби опрашћаху.
0060 Али Турци виши зулум граде:
0061 Има пуно триста ђевојаках,
0062 Вјерене су ал’ не привјенчане,
0063 Свакојзи је чедо под појасом,
0064 Што су клети оградили Турци,
0065 То жалосни Срби опрашћаху.
0066 Него Турци виши зулум граде:
0067 На срамоту попадије љубе
0068 У неђељу, кад попови служе.
0069 Фала Богу да је виђет’ коме
0070 Тешке муке од душманске руке,
0071 Од Турчина Српског душманина!
0072 Зла зулума, гори нема рашта,
0073 Већ Србима живовања нема.
0074 Дигоше се четири дахије
0075 И с њима субашах пет стотинах,
0076 Сву Србију земљу обредише,
0077 Најпослијед под Тополом доше,
0078 Поред б’јеле војводине куле,
0079 Поред куле Петровића Ђура,
0080 Починуше под Тополом Турци
0081 На широке зелене ливаде,
0082 Ал’ Ђорђија два весеља гради:
0083 Брата жени а сестру удаје;
0084 Јована је брата оженио
0085 Испод Саве на касабе тврде
0086 Милом шћерцом Саве од Посавја;
0087 А удаје Јелу сестру драгу
0088 За некога попа Мркоњића;
0089 У кулу је хиљада сватовах,
0090 Тер у кулу пију вино ладно,
0091 Пјесме поју и весеље граде,
0092 Под кулом је коло ђевојаках,
0093 Тер веселе пјесме извођаху,
0094 Међу њима војводина Јела,
0095 Мила сестра из Тополе Ђура,
0096 Уз њу стоје два ручна ђевера.
0097 Ал’ да видиш војводину Јелу,
0098 Колико је красна и угледна!
0099 Све је коло главом надвисила
0100 И дивнијем красом покрасила;
0101 На њу сјаше свила и кадифа
0102 Од врх главе до зелене траве;
0103 На грло јој три струке ђердана,
0104 Колико је грло у ђевојке,
0105 Што јој није ђердан уфатио,
0106 Би јој стала рука од хајдука.
0107 Ал’ да видиш Салим-муселима!
0108 Он дофати танкога дурбина,
0109 Обрати га војводиној кули,
0110 И угледа коло ђевојаках
0111 Под бијелом војводином кулом
0112 И у коло војводину Јелу,
0113 Пак Турчину очи преграбила,
0114 Но да вели Салим-муселиме,
0115 Он Осману брату говораше:
0116 „О Османе брате од матере!
0117 „Доведи ми војводину Јелу,
0118 „Да јој лице под чадором љубим.”
0119 Ал’ му тако Осман одговара:
0120 „Прођ’ се брате Салим-муселиме!
0121 „Прођ’ се врага и ђевојке младе,
0122 „Ми смо страшни зулум учинили
0123 „По Србији и по Шумадији,
0124 „Опрашћају Срби за невољу,
0125 „А ти знадеш, мој брате рођени!
0126 „Баш црнога из Тополе Ђура,
0127 „Пак ти Ђуро опростити не ће,
0128 „Но ће прије изгубити главу,
0129 „Пак ни тебе добро бити не ће.”
0130 Ал’ Османа Салим прекорио
0131 И тешку му ријеч бесједио:
0132 „О Османе, грђи од ђевојке!
0133 „Доведи ми војводину Јелу,
0134 „Доведи је, да јој љубим лице;
0135 „Ако ли је ти довести не ћеш,
0136 „Доиста си гори од ђевојке.”
0137 Скочи Осман на ноге лагане,
0138 Пак закрочи на свога гаврана,
0139 Обрати га војводиној кули;
0140 А кад дође под бијелом кулом,
0141 И ту коло ђевојаках нађе,
0142 Међу њима војводину Јелу,
0143 Код ње стоје два ручна ђевера,
0144 Турски ага Божју помоћ зваше,
0145 Одговара коло ђевојаках:
0146 „Бог и с тобом аго Шумадијнски!”
0147 Ал говори Туре Осман-ага:
0148 „Јели тестир, лијепе ђевојке!
0149 „Јели тестир у коло играти?” —
0150 „Тестир ти је, ага, зашто није?”
0151 Још овако говоре ђевојке:
0152 „Немој нама зулум учинити,
0153 „Играј Туре, колико ти драго.”
0154 Скочи Осман са коња гаврана,
0155 Дофати се кола ђевојаках,
0156 Доброга се дофатио друга,
0157 Баш за руку војводину Јелу,
0158 Два пут колом Осман обратио,
0159 Трећом Јелу за руку повуче,
0160 Примаче је до коња гаврана,
0161 Пак је бачи на гаврана свога.
0162 То гледаху два ручна ђевера,
0163 Ах нека их, црн им образ био!
0164 То нијесу биле мушке главе,
0165 Но су грђи од сваке ђевојке.
0166 Скочи Осман, посједе гаврана,
0167 Добро бјеше Јелу прикучио
0168 Прикучио тер је придржава,
0169 Пак поћера низ Тополу вранца,
0170 Код Селима под чадором дође,
0171 Даде Јелу Сали-аги своме,
0172 Пак је ага пољубио дивно,
0173 И даде јој Поцерску ракију,
0174 И даде јој купу од ракије,
0175 Да башама послужи ракију;
0176 Пак им служи војводина Јела.
0177 Како коме коју чашу дава,
0178 Сваки Јелу међу очи љуби;
0179 Али вели војводина Јела:
0180 „О за Бога аге Шумадијнске,
0181 „Ако могу свјема бити слуга,
0182 „Ја не могу свјема бити љуба.”
0183 Ал’ говори Салим-муселиме:
0184 „А не бој се, војводина Јело!
0185 „Ти никоме љуба бити не ћеш
0186 „Нако мене Салим-муселиму,
0187 „А ни мени дуго бити не ћеш,
0188 „Но док сване и огране сунце,
0189 „Тадер ћу те двору отправити,
0190 „Да те воде кићени сватови,
0191 „Да те воде, јал’ како ти драго.”
0192 Ал’ изиде војводина љуба
0193 На прозоре од бијеле куле,
0194 Пак погледа коло ђевојаках,
0195 Играју ли коло наоколо,
0196 Али кола никаквога нема,
0197 Ни весеља имаху ђевојке,
0198 Него роне сузе од образа,
0199 А ни Јелу виђет’ не могаше,
0200 Пак се јаду била досјетила,
0201 Тер дофати танкога дурбина,
0202 И разгледа Турске чадорове,
0203 Ту лијепу заву угледала,
0204 Ђе Турцима служаше ракију,
0205 А просипље сузе од образа.
0206 Листо трчи војводина љуба
0207 Код својијех хиљаду сватовах,
0208 Пак Ђорђију кори господара:
0209 „О Ђорђије, весеље ти црно!
0210 „Тебе Турци сестру одведоше.”
0211 Ал’ кад зачу Петровићу Ђуро,
0212 Скочи Ђуро, ка’ да се помами,
0213 Пак припаса сабљу о појасу,
0214 За појас му седам самокреса,
0215 Седам грла, четрнаест зрна,
0216 И у руке лати џефердара,
0217 За њим Јован Петровићу пође,
0218 И он узе од боја оружје:
0219 За појас му двије пушке мале,
0220 А у руке везена шишана,
0221 Полећеше пјешке на ногама,
0222 Сви сватови двору остадоше,
0223 А Ђорђија под шатором пође
0224 Са Јованом братом од матере,
0225 Пак Турцима Божу помоћ зваху.
0226 „Бог и с вама, из Тополе Ђуро!”
0227 Ал’ говори Петровићу Ђуро:
0228 „Богом брате Салим-муселиме!
0229 „Пушти мене моју сестру драгу,
0230 „Немој њојзи нагрдити лице,
0231 „На поклон ти моја остра ћорда,
0232 „И даћу ти мога џевердара,
0233 „А такога у Србију нема.”
0234 На то Турчин не окреће главу.
0235 Опет куми војевода Ђуро:
0236 „О Турчине Салим-муселиме!
0237 „Пушти Јелу, не грди јој лице,
0238 „А даћу ти мога џефердара,
0239 „И даћу ти моју оштру ћорду,
0240 „И даћу ти добра коња мога,
0241 „А такога у Србију нема.”
0242 На то Турчин не окреће главу.
0243 Ал’ му трећом Ђуро говораше:
0244 „О Турчине Салим-муселиме!
0245 „Пушти Јелу, не грди јој лице,
0246 „Све ти дајем, што ти обећајем,
0247 „И даћу ти коња Јованова
0248 „И на коња пуни товар блага,
0249 „Све цекина жутога дуката.”
0250 Одговара Салим-муселиме:
0251 „Прођ’ с’ од мене из Тополе Ђуро!
0252 „Благо није ни сребро ни злато,
0253 „Но је благо, што је срцу драго;
0254 „А сад Јелу тебе дати не ћу,
0255 „Док не сване и не гране сунце,
0256 „Доклен Јели не обљубим лице;
0257 „Ни тадер је тебе дати нећу,
0258 „Но некакву попу Мркоњићу,
0259 „Да је води, ал’ како му драго.”
0260 Ал се Ђуро љуто насрдио,
0261 Пак окрену пушку џефердара
0262 На Турчина Салим-муселима,
0263 Џефердар му ватру прифатио,
0264 Не погоди Салим-муселима
0265 Но Османа брата Салимова,
0266 Дернуше га двије синџирлије
0267 У повије међу очи двије,
0268 Саломи му чело на четверо;
0269 Сали-ага вади пушке мале,
0270 Да погуби из Тополе Ђура,
0271 Обије му ватру прифатиле,
0272 Не погоди из Тополе Ђура,
0273 Но Јована брата војводина,
0274 Живо му је срце изгорио;
0275 Ђуро вади седам самокреса,
0276 У Турски их шатор обратио,
0277 И живу му ватру прифатише:
0278 Ту је седам ага погубио,
0279 Пак је Ђуро сабљу извадио,
0280 На Салима загон учинио,
0281 Ал’ је Салим коња уграбио,
0282 Пак узјаха на коња лабуда,
0283 Тер побјеже пољем низ Тополу,
0284 Ђорђија се на муку видио,
0285 Ал’ ево ти војводине Јеле:
0286 Османова уграбила вранца,
0287 До Ђорђије тер га привођаше.
0288 Ал’ да видиш Петровића Ђура!
0289 Кад појаха Османова вранца,
0290 За Салимом у поћеру пође,
0291 Тер га ћера низ Тополу равну
0292 С голом сабљом у десници руци,
0293 Колико се Салим препануо!
0294 Брже бјежи војводиној кули,
0295 Еда би га скапулала кула
0296 И у кулу кићени сватови,
0297 Да би њему живот опростио,
0298 Пак је б’јелу кулу уграбио,
0299 А под кулом коња оставио,
0300 Тер утече у бијелу кулу,
0301 Он утече међу сватовима;
0302 У то дође војевода Ђуро,
0303 Пак пред кулом оставио вранца,
0304 Брзо трчи у бијелу кулу
0305 С голом сабљом у десницу руку;
0306 Ал’ кад дође на врата од куле,
0307 Ту је свога находио баба,
0308 Ђе од куле затворио врата,
0309 Да сачува Салим-муселима,
0310 Но Ђорђија тако говораше:
0311 „Петре бабо, отвори ми врата!
0312 „Да погубим душманина мога.”
0313 Ал’ га стари Петар закумио:
0314 „Сине Ђуро, ако Бога знадеш!
0315 „Не изгуби Салим-муселима,
0316 „Опрости му живот на мегдану.”
0317 Ал’ овако Ђуро бесједио:
0318 „Петре бабо, отвори ми врата,
0319 „Јере ће ти нестанути главе.”
0320 Тако њему Петар одговара:
0321 „Немој синко, војевода Ђуро!
0322 „Јована си брата осветио,
0323 „И доста си јада учинио,
0324 „То ти Турци опростити не ће.”
0325 Колико се најадио Ђуро!
0326 Јер не хоће отворити врата,
0327 Тер не може срцу одољети,
0328 У Ђура се срце ражљутило,
0329 Зубом шкрипну, иза гласа викну:
0330 „Петре бабо, отвори ми врата,
0331 „Јер ће твоја нестанути глава”.
0332 Не шће Петар отворити врата,
0333 Ногом махну војевода Ђуро,
0334 Ногом махну тер саломи врата,
0335 Своме бабу одас’јече главу.
0336 А кад виђе Салим-муселиме
0337 Да је Ђуро оца погубио,
0338 Бјежи Турчин проз бијелу кулу,
0339 Пак искочи проз пенџер од куле,
0340 Тако му је враг на помоћ био,
0341 Тер под кулом коња находио,
0342 Пак лабуда коња окрочио,
0343 Тер утече низ Тополу равну,
0344 А за њим је Петровићу Ђуро
0345 На пустога вранца Османова
0346 С голом сабљом у бијелу руку.
0347 Утекоше низ Тополу Турци,
0348 Побјегоше стојну Биограду,
0349 С њима бјежи Салим-муселиме,
0350 И Тополу Турци оставише.
0351 То је било, кад се је чинило,
0352 Ни ту био нит’ оком видио,
0353 Но сам чуо, ђе ми другу кажу.
0354 Турчин не ће, ако те не може,
0355 Србин вели: „Да ако ме не ће!”
0356 Сад велимо, да се веселимо,
0357 О Ђорђија, свијетла ти ћорда!
0358 Који знадеш за част и поштење,
0359 И остави спомен вјековити,
0360 Да се знаде, куд си пролазио.