Opet to iz Crne gore

0001 Fala Bogu, fala velikome!
0002 Od kako je svijet nastanuo,
0003 Takvi zulum nije postanuo,
0004 Što postade zemlji Šumadiji,
0005 Šumadiji i zemlji Srbiji
0006 Od Turakah od Biograđanah,
0007 Od četiri Turačke dahije:
0008 Od Alije i Kučuk Salije
0009 I Turčina Salim-muselima
0010 I Osmana brata Salimova,
0011 A s njima subašah pet stotinah;
0012 Tirani su roda hrišćanskoga,
0013 Po Srbiji teški zulum grade,
0014 Po Srbiji i po Šumadiji:
0015 Đegođ Srba bogatoga naše,
0016 Na sramotu uzimahu blago,
0017 I to Srbi oprostiti ćahu.
0018 Ali Turci više jade grade:
0019 Đegođ naše Srba bogatoga,
0020 U Srbina dobra konja svoga,
0021 Uzimlju ga Turci bez dinara,
0022 Uzimlju ga, pare im ne daju,
0023 I to Srbi oprostiti ćahu.
0024 Nego Turci viši zulum grade:
0025 Đegođ naše glasita junaka
0026 I na Srba dobra džeferdara,
0027 Uzimlju ga Turci bez dinara,
0028 Uzimlju ga, pare mu ne daju,
0029 I to Srbi oprostiti ćahu.
0030 Ali Turci viši zulum grade:
0031 Đegođ naše dobroga junaka
0032 Od Srbije ali Šumadije,
0033 Svakojemu posjekoše glavu,
0034 I to Srbi oprostiti ćahu.
0035 Nego Turci viši zulum grade:
0036 Đe nađoše hrabroga viteza,
0037 Na vjeru ga prikučuju Turci,
0038 Ter mu nove muke udaraju,
0039 Na kolac mu dušu iztrzaju,
0040 I to Srbi oprostiti ćahu.
0041 Ali Turci viši zulum grade:
0042 Jer sve idu po konakah Turci,
0043 Idu silni četiri dahije,
0044 Sobom vode bašah pet stotinah
0045 Po Srbiji i po Šumadiji,
0046 Pak đe nađu Srba zenđiloga,
0047 Njemu dođu na konaku Turci,
0048 Ter ih rani od Mitrova dana
0049 Do vesela dana Đurđevoga,
0050 Rani dobro i konje i Turke,
0051 Drukčije mu biti ne mogaše,
0052 Još mu ljube na sramotu ljubu,
0053 I to Srbi oprostiti ćahu.
0054 Nego Turci viši zulum grade:
0055 Đegođ naše lijepu đevojku
0056 Al’ nevjestu skoro dovedenu,
0057 Ljube Turci na sramotu lice,
0058 Dok svakojoj lice obljubiše,
0059 I tu žalost Srbi oprašćahu.
0060 Ali Turci viši zulum grade:
0061 Ima puno trista đevojakah,
0062 Vjerene su al’ ne privjenčane,
0063 Svakojzi je čedo pod pojasom,
0064 Što su kleti ogradili Turci,
0065 To žalosni Srbi oprašćahu.
0066 Nego Turci viši zulum grade:
0067 Na sramotu popadije ljube
0068 U neđelju, kad popovi služe.
0069 Fala Bogu da je viđet’ kome
0070 Teške muke od dušmanske ruke,
0071 Od Turčina Srpskog dušmanina!
0072 Zla zuluma, gori nema rašta,
0073 Već Srbima živovanja nema.
0074 Digoše se četiri dahije
0075 I s njima subašah pet stotinah,
0076 Svu Srbiju zemlju obrediše,
0077 Najposlijed pod Topolom doše,
0078 Pored b’jele vojvodine kule,
0079 Pored kule Petrovića Đura,
0080 Počinuše pod Topolom Turci
0081 Na široke zelene livade,
0082 Al’ Đorđija dva veselja gradi:
0083 Brata ženi a sestru udaje;
0084 Jovana je brata oženio
0085 Ispod Save na kasabe tvrde
0086 Milom šćercom Save od Posavja;
0087 A udaje Jelu sestru dragu
0088 Za nekoga popa Mrkonjića;
0089 U kulu je hiljada svatovah,
0090 Ter u kulu piju vino ladno,
0091 Pjesme poju i veselje grade,
0092 Pod kulom je kolo đevojakah,
0093 Ter vesele pjesme izvođahu,
0094 Među njima vojvodina Jela,
0095 Mila sestra iz Topole Đura,
0096 Uz nju stoje dva ručna đevera.
0097 Al’ da vidiš vojvodinu Jelu,
0098 Koliko je krasna i ugledna!
0099 Sve je kolo glavom nadvisila
0100 I divnijem krasom pokrasila;
0101 Na nju sjaše svila i kadifa
0102 Od vrh glave do zelene trave;
0103 Na grlo joj tri struke đerdana,
0104 Koliko je grlo u đevojke,
0105 Što joj nije đerdan ufatio,
0106 Bi joj stala ruka od hajduka.
0107 Al’ da vidiš Salim-muselima!
0108 On dofati tankoga durbina,
0109 Obrati ga vojvodinoj kuli,
0110 I ugleda kolo đevojakah
0111 Pod bijelom vojvodinom kulom
0112 I u kolo vojvodinu Jelu,
0113 Pak Turčinu oči pregrabila,
0114 No da veli Salim-muselime,
0115 On Osmanu bratu govoraše:
0116 „O Osmane brate od matere!
0117 „Dovedi mi vojvodinu Jelu,
0118 „Da joj lice pod čadorom ljubim.”
0119 Al’ mu tako Osman odgovara:
0120 „Prođ’ se brate Salim-muselime!
0121 „Prođ’ se vraga i đevojke mlade,
0122 „Mi smo strašni zulum učinili
0123 „Po Srbiji i po Šumadiji,
0124 „Oprašćaju Srbi za nevolju,
0125 „A ti znadeš, moj brate rođeni!
0126 „Baš crnoga iz Topole Đura,
0127 „Pak ti Đuro oprostiti ne će,
0128 „No će prije izgubiti glavu,
0129 „Pak ni tebe dobro biti ne će.”
0130 Al’ Osmana Salim prekorio
0131 I tešku mu riječ besjedio:
0132 „O Osmane, grđi od đevojke!
0133 „Dovedi mi vojvodinu Jelu,
0134 „Dovedi je, da joj ljubim lice;
0135 „Ako li je ti dovesti ne ćeš,
0136 „Doista si gori od đevojke.”
0137 Skoči Osman na noge lagane,
0138 Pak zakroči na svoga gavrana,
0139 Obrati ga vojvodinoj kuli;
0140 A kad dođe pod bijelom kulom,
0141 I tu kolo đevojakah nađe,
0142 Među njima vojvodinu Jelu,
0143 Kod nje stoje dva ručna đevera,
0144 Turski aga Božju pomoć zvaše,
0145 Odgovara kolo đevojakah:
0146 „Bog i s tobom ago Šumadijnski!”
0147 Al govori Ture Osman-aga:
0148 „Jeli testir, lijepe đevojke!
0149 „Jeli testir u kolo igrati?” —
0150 „Testir ti je, aga, zašto nije?”
0151 Još ovako govore đevojke:
0152 „Nemoj nama zulum učiniti,
0153 „Igraj Ture, koliko ti drago.”
0154 Skoči Osman sa konja gavrana,
0155 Dofati se kola đevojakah,
0156 Dobroga se dofatio druga,
0157 Baš za ruku vojvodinu Jelu,
0158 Dva put kolom Osman obratio,
0159 Trećom Jelu za ruku povuče,
0160 Primače je do konja gavrana,
0161 Pak je bači na gavrana svoga.
0162 To gledahu dva ručna đevera,
0163 Ah neka ih, crn im obraz bio!
0164 To nijesu bile muške glave,
0165 No su grđi od svake đevojke.
0166 Skoči Osman, posjede gavrana,
0167 Dobro bješe Jelu prikučio
0168 Prikučio ter je pridržava,
0169 Pak poćera niz Topolu vranca,
0170 Kod Selima pod čadorom dođe,
0171 Dade Jelu Sali-agi svome,
0172 Pak je aga poljubio divno,
0173 I dade joj Pocersku rakiju,
0174 I dade joj kupu od rakije,
0175 Da bašama posluži rakiju;
0176 Pak im služi vojvodina Jela.
0177 Kako kome koju čašu dava,
0178 Svaki Jelu među oči ljubi;
0179 Ali veli vojvodina Jela:
0180 „O za Boga age Šumadijnske,
0181 „Ako mogu svjema biti sluga,
0182 „Ja ne mogu svjema biti ljuba.”
0183 Al’ govori Salim-muselime:
0184 „A ne boj se, vojvodina Jelo!
0185 „Ti nikome ljuba biti ne ćeš
0186 „Nako mene Salim-muselimu,
0187 „A ni meni dugo biti ne ćeš,
0188 „No dok svane i ograne sunce,
0189 „Tader ću te dvoru otpraviti,
0190 „Da te vode kićeni svatovi,
0191 „Da te vode, jal’ kako ti drago.”
0192 Al’ izide vojvodina ljuba
0193 Na prozore od bijele kule,
0194 Pak pogleda kolo đevojakah,
0195 Igraju li kolo naokolo,
0196 Ali kola nikakvoga nema,
0197 Ni veselja imahu đevojke,
0198 Nego rone suze od obraza,
0199 A ni Jelu viđet’ ne mogaše,
0200 Pak se jadu bila dosjetila,
0201 Ter dofati tankoga durbina,
0202 I razgleda Turske čadorove,
0203 Tu lijepu zavu ugledala,
0204 Đe Turcima služaše rakiju,
0205 A prosiplje suze od obraza.
0206 Listo trči vojvodina ljuba
0207 Kod svojijeh hiljadu svatovah,
0208 Pak Đorđiju kori gospodara:
0209 „O Đorđije, veselje ti crno!
0210 „Tebe Turci sestru odvedoše.”
0211 Al’ kad začu Petroviću Đuro,
0212 Skoči Đuro, ka’ da se pomami,
0213 Pak pripasa sablju o pojasu,
0214 Za pojas mu sedam samokresa,
0215 Sedam grla, četrnaest zrna,
0216 I u ruke lati džeferdara,
0217 Za njim Jovan Petroviću pođe,
0218 I on uze od boja oružje:
0219 Za pojas mu dvije puške male,
0220 A u ruke vezena šišana,
0221 Polećeše pješke na nogama,
0222 Svi svatovi dvoru ostadoše,
0223 A Đorđija pod šatorom pođe
0224 Sa Jovanom bratom od matere,
0225 Pak Turcima Božu pomoć zvahu.
0226 „Bog i s vama, iz Topole Đuro!”
0227 Al’ govori Petroviću Đuro:
0228 „Bogom brate Salim-muselime!
0229 „Pušti mene moju sestru dragu,
0230 „Nemoj njojzi nagrditi lice,
0231 „Na poklon ti moja ostra ćorda,
0232 „I daću ti moga dževerdara,
0233 „A takoga u Srbiju nema.”
0234 Na to Turčin ne okreće glavu.
0235 Opet kumi vojevoda Đuro:
0236 „O Turčine Salim-muselime!
0237 „Pušti Jelu, ne grdi joj lice,
0238 „A daću ti moga džeferdara,
0239 „I daću ti moju oštru ćordu,
0240 „I daću ti dobra konja moga,
0241 „A takoga u Srbiju nema.”
0242 Na to Turčin ne okreće glavu.
0243 Al’ mu trećom Đuro govoraše:
0244 „O Turčine Salim-muselime!
0245 „Pušti Jelu, ne grdi joj lice,
0246 „Sve ti dajem, što ti obećajem,
0247 „I daću ti konja Jovanova
0248 „I na konja puni tovar blaga,
0249 „Sve cekina žutoga dukata.”
0250 Odgovara Salim-muselime:
0251 „Prođ’ s’ od mene iz Topole Đuro!
0252 „Blago nije ni srebro ni zlato,
0253 „No je blago, što je srcu drago;
0254 „A sad Jelu tebe dati ne ću,
0255 „Dok ne svane i ne grane sunce,
0256 „Doklen Jeli ne obljubim lice;
0257 „Ni tader je tebe dati neću,
0258 „No nekakvu popu Mrkonjiću,
0259 „Da je vodi, al’ kako mu drago.”
0260 Al se Đuro ljuto nasrdio,
0261 Pak okrenu pušku džeferdara
0262 Na Turčina Salim-muselima,
0263 Džeferdar mu vatru prifatio,
0264 Ne pogodi Salim-muselima
0265 No Osmana brata Salimova,
0266 Dernuše ga dvije sindžirlije
0267 U povije među oči dvije,
0268 Salomi mu čelo na četvero;
0269 Sali-aga vadi puške male,
0270 Da pogubi iz Topole Đura,
0271 Obije mu vatru prifatile,
0272 Ne pogodi iz Topole Đura,
0273 No Jovana brata vojvodina,
0274 Živo mu je srce izgorio;
0275 Đuro vadi sedam samokresa,
0276 U Turski ih šator obratio,
0277 I živu mu vatru prifatiše:
0278 Tu je sedam aga pogubio,
0279 Pak je Đuro sablju izvadio,
0280 Na Salima zagon učinio,
0281 Al’ je Salim konja ugrabio,
0282 Pak uzjaha na konja labuda,
0283 Ter pobježe poljem niz Topolu,
0284 Đorđija se na muku vidio,
0285 Al’ evo ti vojvodine Jele:
0286 Osmanova ugrabila vranca,
0287 Do Đorđije ter ga privođaše.
0288 Al’ da vidiš Petrovića Đura!
0289 Kad pojaha Osmanova vranca,
0290 Za Salimom u poćeru pođe,
0291 Ter ga ćera niz Topolu ravnu
0292 S golom sabljom u desnici ruci,
0293 Koliko se Salim prepanuo!
0294 Brže bježi vojvodinoj kuli,
0295 Eda bi ga skapulala kula
0296 I u kulu kićeni svatovi,
0297 Da bi njemu život oprostio,
0298 Pak je b’jelu kulu ugrabio,
0299 A pod kulom konja ostavio,
0300 Ter uteče u bijelu kulu,
0301 On uteče među svatovima;
0302 U to dođe vojevoda Đuro,
0303 Pak pred kulom ostavio vranca,
0304 Brzo trči u bijelu kulu
0305 S golom sabljom u desnicu ruku;
0306 Al’ kad dođe na vrata od kule,
0307 Tu je svoga nahodio baba,
0308 Đe od kule zatvorio vrata,
0309 Da sačuva Salim-muselima,
0310 No Đorđija tako govoraše:
0311 „Petre babo, otvori mi vrata!
0312 „Da pogubim dušmanina moga.”
0313 Al’ ga stari Petar zakumio:
0314 „Sine Đuro, ako Boga znadeš!
0315 „Ne izgubi Salim-muselima,
0316 „Oprosti mu život na megdanu.”
0317 Al’ ovako Đuro besjedio:
0318 „Petre babo, otvori mi vrata,
0319 „Jere će ti nestanuti glave.”
0320 Tako njemu Petar odgovara:
0321 „Nemoj sinko, vojevoda Đuro!
0322 „Jovana si brata osvetio,
0323 „I dosta si jada učinio,
0324 „To ti Turci oprostiti ne će.”
0325 Koliko se najadio Đuro!
0326 Jer ne hoće otvoriti vrata,
0327 Ter ne može srcu odoljeti,
0328 U Đura se srce ražljutilo,
0329 Zubom škripnu, iza glasa viknu:
0330 „Petre babo, otvori mi vrata,
0331 „Jer će tvoja nestanuti glava”.
0332 Ne šće Petar otvoriti vrata,
0333 Nogom mahnu vojevoda Đuro,
0334 Nogom mahnu ter salomi vrata,
0335 Svome babu odas’ječe glavu.
0336 A kad viđe Salim-muselime
0337 Da je Đuro oca pogubio,
0338 Bježi Turčin proz bijelu kulu,
0339 Pak iskoči proz pendžer od kule,
0340 Tako mu je vrag na pomoć bio,
0341 Ter pod kulom konja nahodio,
0342 Pak labuda konja okročio,
0343 Ter uteče niz Topolu ravnu,
0344 A za njim je Petroviću Đuro
0345 Na pustoga vranca Osmanova
0346 S golom sabljom u bijelu ruku.
0347 Utekoše niz Topolu Turci,
0348 Pobjegoše stojnu Biogradu,
0349 S njima bježi Salim-muselime,
0350 I Topolu Turci ostaviše.
0351 To je bilo, kad se je činilo,
0352 Ni tu bio nit’ okom vidio,
0353 No sam čuo, đe mi drugu kažu.
0354 Turčin ne će, ako te ne može,
0355 Srbin veli: „Da ako me ne će!”
0356 Sad velimo, da se veselimo,
0357 O Đorđija, svijetla ti ćorda!
0358 Koji znadeš za čast i poštenje,
0359 I ostavi spomen vjekoviti,
0360 Da se znade, kud si prolazio.