Опет то, мало друкчије (Вук 3 (1))

Извор: Викизворник
Пређи на навигацију Пређи на претрагу

0001 Пију вино до три побратима
0002 У зелену лугу посавскоме:
0003 Једно ми је Сава од Посавља,
0004 Друго ми је Старовлаше Павле,
0005 А треће је од Коњица Јанко;
0006 Шњима пије до тридесет друга.
0007 Када су се понапили вина,
0008 Онда рече Сава од Посавља:
0009 „Браћо моја и моја дружино!
0010 „Љето прође, Дмитров данак дође,
0011 „Снијег паде, друми западоше
0012 „Планине се снијегом завише,
0013 „По гори се ходти не може;
0014 „Да тражимо себи зимовника,
0015 „Ђе ће који зиму презимити.”
0016 Ал’ говори Старовлаше Павле:
0017 „Побратиме, Сава од Посавља;
0018 „Ја имадем и оца и мајку
0019 „Чак далеко у Влаху Староме,
0020 „У Приликам’ више Моравице;
0021 „Ја сам код њих три зиме зимио
0022 „И с миром се понапио вина,
0023 „И ову ћу зиму презимити
0024 „И са мном ће до петнаест друга.”
0025 Ал’ говори Сава од Посавља:
0026 „Ја имадем богом побратима,
0027 „Богом побра Наста безерђана,
0028 „У лијепу шеру Митровици;
0029 „Код њега сам три зиме зимио
0030 „И с миром се понапио вина,
0031 „И ову ћу зиму презимити
0032 „И са мном ће до петнаест друга.”
0033 Ал’ говори од Коњица Јанко:
0034 „Мила браћо и дружино драга!
0035 „Ја не имам ни кога од рода,
0036 „Већ Турчина Богом побратима
0037 „У Коњицу граду бијеломе,
0038 „Побратима, бега Али-бега;
0039 „Код њега сам три зиме зимио
0040 „И с миром се вина понапио,
0041 „И ову ћу зиму презимити
0042 „И с миром се вина понапити;
0043 „Него, браћо, да се послушамо:
0044 „Када дође лијеп данак Ђурђев,
0045 „Те се гора преођене листом,
0046 „А земљица травом и цвијетом,
0047 „Опет овђе да се састанемо,
0048 „Кој’ не дође овђе на рочиште,
0049 „Да онога сложно потражимо,
0050 „Невјера се може догодити.”
0051 То рекоше пак се изљубише,
0052 Пак одоше свак на своју страну:
0053 Дневи леже, а ноћу путују,
0054 И тако им Бог и срећа даде,
0055 Ни тица им пута не прелеће,
0056 Дође Павле двору бијеломе,
0057 Дође Сава шеру Митровици,
0058 Дође Јанко бијелу Коњицу,
0059 Побратиму бегу Али-бегу;
0060 Па он куцну халком на вратима,
0061 На руци му прстен од мерџана,
0062 Халка звечи, прстен одговара.
0063 То зачула Алибеговица,
0064 Па говори своме господару:
0065 „Господару, беже Али-беже!
0066 „Неко куца халком на вратима,
0067 „Чини ми се, мој је ђевер Јанко.”
0068 Скочи беже на ноге лагане,
0069 Брже стрча са горњег чардака,
0070 Те отвори на авлији врата;
0071 А кад виђе свога побратима,
0072 Руке шире, у лице се љубе,
0073 За јуначко питају се здравље,
0074 Па га води на горње чардаке,
0075 Носи пред њег’ вино и ракију
0076 И господску сваку ђаконију.
0077 Кад је било вече по вечери,
0078 Тад’ устаде од Коњица Јанко,
0079 Пак отпаса два свил’на ћемера,
0080 Оба пуна жутијех дуката,
0081 Па их даје побратиму своме:
0082 „Побратиме, беже Али-беже!
0083 „Одавно се јесмо побратили,
0084 „Ал’ се јоште нисмо даривали;
0085 „На част теби овај ћемер блага,
0086 „А овај ти на оставу дајем,
0087 „Када пођем, опет да га нађем.”
0088 Пак се Јанко маши у доламу,
0089 Те извади три дробна ђердана,
0090 Два од злата, трећи од бисера,
0091 Па их даје Алибеговици.
0092 „Снахо моја, Алибеговице!
0093 „Одавно те мојом снахом зовем,
0094 „А нисам те јоште даривао;
0095 „На част теби три златна ђердана!”
0096 Кад легоше санак боравити,
0097 Јанко бјеше санан и уморан,
0098 Па он заспа, као јагње лудо;
0099 Ал’ не спава беже Али-беже,
0100 Већ говори својој вјерној љуби:
0101 „Чу ли мене, моја вјерна љубо!
0102 „Ја чу заклат’ побратима Јанка;
0103 „Шта ће хајдук у двору мојему?”
0104 Али-бегу љуба говорила:
0105 „Немој, бего, да од Бога нађеш!
0106 „Није право, нит’ ће добро бити:
0107 „Он је теби Богом побратиме,
0108 „Ти си њему зад’о вјеру тврду;
0109 „Ако ли се лакомиш на благо,
0110 „Док је, бего, у животу Јанко,
0111 „Биће блага и теби и Јанку.”
0112 Ал’ то бего ништа не слушаше,
0113 Већ извади ножа пламенита,
0114 Па он закла побратима свога,
0115 Као јагње о Ђурђеву дану.
0116 Мало време за тим постајало,
0117 Зима прође а прољеће дође,
0118 Књигу пише Старовлаше Павле
0119 Своме побру Сави од Посавља:
0120 „Побратиме, Сава од Посавља!
0121 „Зелене л’ се лугови посавски?
0122 „Кукају ли сиње кукавице?
0123 „Има л’ траве око воде Саве?
0124 „Иду л’ Савом водом болозани?
0125 „Сију ли већ Турци лубенице?
0126 „Намећу ли Шокци воденице?
0127 „Јели воће јање за заклање?
0128 „Може ли се по гори ходити?”
0129 Сава њему књигу отписује:
0130 „Побратиме, Старовлаше Павле!
0131 „Зелене се лугови посавски,
0132 „И кукају сиње кукавице,
0133 „Има траве око воде Саве,
0134 „Иду Савом водом болозани,
0135 „Сију веће Турци лубенице
0136 „И намећу Шокци воденице,
0137 „Јесте веће јање за заклање,
0138 „Сад се може по гори ходити;
0139 „Него хајде да се састанемо
0140 „На рочишту о Ђурђеву дану.”
0141 Када дође лијеп данак Ђурђев,
0142 Ђурђев данак, хајдучки састанак,
0143 Састаше се до два побратима,
0144 И са њима до тридесет друга,
0145 Али нема од Коњица Јанка!
0146 Чекаше га још неђељу дана
0147 Преко рокаи преко земана;
0148 Кад виђеше да га опет нема,
0149 Тад’ говори Сава од Посавља:
0150 „Браћо моја и моја дружино!
0151 „Што нам нема од Коњица Јанка?
0152 „Да л’ га није невјера изјела
0153 „Од Турчина Богом побратима?
0154 „Хајте, браћо, да га потражимо!”
0155 Дигоше се до два побратима
0156 И за њима тридесет хајдука;
0157 Кад дођоше бијелу Коњицу
0158 Пред дворове бега Али-бега,
0159 Ал’ капија пуста затворена,
0160 Затворена и замандаљена;
0161 Куца Павле халком на вратима,
0162 А кад нитко не шће отворити,
0163 Затрча се Сава од Посавља,
0164 Те прескочи камену авлију,
0165 И дружини он отвори врата,
0166 Кад нађоше бега Али-бега,
0167 Пита њега Сава од Посавља:
0168 „Камо, бего, од Коњица Јанко?”
0169 Вели њему беже Али-беже:
0170 „Јанко вам се јесте преставио,
0171 „И ја сам га л’јепо саранио
0172 „По закону вашем ришћанскоме.”
0173 Вели њему Сава од Посавља:
0174 „Кад се, бего, преставио Јанко,
0175 „Кам’ Јанкова три ћемера блага?
0176 „Кам’ Јанково рухо и оружје?”
0177 Тад’ говори беже Али-беже:
0178 „Јанко вам је благо оставио,
0179 „Оставио благо и оружје,
0180 „Кад дођете, да га однесете;
0181 „А рухо сам с њиме укопао.”
0182 Ал’ говори Сава од Посавља:
0183 „Буд си, бего, чоху укопао,
0184 „Ти нијеси сребро укопао:
0185 „Кам’ Јанкова зелена долама,
0186 „На долами тридесет путаца,
0187 „Свако пуце по од литру злата,
0188 „А које је пуце под гроцем,
0189 „Оно јесте од три литре злата,
0190 „И оно се на бурму отвора,
0191 „Те јунаци њиме пију вино?”
0192 Од ина се бегу не могаше,
0193 Већ изнесе зелену доламу;
0194 Ал’ долама крви покапана,
0195 На рамену десном прорезана!
0196 Кад то виђе Сава од Посавља,
0197 Проли Јунак сузе низ образе,
0198 Удари се руком по кољену,
0199 Колико се лако ударио,
0200 На кољену чиста чоха пуче;
0201 Пак тргоше ноже од појаса,
0202 У каблиће бега учинише;
0203 Бијеле му дворе похараше,
0204 Похараше, ватром попалише;
0205 Пак одоше у гору зелену
0206 Јанка жалећ’, себе сјетујући,
0207 Да с’ не држи вјера у Турчину.