Opet to, malo drukčije (Vuk 3 (1))

Izvor: Викизворник
Idi na navigaciju Idi na pretragu

0001 Piju vino do tri pobratima
0002 U zelenu lugu posavskome:
0003 Jedno mi je Sava od Posavlja,
0004 Drugo mi je Starovlaše Pavle,
0005 A treće je od Konjica Janko;
0006 Šnjima pije do trideset druga.
0007 Kada su se ponapili vina,
0008 Onda reče Sava od Posavlja:
0009 „Braćo moja i moja družino!
0010 „Ljeto prođe, Dmitrov danak dođe,
0011 „Snijeg pade, drumi zapadoše
0012 „Planine se snijegom zaviše,
0013 „Po gori se hodti ne može;
0014 „Da tražimo sebi zimovnika,
0015 „Đe će koji zimu prezimiti.”
0016 Al’ govori Starovlaše Pavle:
0017 „Pobratime, Sava od Posavlja;
0018 „Ja imadem i oca i majku
0019 „Čak daleko u Vlahu Starome,
0020 „U Prilikam’ više Moravice;
0021 „Ja sam kod njih tri zime zimio
0022 „I s mirom se ponapio vina,
0023 „I ovu ću zimu prezimiti
0024 „I sa mnom će do petnaest druga.”
0025 Al’ govori Sava od Posavlja:
0026 „Ja imadem bogom pobratima,
0027 „Bogom pobra Nasta bezerđana,
0028 „U lijepu šeru Mitrovici;
0029 „Kod njega sam tri zime zimio
0030 „I s mirom se ponapio vina,
0031 „I ovu ću zimu prezimiti
0032 „I sa mnom će do petnaest druga.”
0033 Al’ govori od Konjica Janko:
0034 „Mila braćo i družino draga!
0035 „Ja ne imam ni koga od roda,
0036 „Već Turčina Bogom pobratima
0037 „U Konjicu gradu bijelome,
0038 „Pobratima, bega Ali-bega;
0039 „Kod njega sam tri zime zimio
0040 „I s mirom se vina ponapio,
0041 „I ovu ću zimu prezimiti
0042 „I s mirom se vina ponapiti;
0043 „Nego, braćo, da se poslušamo:
0044 „Kada dođe lijep danak Đurđev,
0045 „Te se gora preođene listom,
0046 „A zemljica travom i cvijetom,
0047 „Opet ovđe da se sastanemo,
0048 „Koj’ ne dođe ovđe na ročište,
0049 „Da onoga složno potražimo,
0050 „Nevjera se može dogoditi.”
0051 To rekoše pak se izljubiše,
0052 Pak odoše svak na svoju stranu:
0053 Dnevi leže, a noću putuju,
0054 I tako im Bog i sreća dade,
0055 Ni tica im puta ne preleće,
0056 Dođe Pavle dvoru bijelome,
0057 Dođe Sava šeru Mitrovici,
0058 Dođe Janko bijelu Konjicu,
0059 Pobratimu begu Ali-begu;
0060 Pa on kucnu halkom na vratima,
0061 Na ruci mu prsten od merdžana,
0062 Halka zveči, prsten odgovara.
0063 To začula Alibegovica,
0064 Pa govori svome gospodaru:
0065 „Gospodaru, beže Ali-beže!
0066 „Neko kuca halkom na vratima,
0067 „Čini mi se, moj je đever Janko.”
0068 Skoči beže na noge lagane,
0069 Brže strča sa gornjeg čardaka,
0070 Te otvori na avliji vrata;
0071 A kad viđe svoga pobratima,
0072 Ruke šire, u lice se ljube,
0073 Za junačko pitaju se zdravlje,
0074 Pa ga vodi na gornje čardake,
0075 Nosi pred njeg’ vino i rakiju
0076 I gospodsku svaku đakoniju.
0077 Kad je bilo veče po večeri,
0078 Tad’ ustade od Konjica Janko,
0079 Pak otpasa dva svil’na ćemera,
0080 Oba puna žutijeh dukata,
0081 Pa ih daje pobratimu svome:
0082 „Pobratime, beže Ali-beže!
0083 „Odavno se jesmo pobratili,
0084 „Al’ se jošte nismo darivali;
0085 „Na čast tebi ovaj ćemer blaga,
0086 „A ovaj ti na ostavu dajem,
0087 „Kada pođem, opet da ga nađem.”
0088 Pak se Janko maši u dolamu,
0089 Te izvadi tri drobna đerdana,
0090 Dva od zlata, treći od bisera,
0091 Pa ih daje Alibegovici.
0092 „Snaho moja, Alibegovice!
0093 „Odavno te mojom snahom zovem,
0094 „A nisam te jošte darivao;
0095 „Na čast tebi tri zlatna đerdana!”
0096 Kad legoše sanak boraviti,
0097 Janko bješe sanan i umoran,
0098 Pa on zaspa, kao jagnje ludo;
0099 Al’ ne spava beže Ali-beže,
0100 Već govori svojoj vjernoj ljubi:
0101 „Ču li mene, moja vjerna ljubo!
0102 „Ja ču zaklat’ pobratima Janka;
0103 „Šta će hajduk u dvoru mojemu?”
0104 Ali-begu ljuba govorila:
0105 „Nemoj, bego, da od Boga nađeš!
0106 „Nije pravo, nit’ će dobro biti:
0107 „On je tebi Bogom pobratime,
0108 „Ti si njemu zad’o vjeru tvrdu;
0109 „Ako li se lakomiš na blago,
0110 „Dok je, bego, u životu Janko,
0111 „Biće blaga i tebi i Janku.”
0112 Al’ to bego ništa ne slušaše,
0113 Već izvadi noža plamenita,
0114 Pa on zakla pobratima svoga,
0115 Kao jagnje o Đurđevu danu.
0116 Malo vreme za tim postajalo,
0117 Zima prođe a proljeće dođe,
0118 Knjigu piše Starovlaše Pavle
0119 Svome pobru Savi od Posavlja:
0120 „Pobratime, Sava od Posavlja!
0121 „Zelene l’ se lugovi posavski?
0122 „Kukaju li sinje kukavice?
0123 „Ima l’ trave oko vode Save?
0124 „Idu l’ Savom vodom bolozani?
0125 „Siju li već Turci lubenice?
0126 „Nameću li Šokci vodenice?
0127 „Jeli voće janje za zaklanje?
0128 „Može li se po gori hoditi?”
0129 Sava njemu knjigu otpisuje:
0130 „Pobratime, Starovlaše Pavle!
0131 „Zelene se lugovi posavski,
0132 „I kukaju sinje kukavice,
0133 „Ima trave oko vode Save,
0134 „Idu Savom vodom bolozani,
0135 „Siju veće Turci lubenice
0136 „I nameću Šokci vodenice,
0137 „Jeste veće janje za zaklanje,
0138 „Sad se može po gori hoditi;
0139 „Nego hajde da se sastanemo
0140 „Na ročištu o Đurđevu danu.”
0141 Kada dođe lijep danak Đurđev,
0142 Đurđev danak, hajdučki sastanak,
0143 Sastaše se do dva pobratima,
0144 I sa njima do trideset druga,
0145 Ali nema od Konjica Janka!
0146 Čekaše ga još neđelju dana
0147 Preko rokai preko zemana;
0148 Kad viđeše da ga opet nema,
0149 Tad’ govori Sava od Posavlja:
0150 „Braćo moja i moja družino!
0151 „Što nam nema od Konjica Janka?
0152 „Da l’ ga nije nevjera izjela
0153 „Od Turčina Bogom pobratima?
0154 „Hajte, braćo, da ga potražimo!”
0155 Digoše se do dva pobratima
0156 I za njima trideset hajduka;
0157 Kad dođoše bijelu Konjicu
0158 Pred dvorove bega Ali-bega,
0159 Al’ kapija pusta zatvorena,
0160 Zatvorena i zamandaljena;
0161 Kuca Pavle halkom na vratima,
0162 A kad nitko ne šće otvoriti,
0163 Zatrča se Sava od Posavlja,
0164 Te preskoči kamenu avliju,
0165 I družini on otvori vrata,
0166 Kad nađoše bega Ali-bega,
0167 Pita njega Sava od Posavlja:
0168 „Kamo, bego, od Konjica Janko?”
0169 Veli njemu beže Ali-beže:
0170 „Janko vam se jeste prestavio,
0171 „I ja sam ga l’jepo saranio
0172 „Po zakonu vašem rišćanskome.”
0173 Veli njemu Sava od Posavlja:
0174 „Kad se, bego, prestavio Janko,
0175 „Kam’ Jankova tri ćemera blaga?
0176 „Kam’ Jankovo ruho i oružje?”
0177 Tad’ govori beže Ali-beže:
0178 „Janko vam je blago ostavio,
0179 „Ostavio blago i oružje,
0180 „Kad dođete, da ga odnesete;
0181 „A ruho sam s njime ukopao.”
0182 Al’ govori Sava od Posavlja:
0183 „Bud si, bego, čohu ukopao,
0184 „Ti nijesi srebro ukopao:
0185 „Kam’ Jankova zelena dolama,
0186 „Na dolami trideset putaca,
0187 „Svako puce po od litru zlata,
0188 „A koje je puce pod grocem,
0189 „Ono jeste od tri litre zlata,
0190 „I ono se na burmu otvora,
0191 „Te junaci njime piju vino?”
0192 Od ina se begu ne mogaše,
0193 Već iznese zelenu dolamu;
0194 Al’ dolama krvi pokapana,
0195 Na ramenu desnom prorezana!
0196 Kad to viđe Sava od Posavlja,
0197 Proli Junak suze niz obraze,
0198 Udari se rukom po koljenu,
0199 Koliko se lako udario,
0200 Na koljenu čista čoha puče;
0201 Pak trgoše nože od pojasa,
0202 U kabliće bega učiniše;
0203 Bijele mu dvore poharaše,
0204 Poharaše, vatrom popališe;
0205 Pak odoše u goru zelenu
0206 Janka žaleć’, sebe sjetujući,
0207 Da s’ ne drži vjera u Turčinu.

Izbor[uredi]

  • Sabrana dela Vuka Karadžića, Srpske narodne pjesme, izdanje o stogodišnjici smrti Vuka Stefanovića Karadžića 1864-1964 i dvestogodišnjici njegova rođenja 1787-1987, Prosveta. Pjesme junačke srednjijeh vremena, knjiga treća 1846, Beograd, 1988., str. 264-268.