Опет то, мало друкчије (Вишњић Јован...)

Извор: Викизворник
Пређи на навигацију Пређи на претрагу

0001 Бога моли Вишњићу Јоване:
0002 „Дај ми Боже здравља и весеља!
0003 „Да дочекам светога Ђорђију,
0004 „Окупићу шездесет хајдуках,
0005 „Све хајдуках срца једнолика,
0006 „На њих врћи силно одијело:
0007 „Вране коње рода Босанскога,
0008 „Црне капе кроја Бугарскога,
0009 „Џефердаре кова Млетачкога,
0010 „А доламе кроја Скадарскога,
0011 „Остре ћорде кова Латинскога;
0012 „Искупићу шездесет хајдуках,
0013 „Па их водит’ у Киту планину,
0014 „Да ја чекам трговац-Воина,
0015 „Јер Латинин ћера силно благо,
0016 „Силно благо, пуно пет масаках.”
0017 Како река’, тако учинио,
0018 И дружину своју окупио,
0019 Ођенуо и наоружао,
0020 Поведе је у Киту планину,
0021 И западе о Ђурђеву дану;
0022 Док дочека светога Илију,
0023 Јовану се дружба насрчила,
0024 Па хајдуци ријеч говорили:
0025 „Хајд’ Јоване, дома да идемо,
0026 „Није рашта, брате, чекат’ дуље.”
0027 Но је Јован ријеч говорио:
0028 „Стан’те, браћо, ако Бога знате!
0029 „Доћ’ ће Воин и догнати благо.”
0030 У ријечи, у које бијаху,
0031 А у Киту пушке попуцале,
0032 Стаде јека зелене планине,
0033 Из планине јунак искочио
0034 На вранчића коња големога,
0035 На њега су седамнаес ранах,
0036 На коња му двадес и четири;
0037 Носи десну у лијевој руку,
0038 А лијеву о грлу бијелу;
0039 Оно бјеше Ковачина Рамо,
0040 Пред њим Јован на путу изиђе,
0041 Па упита побратима свога:
0042 „Ђе си био, ђе ли погинуо?”
0043 Но му Рамо ријеч проговара:
0044 „Казаћу ти, мио побратиме!
0045 „Ја окупих шездесет Тураках,
0046 „Све Турчина крвава јунака,
0047 „С којијема не ћах имат’ срама
0048 „Да ударит’ хоћах на Котаре;
0049 ”Ја западох о Ђурђеву дану,
0050 „Ја западох, у Киту планину,
0051 „Те ја чеках трговац-Воина,
0052 „И јутрос му уд’рих у планину,
0053 „А шњим бјеше тридес Арнавутах,
0054 „Посјекоше шездесет Тураках;
0055 „Но бјеж’ и ти, дома да идемо!”
0056 За то Јован ни хабера нема,
0057 Ного хитро у дружину пође,
0058 Па све дружби право кажеваше;
0059 У разговор, који с’ находише,
0060 Стаде цика танкијех пушаках
0061 Удно Ките зелене планине,
0062 А планину магла попанула,
0063 А из магле Харап искочио,
0064 Бјежи Харап друмом широкијем,
0065 Ма се често натраг обрташе,
0066 Ка’ да бјеше штету учинио.
0067 Пред њим Јован насред пута пође:
0068 „ Каж’, Харапе, куд си пролазио?”
0069 А Харап је ријеч говорио:
0070 „Немам ти што до грдила казат’:
0071 „Ја западох трговац-Воину
0072 „Су мојијех шездесет Харапах,
0073 „Е га чеках по године данах,
0074 „Ударих му јутрос насред пута,
0075 „Шњиме бјеше тридес Арнавутах,
0076 „Посјекоше шездесет Харапах.
0077 „Кунем ти се, а вјеру ти дајем,
0078 „Ко с Воином боја био није,
0079 „Не умије Бога благодарит’;
0080 „Ного бјежи, дома да идемо.”
0081 А Јован му ријеч бесједио.
0082 „Хајд’, Харапе, да га причекамо!”
0083 И одоше, те му западоше.
0084 Но Воина близу напуштише:
0085 На Воина токе Крајинића,
0086 Штоно их је на мејдан добио,
0087 Низ прси је токе запучио,
0088 Јован пали сјајна џефердара,
0089 Те погоди трговац-Воина,
0090 На прси га зрно ударило,
0091 На плећи му парте изнијело;
0092 А хајдуци танке пушке пале,
0093 Те убише тридес Арнавутах,
0094 Узеше им благо свеколико.
0095 Ного виђи црна Харапина!
0096 Как паде на жива Воина,
0097 Да му свуче токе Крајинића;
0098 Но је Воин јунак од јунака,
0099 Смртан вади ножић трговачки,
0100 Шњим Харапа на срце уд’рио,
0101 Цикну Харап, а Јована вика,
0102 По авазу Јован доскочио,
0103 Обојици посијече главе,
0104 Да с’ не муче, кад помоћи нема;
0105 Здраво Јован своме двору пође.