Opet to, malo drukčije (Višnjić Jovan...)

Izvor: Викизворник
Idi na navigaciju Idi na pretragu

0001 Boga moli Višnjiću Jovane:
0002 „Daj mi Bože zdravlja i veselja!
0003 „Da dočekam svetoga Đorđiju,
0004 „Okupiću šezdeset hajdukah,
0005 „Sve hajdukah srca jednolika,
0006 „Na njih vrći silno odijelo:
0007 „Vrane konje roda Bosanskoga,
0008 „Crne kape kroja Bugarskoga,
0009 „Džeferdare kova Mletačkoga,
0010 „A dolame kroja Skadarskoga,
0011 „Ostre ćorde kova Latinskoga;
0012 „Iskupiću šezdeset hajdukah,
0013 „Pa ih vodit’ u Kitu planinu,
0014 „Da ja čekam trgovac-Voina,
0015 „Jer Latinin ćera silno blago,
0016 „Silno blago, puno pet masakah.”
0017 Kako reka’, tako učinio,
0018 I družinu svoju okupio,
0019 Ođenuo i naoružao,
0020 Povede je u Kitu planinu,
0021 I zapade o Đurđevu danu;
0022 Dok dočeka svetoga Iliju,
0023 Jovanu se družba nasrčila,
0024 Pa hajduci riječ govorili:
0025 „Hajd’ Jovane, doma da idemo,
0026 „Nije rašta, brate, čekat’ dulje.”
0027 No je Jovan riječ govorio:
0028 „Stan’te, braćo, ako Boga znate!
0029 „Doć’ će Voin i dognati blago.”
0030 U riječi, u koje bijahu,
0031 A u Kitu puške popucale,
0032 Stade jeka zelene planine,
0033 Iz planine junak iskočio
0034 Na vrančića konja golemoga,
0035 Na njega su sedamnaes ranah,
0036 Na konja mu dvades i četiri;
0037 Nosi desnu u lijevoj ruku,
0038 A lijevu o grlu bijelu;
0039 Ono bješe Kovačina Ramo,
0040 Pred njim Jovan na putu iziđe,
0041 Pa upita pobratima svoga:
0042 „Đe si bio, đe li poginuo?”
0043 No mu Ramo riječ progovara:
0044 „Kazaću ti, mio pobratime!
0045 „Ja okupih šezdeset Turakah,
0046 „Sve Turčina krvava junaka,
0047 „S kojijema ne ćah imat’ srama
0048 „Da udarit’ hoćah na Kotare;
0049 ”Ja zapadoh o Đurđevu danu,
0050 „Ja zapadoh, u Kitu planinu,
0051 „Te ja čekah trgovac-Voina,
0052 „I jutros mu ud’rih u planinu,
0053 „A šnjim bješe trides Arnavutah,
0054 „Posjekoše šezdeset Turakah;
0055 „No bjež’ i ti, doma da idemo!”
0056 Za to Jovan ni habera nema,
0057 Nogo hitro u družinu pođe,
0058 Pa sve družbi pravo kaževaše;
0059 U razgovor, koji s’ nahodiše,
0060 Stade cika tankijeh pušakah
0061 Udno Kite zelene planine,
0062 A planinu magla popanula,
0063 A iz magle Harap iskočio,
0064 Bježi Harap drumom širokijem,
0065 Ma se često natrag obrtaše,
0066 Ka’ da bješe štetu učinio.
0067 Pred njim Jovan nasred puta pođe:
0068 „ Kaž’, Harape, kud si prolazio?”
0069 A Harap je riječ govorio:
0070 „Nemam ti što do grdila kazat’:
0071 „Ja zapadoh trgovac-Voinu
0072 „Su mojijeh šezdeset Harapah,
0073 „E ga čekah po godine danah,
0074 „Udarih mu jutros nasred puta,
0075 „Šnjime bješe trides Arnavutah,
0076 „Posjekoše šezdeset Harapah.
0077 „Kunem ti se, a vjeru ti dajem,
0078 „Ko s Voinom boja bio nije,
0079 „Ne umije Boga blagodarit’;
0080 „Nogo bježi, doma da idemo.”
0081 A Jovan mu riječ besjedio.
0082 „Hajd’, Harape, da ga pričekamo!”
0083 I odoše, te mu zapadoše.
0084 No Voina blizu napuštiše:
0085 Na Voina toke Krajinića,
0086 Štono ih je na mejdan dobio,
0087 Niz prsi je toke zapučio,
0088 Jovan pali sjajna džeferdara,
0089 Te pogodi trgovac-Voina,
0090 Na prsi ga zrno udarilo,
0091 Na pleći mu parte iznijelo;
0092 A hajduci tanke puške pale,
0093 Te ubiše trides Arnavutah,
0094 Uzeše im blago svekoliko.
0095 Nogo viđi crna Harapina!
0096 Kak pade na živa Voina,
0097 Da mu svuče toke Krajinića;
0098 No je Voin junak od junaka,
0099 Smrtan vadi nožić trgovački,
0100 Šnjim Harapa na srce ud’rio,
0101 Ciknu Harap, a Jovana vika,
0102 Po avazu Jovan doskočio,
0103 Obojici posiječe glave,
0104 Da s’ ne muče, kad pomoći nema;
0105 Zdravo Jovan svome dvoru pođe.

Izbor[uredi]

  • Sabrana dela Vuka Karadžića, Srpske narodne pjesme, izdanje o stogodišnjici smrti Vuka Stefanovića Karadžića 1864-1964 i dvestogodišnjici njegova rođenja 1787-1987, Prosveta. Pjesme junačke srednjijeh vremena, knjiga treća 1846, Beograd, 1988., str. 228-231.