Опет то, али друкчије (комади од пјесме)

Боже мили! чуда великога!
Кад с' опрема од Сибиња Јанко,
Опрема се на бој на Косово,
Све поћера кљасто и слијепо,
И нејако од седам година;
Свог сестрића, Бановић-Секулу,
Њега млада од дванаест љета,
Оста њему девет сестреница,
И десета остарила мајка,
Више сина нема ниједнога
До дијете Бановић-Секулу,
Ал' је мајка шћерма бесједила:
"Ид'те, јадне, девет кукавица!
"Те молите свог мила ујака,
"Не би ли вам брата поклонио,
"Да не води њега у Косово."
Подиже се девет сестреница,
Замолише свог мила ујака!
"Молимо те, наш мио ујаче!
"Поклони нам брата јединога,
"Не води га млада у Косово,
"Ми немамо брата ни једнога,
"Него млада Бановић-Секулу;
"Не остављај девет сестреница
"Свијех девет младих кукавица.,
"Не остављај саморану мајку."
Ал' то Јанко ништа не слушаше,
Већ опрема дијете Секулу,
Избира му коња по избору,
А избира пусат по избору,
Подиже се војска силовита
И пред војском Бановић Секула,
За њим приста девет сестреница,
Па су тихо брату бесједиле:
"Мио брате, Бановић-Секула!
"Обрни се, да т' оке видимо,
"Да препочнем' оке на јаглуке;
"Кад се сестре брата поужеле,
Да видимо оке на јаглуке."
Јест нејачак Бановић Секула,
Јест нејачак, али јесте мудар;
Он окрете сивога сокола,
Па сестрама тихо бесједио:
"Видите ли, моје сестренице!
"Ја виђите оке соколове,
"Оваке су оке у Секуле."
Отален се војска подигнула,
Прав' одоше у поље Косово.
"Мој ујаче, од Сибиња Јанко!
"Немој дати умље за безумље,
"Цара ћу ти жива донијети
"У зубима гује шестокриле."
Цар се Турски сазда у сокола,
Па одлеће небу под облаке,
Припази га Бановић Секула,
Па се сазда у шарену гују,
Па одлеће небу под облаке,
Те Турскога цара уватио,
Донесе га Јанку на чадора,
Стоји писка цара Сулемана,
Стоји писка, како љуте гује.
Јанко бјеше лег'о под чадором,
Бјеше лег'о санак боравити,
Кад се прену и очима виђе,
Он дозива бан-деспота Ђура:
"Богом брате, бан-деспоте Ђуро!
"Да ви'ш, брате, чуда великога
"На мојему бијелу чадору:
"Уватила шестокрила гуја,
"Уватила сивога сокола,
"Пишти соко, како гуја љута;
"Ил' ћу бити гују, ил' сокола?"
Ал' говори бан:деспоте Ђуро:
"Зар не знадеш, од Сибиња Јанко,
"Да ми јесмо гн'језда соколова,
"А Турци су гн'језда гујињега?
"Удри гују, не удри сокола."
Кад то зачу од Сибиња Јанко,
Запе стр'јелу за златну тетиву,
Те удари гују шестокрилу,
Писну гуја, не пусти сокола;
Другом запе стр'јелу тетиву,
Те удара гују шестокрилу,
Писну гуја, не пусти сокола;
Трећом запе стр'јелу за тетиву.
Те удара гују шестокрилу,
Писну гуја, упусти сокола,
Гуја му се гаип учинила,
А соко се диже под облаке.
Мало време за тим постајало,
Ал' Секулу мало жива носе,
Па говори Бановић Секула:
"Мој ујаче, од Сибиња Јанко!
"Нисам ли ти, јадан, бесједио:
""Немој дати умље за безумље,
""Цара ћу ти жива донијети
""У зубима гује шестокриле?" "
Вели њему од Сибиња Јанко:
"мој сестрићу Бановић:Секула!
"Мореш ли ми ране пребољети,
"Да ти тражим од мора ећиме,
"Да ти градим мекане мелеме?"
Вели њему Бановић Секула:
"Не могу ти, ујко, пребољети:
"Што си гују једном ударио,
"Десну си ми руку саломио;
"Што си гују другом ударио,
"Десну си ми ногу саломио;
"Што си гују трећом ударио,
"То си мене у срц' ударио;
"Већ м' укопај, ујко, подалеко,
"Подалеко у гори зеленој,
"Да ми Турски коњи гроб не газе."
То изусти Бановић Секула,
То изусти, а душу изпусти.