Opet to, ali drukčije (Družina Mihata hajduka)

0001 Protužilo tridest i pet druga
0002 Kod koljena Mijat-harambaše,
0003 „O Mijate, naša poglavico!
0004 „Svud hodismo, Bosnu prehodismo,
0005 „Đe znadosmo dvore, poharasmo,
0006 „Đe nađosmo blago, odnesosmo;
0007 „Još nam jedni dvori ostadoše,
0008 „Krasni dvori Ljubović-spahije
0009 „Kod onoga šera Nevesinja,
0010 „I u njima čudno kažu blago:
0011 „U podrumu tri sanduka blaga,
0012 „Na čardaku ima i četiri;
0013 „I imade divan-kabanica,
0014 „Kojano je u Divnu krojena,
0015 „A suvijem zlatom popunjena
0016 „Od vrh glave do zelene trave;
0017 „I imade puška Mletačkinja,
0018 „Kojano je u Mletku kovata,
0019 „Tri tufeka za penaest dana,
0020 „Ona bije svake tilisume;
0021 „I imade sablja dimišćija,
0022 „Kojano je u Šamu kovata,
0023 „Tri kovača za petnaest dana,
0024 „Sva u suvo okovana zlato,
0025 „I na njoj su tri balčaka zlatna,
0026 „U balčaku alem kamen dragi,
0027 „Prema kom se vidi putovati
0028 „U po noći, ka’ i u po dana;
0029 „Hajduku bi čudno trebovalo;
0030 „Hajd’mo i te dvore poharati!”
0031 Veli njima Mijat harambaša:
0032 „Braćo moja, tridest i pet druga!
0033 „Znadem, braćo, i ja za te dvore,
0034 „Moremo ih lako pohoditi,
0035 „Al’ ako mi onđe izginemo,
0036 „Il’ grdnijeh rana dopadnemo,
0037 „Nemojte mi duše proklinjati;
0038 „Ako l’ kako blago dobijemo,
0039 „Bratski ćemo blago dijeliti.”
0040 To rekoše, na noge skočiše,
0041 I zajedno Boga pomenuše,
0042 Otidoše Ljubovića kuli;
0043 Od kule su haber uvatili,
0044 Da spahije doma ne imade,
0045 Otiš’o je s četom u Hrvatsku,
0046 Plijen gonit’, roblje zadobiti.
0047 A kad bilo veče o jaciji,
0048 I dođoše do blizu kapije,
0049 Od hajduka jedan zajauka:
0050 „Avaj meni do Boga miloga!
0051 „Što ću jadna robinja do v’jeka?
0052 „Sjutra će me bule dokopati,
0053 „Da im perem sane i kašike,
0054 „Da im činim izmet do vijeka!”
0055 Uze Mijat trostruku kandžiju,
0056 Sve hajduke redom udaraše,
0057 Oni cvile, kano gorske vile,
0058 Žalovito, kako i robinje.
0059 To začula na kuli kaduna,
0060 Pa doziva Kumriju robinju:
0061 „Ustan’ brže, Kumrija robinjo!
0062 „Te otvori na avliji vrata,
0063 „Spahija mi dođe iz Hrvatske
0064 „I dovede roblja plemenita,
0065 „Kojeno će tebe odm’jeniti,
0066 „A i mene vjerno poslužiti.”
0067 Njoj govori Kumrija robinja:
0068 „Ne sm’jem, kado, života mi moga!
0069 „Jer se bojim, gorski su hajduci;
0070 „Kad spahija pođe iz Hrvatske,
0071 „Na dan će ti glase opraviti,
0072 „Da se njemu na večeru nadaš.”
0073 A hajduci cvile bez prestanka;
0074 Ražljuti se Ljubovića kada,
0075 Pa udara Kumriju robinju,
0076 Udari je rukom po obrazu,
0077 Sama sleće niz tananu kulu,
0078 Te otvora na avliji vrata,
0079 Otvorila devet ključanica
0080 I desetu bravu Dubrovačku;
0081 Kad otvori na avliji vrata,
0082 Po hajduke pušti u avliju,
0083 Zasjaše se toke na dolamam’
0084 I za pasom svijetlo oružje;
0085 Viđe kada, da su to hajduci,
0086 Dade pleći, ćaše pobjegnuti,
0087 Uvati je Mijat na čardaku,
0088 Za Mijatom tridest i pet druga,
0089 Potegoše topuzine teške,
0090 Pa na kadu ljuto zamahuju,
0091 Zamahuju, a ne udaraju;
0092 Ljuta kadu uvati groznica
0093 Gledajući na strašne hajduke,
0094 Pa Mijatu onda besjedila:
0095 „O Mijate, moj po Bogu brate!
0096 „Ne daj mene tvome društvu tući!”
0097 Veli njojzi Mijat harambaša:
0098 „Sejo moja, Ljubovića kado!
0099 „Kaži bratu, đe ti imaš blaga?”
0100 Njemu kada otvori komoru,
0101 U komori tri sanduka blaga,
0102 Sve su sami groši i vižlini.
0103 Onda Mijat društvu besjedio:
0104 „Braćo moja, tridest i pet druga!
0105 „Ovđe blaga nema za hajduka.”
0106 Opet Mijat kadi besjedio:
0107 „Moja sejo, Ljubovića kado!
0108 „Kaži brati i za drugo blago.”
0109 Otvori mu i drugu komoru,
0110 I tu ima četiri sanduka,
0111 Sve su sami krstati tal’jeri,
0112 Opet Mijat društvu besjedio:
0113 „Braćo moja, tridest i pet druga!
0114 „I još blaga nema za hajduka!
0115 Uze Mijat trostruku kandžiju,
0116 Pa na kadu ljuto zamahuje,
0117 Zamahuje, a ne udara je,
0118 Već kandžijom bije po duvaru;
0119 „Vidiš sejo, Ljubovića kado!
0120 „Vidiš ovu trostruku kandžiju,
0121 „Kad e njome stanem udarati,
0122 „Prosjeć’ ću ti svilenu veredžu,
0123 „I pod njome tananu košulju,
0124 „Još ću malo kože zahititi;
0125 „Kad te, seko, stanem udarati,
0126 „Kano bratac u milosti seju;
0127 „Kaži brati i za treće blago.”
0128 Mora jadna kada da mu kaže,
0129 Otvori mi i treću komoru,
0130 U budžaku koža bivoljača
0131 Zalivena Latinskijeh rušpi.
0132 Onda Mijat društvu kazivao:
0133 „Braćo moja, tridest i pet druga!
0134 „Ovđe nešto blaga za hajduka,
0135 „Tovar’te se, ne pretovar’te se,
0136 „Bojati se od Bosne poćere.”
0137 Hajduci se onđe tovariše,
0138 I svu oni kožu izručiše,
0139 I vrlo se ne pretovariše;
0140 Onda ih je Mijat ispratio,
0141 Zaboravi i pušku i sablju,
0142 Zaboravi divan-kabanicu.
0143 Kad je Mijat društvo ispratio,
0144 Sam se opet natrag povratio,
0145 Pa kaduni onda besjedio:
0146 „Sejo moja, Ljubovića kado!
0147 „Jesi li se gostima nadala?
0148 „Jesi l’ bratu večeru spravila?”
0149 Veli njemu Ljubovića kada:
0150 „O Mijate, dragi pobratime!
0151 „Ja se jesam gostima nadala,
0152 „Al’ takijem nigda ni do v’jeka;
0153 „I tebi sam večeru spravila.”
0154 Sjede Mijat s kadom večerati,
0155 A malo je Mijat večerao,
0156 Od đavolstva onda zaplakao:
0157 „Moja sejo, Ljubovića kado!
0158 „Ljeto prođe, crna zima dođe,
0159 „Hajduku je kuća kabanica,
0160 „A u mene kabanice nema,
0161 „Dones’der mi divan-kabanicu,
0162 „I donesi i pušku i sablju,
0163 „Da ja idem, jer me čeka društvo,
0164 „Dok se nije društvo povratilo,
0165 „Pa će biti više sijaseta.”
0166 Mora jadna da ustane kada,
0167 Dovati mu divan-kabanicu,
0168 I dovati i pušku i sablju;
0169 Ogrnu se Mijat kabanicom,
0170 A objesi pušku o ramenu,
0171 I pripasa sablju o pojasu,
0172 Pam iluje kadu po obrazu;
0173 Pod grlom joj tri sitna đerdana,
0174 Jedan đerdan od sitna bisera,
0175 Drugi đerdan od dragog kamenja,
0176 Treći đerdan od Latinskih rušpi;
0177 Milujuć’ je Mijat po obrazu
0178 Sva tri njojzi odr’eši đerdana,
0179 Pa ih pušti sebi u džepove,
0180 Pa je onda kadi besjedio:
0181 „S Bogom sejo, Ljubovića kado!
0182 „Skoro ću te opet pohoditi.”
0183 Veli njemu Ljubovića kada:
0184 „O Mijate, za nevolju brate!
0185 „Hajde s Bogom, poš’o u dobri čas!
0186 „Moje t’ oči više ne vidile!
0187 „A kad više u gosti mi doš’o,
0188 „Da bi Bog da’, mene ne našao!”

Izbor

• Sabrana dela Vuka Karadžića, Srpske narodne pjesme, izdanje o stogodišnjici smrti Vuka Stefanovića Karadžića 1864-1964 i dvestogodišnjici njegova rođenja 1787-1987, Prosveta. Pjesme junačke srednjijeh vremena, knjiga treća 1846, Beograd, 1988., str. 308-312.