Опет то, али друкчије (Војевање на Беч)

Извор: Викизворник


      

Опет то, али друкчије

(Из Хрватске)

Пише књигу од Беча ћесаре,
Пише књигу Московић Јовану:
„Ој пријане, Московић Јоване!
„Нисам теби своје ћери дао,
„Што си моме срцу омилио, 5
„Нег' да мени до потребе дође,
„До потребе и до муке тешке,
„Ка је мени скоро долазило,
„Кад су Турци на Беч ударили,
„До полак ми Беча освојили, 10
„Ма до полак, ма више од полак,
„Од јабуке и до златне руке,
„И до гроба Јованове Мајке,
„И до цркве 'ванђелиста Марка;
„И у цркви турски хоџа виче, 15
„Још се с њиме други Турци диче.
„Ој пријане Московић Јоване!
„Али сада, али већ никада!
„Колико је силно поље бечко,
„Да га за дан не б' орле препрьа“, 20
„Ни за ноћцу прекасали вуци,
„Свега су га погрнули Турци.“
Књигу штије Московић Јоване,
Књигу штије грозне сузе лије;
Ал' га пита Михаило бане: 25
„О мој бабо, Московић Јоване!
„Окле књига од кога ли града?
„Кога л' она заповједа врага?“
„О мој сине, Михаило бане!
„Књигу пише од Беча ћесаре, 30
„Да нам није своје ћери дао,
„Што смо њему срцу омиљели,
„Ман да њему до потребе дође,
„Ка је њему скоро долазило,
„Кад су Турци на Беч ударали, 35
„До полак му Беча освојили,
„Ма до полак, ма више од полак,
„Од јабуке и до златне руке,
„И до гроба Јованове мајке,
„И до цркве 'ванђелиста Марка, 40
„И у цркви турски хоџа виче,
„Још се с њиме други Турци диче.
„„Пријатељу Московић Јоване!
„„Али сада, али већ никада! —“
„О мој сине, Михаиле бане! 45
„Ја ти јесам стар већ и немоћан,
„Нисам с' кадар ни коња држати,
„А камо ли с Турци војевати;
„А ти с', синко, луђан и нејачак,
„Ниси кадар војевати с војском. —“ 50
„О мој бабо, Московић Јоване!
„Нисам теби луђан и нејачак,
„Ја сам кадар војевати с војском. —“
„О мој сине, Михаиле бане!
„Кад си кадар војевати с војском, 55
„Ти се вери граду уз бедеме,
„Па запали три бојне лубарде,
„Па ти купи триест хиљад војске;
„Ако ти се мал' учини војске,
„Ти се врати граду на Грајевo, 60
„Па сакупи још и више војске,
„По три пута по триест хиљада,
„То ће теби доста бити војске.
„О мој сине, Михаиле бане!
„Па не иди путом бијелијем, 65
„Ман ти хајде кроз гору зелену,
„Ти ћеш наћи Осовије цркву,
„Ако сама отворе ти с' врата,
„И пођу ти по небу облаци,
„Поклоне се светачки барјаци, 70
„Ти ми хајде силом на Турчина;
„Ако ти се не отворе врата,
„И не пођу по небу облаци,
„Не поклоне с' светачки барјаци,
„Ти не оди силом на Турчина, 75
„Свега ћете позобати Турци.“
Он је свога бабу послушао,
Он не иде путом бијелијем,
Ман он иде кроз гору зелену,
Он налази Осовије цркву, 80
Сама му се отварају врата,
И полазе по небу облаци,
Клањају се светачки барјаци.
И из цркве светац проговара:
Пушти одмор, Михаиле бане! 85
Пушти одмор, три бијела дана,
Божје с' хоће отворити вр'јеме
И ићи ће три бијела дана,
Не би л' турком оружје закисло.
Кад с' божије уставило вр'јеме, 90
Ал' говори Махаиле бане:
„О устајте, браћо и јунаци!
„Сваки сјеци по јелову грану,
„И покривај себе и коњика,
„Нека мисле јањичари Турци, 95
„Да је њима гора у помоћу.“ —
Кад су били више Беча града,
Угледаш' их јањичари Турци,
Изазивљу цара Вирауна:
„Господине царе Вирауне! 100
„Ето нама гора у помоћи.“ —
„Бога вама јањичари Турци!
„Јађења вам гора у помоћи;
„Оно ј' круна Московић Јована,
„Подигла се сили и крајина, 105
„Сву је гору на себи дигнула,
„Ниједан ми главе изн'јет не ће.“
Како ми се јунак препануо,
Од стра ми је у Дунав скочио,
Свије их је Јово опколио, 110
Свије их је на Дунав наћер'о!
Турци јесу Дунав прејазили;
Који јесу најзадњи остали,
Они јесу по сув' утјецали,
Они су се Бечу окренули. — 115
„Бечу граде, не бечи се на ме,
„Три се врага избечила на те!
„На те нигда ударити не ћу.“
Који доша' до светога Марка,
О, нигда га, не шчекала мајка. 120
Који доша' до светога Рока,
Обадва му искочила ока
Који дошо' до стране Глодаче,
Тај не мога' воде ни погаче!

Датотека:Murat Sipan vinjeta.jpg



Референце[уреди]

Извор[уреди]

Красић Владимир, Српске народне пјесме старијег и новијег времена, књига прва, Браћа Јовановић, Панчево, 1880., стр. 72-76.