Opet to, ali drukčije
(Iz Hrvatske)
Piše knjigu od Beča ćesare,
Piše knjigu Mosković Jovanu:
„Oj prijane, Mosković Jovane!
„Nisam tebi svoje ćeri dao,
„Što si mome srcu omilio, 5
„Neg' da meni do potrebe dođe,
„Do potrebe i do muke teške,
„Ka je meni skoro dolazilo,
„Kad su Turci na Beč udarili,
„Do polak mi Beča osvojili, 10
„Ma do polak, ma više od polak,
„Od jabuke i do zlatne ruke,
„I do groba Jovanove Majke,
„I do crkve 'vanđelista Marka;
„I u crkvi turski hodža viče, 15
„Još se s njime drugi Turci diče.
„Oj prijane Mosković Jovane!
„Ali sada, ali već nikada!
„Koliko je silno polje bečko,
„Da ga za dan ne b' orle preprьa“, 20
„Ni za noćcu prekasali vuci,
„Svega su ga pogrnuli Turci.“
Knjigu štije Mosković Jovane,
Knjigu štije grozne suze lije;
Al' ga pita Mihailo bane: 25
„O moj babo, Mosković Jovane!
„Okle knjiga od koga li grada?
„Koga l' ona zapovjeda vraga?“
„O moj sine, Mihailo bane!
„Knjigu piše od Beča ćesare, 30
„Da nam nije svoje ćeri dao,
„Što smo njemu srcu omiljeli,
„Man da njemu do potrebe dođe,
„Ka je njemu skoro dolazilo,
„Kad su Turci na Beč udarali, 35
„Do polak mu Beča osvojili,
„Ma do polak, ma više od polak,
„Od jabuke i do zlatne ruke,
„I do groba Jovanove majke,
„I do crkve 'vanđelista Marka, 40
„I u crkvi turski hodža viče,
„Još se s njime drugi Turci diče.
„„Prijatelju Mosković Jovane!
„„Ali sada, ali već nikada! —“
„O moj sine, Mihaile bane! 45
„Ja ti jesam star već i nemoćan,
„Nisam s' kadar ni konja držati,
„A kamo li s Turci vojevati;
„A ti s', sinko, luđan i nejačak,
„Nisi kadar vojevati s vojskom. —“ 50
„O moj babo, Mosković Jovane!
„Nisam tebi luđan i nejačak,
„Ja sam kadar vojevati s vojskom. —“
„O moj sine, Mihaile bane!
„Kad si kadar vojevati s vojskom, 55
„Ti se veri gradu uz bedeme,
„Pa zapali tri bojne lubarde,
„Pa ti kupi triest hiljad vojske;
„Ako ti se mal' učini vojske,
„Ti se vrati gradu na Grajevo, 60
„Pa sakupi još i više vojske,
„Po tri puta po triest hiljada,
„To će tebi dosta biti vojske.
„O moj sine, Mihaile bane!
„Pa ne idi putom bijelijem, 65
„Man ti hajde kroz goru zelenu,
„Ti ćeš naći Osovije crkvu,
„Ako sama otvore ti s' vrata,
„I pođu ti po nebu oblaci,
„Poklone se svetački barjaci, 70
„Ti mi hajde silom na Turčina;
„Ako ti se ne otvore vrata,
„I ne pođu po nebu oblaci,
„Ne poklone s' svetački barjaci,
„Ti ne odi silom na Turčina, 75
„Svega ćete pozobati Turci.“
On je svoga babu poslušao,
On ne ide putom bijelijem,
Man on ide kroz goru zelenu,
On nalazi Osovije crkvu, 80
Sama mu se otvaraju vrata,
I polaze po nebu oblaci,
Klanjaju se svetački barjaci.
I iz crkve svetac progovara:
Pušti odmor, Mihaile bane! 85
Pušti odmor, tri bijela dana,
Božje s' hoće otvoriti vr'jeme
I ići će tri bijela dana,
Ne bi l' turkom oružje zakislo.
Kad s' božije ustavilo vr'jeme, 90
Al' govori Mahaile bane:
„O ustajte, braćo i junaci!
„Svaki sjeci po jelovu granu,
„I pokrivaj sebe i konjika,
„Neka misle janjičari Turci, 95
„Da je njima gora u pomoću.“ —
Kad su bili više Beča grada,
Ugledaš' ih janjičari Turci,
Izazivlju cara Virauna:
„Gospodine care Viraune! 100
„Eto nama gora u pomoći.“ —
„Boga vama janjičari Turci!
„Jađenja vam gora u pomoći;
„Ono j' kruna Mosković Jovana,
„Podigla se sili i krajina, 105
„Svu je goru na sebi dignula,
„Nijedan mi glave izn'jet ne će.“
Kako mi se junak prepanuo,
Od stra mi je u Dunav skočio,
Svije ih je Jovo opkolio, 110
Svije ih je na Dunav naćer'o!
Turci jesu Dunav prejazili;
Koji jesu najzadnji ostali,
Oni jesu po suv' utjecali,
Oni su se Beču okrenuli. — 115
„Beču grade, ne beči se na me,
„Tri se vraga izbečila na te!
„Na te nigda udariti ne ću.“
Koji doša' do svetoga Marka,
O, nigda ga, ne ščekala majka. 120
Koji doša' do svetoga Roka,
Obadva mu iskočila oka
Koji došo' do strane Glodače,
Taj ne moga' vode ni pogače!
Datoteka:Murat Sipan vinjeta.jpg
